Београд: Централна прослава 100 година од оснивања Београдске надбискупије вечерас у катедрали Узнесања Блажене Дјевице Марије, мису служи државни секретар Ватикана кардинал Пјетро Паролин

 Централна прослава 100 година од оснивања Београдске надбискупије обележиће се вечерас у катедрали Узнесања Блажене Дјевице Марије, мисом коју ће служити државни секретар Свете Столице, њен други човек по утицају, кардинал Пјетро Паролин.

Како је најављено, „на свечаности ће осим високих дужносника и представника Католичке Цркве, бити и високи представници Српске Православне Цркве, Евангеличке Цркве, Исламске заједнице као и врх државне и градске власти те дипломатски и војно-дипломатски представници“.

Београдска надбискупија подсетила је да је Конкордат између Свете Столице и Краљевине Србије потписан у Риму 24. јуна 1914. године и једногласно ратификован у Народној скупштини Србије у Нишу 8. августа те године, као и да је већ у својим првим члановима предвиђао оснивање Београдске надбискупије.

Подсећајући на прилике када је закључен, Београдска надбискупија је указала да Аустро-Угарска није гледала благонаклоно на конкордатско решење, јер није желела да изгуби свој статус заштитника католичке вере.

Међутим, „потреба да се одреди положај Католичке Цркве у Србији била је у интересу и Свете столице и Краљевине Србије“, уз констатацију да су ти интереси с обеју страна били колико црквеног толико и политичког карактера.

Први светски рат зауставио је примену потписаног конкордата, па је београдска надбискупија основана после једне деценије. За првог београдског надбискупа именован је Иван Рафаел Родиц́, тада апостолски администратор за Банат.

Након њега Београдску надбискупију водили су: Јосип Ујчић, Габријел Букатко, Алојзије Турк, а у време распада Југославије Франц Перко, од 1986 до 2001, затим Станислав Хочевар све до пре две године када га је наследио садашњи надбискуп Ладислав Немет.

Увод у обележавање века од њеног оснивања представљало је окупљање високих католичких представника, летос у Београду, на планираној седници Савета бискупских конференција Европе под називом „Ходочасници наде. За синодалну и мисионарску Цркву“.

Сријемска бискупија најавила је да ће кардинал Паролин сутрадан, након боравка у Београду, бити у Сремским Карловцима на обележавању 325. годишњице од Карловачког мира, важним, како је саопштила, за историју целе Европе „јер су његовим закључивањем заустављена турска освајања“.

Како се наводи у историјско-дипломатским записима учесници преговора, Света лига и Отоманско царство, улазили су у исто време у просторију и седали за округли сто да би се уважили као равноправни.

Предвиђен је програм у два дела. Паролин ће се срести са верницима, у цркви Госпе Сњежне, на Петроварадину, затим је свечаност у капели Госпе од мира, у Сремским Карловицима, уз учешће високих државних и верских званичника.

Из Сријемске бискупије су поручили да је овај скуп заједничка порука мира представника различитих држава и верских заједница, током којег ће сви заједно засадити младо стабло маслине, као древног симбола мира испред капеле Госпе од мира.

У најавама из Београдске надбискупије обележавања стоте годишњице од оснивања, постојала је њена жеља да свечаности присуствује и папа Фрања, или да ће, ако се то не реализује, у његово име доћи кардинал Паролин.

Надбискуп Немет је констатовао тада, у интервјуу за Политику, да је председник Србије Александар Вучић „апсолутно отворен“ за евентуални долазак папе Фрање, као и да патријарх Порфирије лично нема ништа против тога, али да ће о томе, како му је рекао поглавар Српске православне цркве, расправљати Сабор СПЦ.

(Бета)