Početna strana > Hronika > BBC: Pad obima trgovine i proizvodnje u EU
Hronika

BBC: Pad obima trgovine i proizvodnje u EU

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 18. maj 2009.

U saopštenju EU se kaže da je izvoz u SAD opao za 24 posto u januaru i februaru 2009, dok je pad uvoza iz SAD manji za 9 posto.

Izvoz iz EU u Rusiju je opao za 37 posto dok je pad uvoza iz Rusije još veći i iznosi 39 posto.

Najviše je smanjen izvoz u Tursku, 41 posto, dok je uvoz iz te zemlje u EU bio manji za 30 posto u januaru i februaru.

 Takođe u ponedeljak, mađarsko ministarstvo finansija je prognoziralo pad obima proizvodnje u toj članici EU, i smanjenje GDP-a za čak 6,7 posto tokom ove godine.

To je još jedna korekcija u poređenju sa ranije prognoziranim padom proizvodnje od šest posto.

MMF je objavio u istom danu da su njegovi eksperti postigli sporazum sa Mađarskom o paketu u okviru kojeg će Mađarskoj biti omogućeno da povuče milijardu i 43 miliona evra od Fonda.

MMF kaže i da njegov izvršni odbor planira da razmotri ovaj sporazum krajem juna.

Negativan trend svetske privrede vidljiv je i u Rusiji, gde su u ponedeljak obljavljeni podaci da je industrijska proizvodnja opala za 16,9 posto u aprilu u odnosu na isti mesec prošle godine.

To je najveći pad industrijske proizvodnje u Rusiji od 1944. i usledio je posle velikog pada ukupne proizvodnje, a svetska privredna recesija je teško pogodila izvoz ruskih industrijskih proizvoda.

Iako je prvi čovek MMF-a u petak nagovestio mogućnost da se svetska privreda u prvoj polovini 2010. godine donekle oporavi, podaci iz Nemačke i Francuske, najsnažnijih privreda i ujedno "motora" evropske ekonomije, ne nagoveštavaju početak ekonomskog oporavka.

Francuska je, naime, tokom prvog kvartala 2009. i zvanično ušla u recesiju, dok je smanjenje obima proizvodnje u Nemačkoj za petinu veće od ionako loših prognoza za isti period.

Ekonomisti reaguju upozorenjem da će oporavak, ako ga tokom godine bude, dugo pratiti visoka nezaposlenost.

Prema najnovijim statističkim podacima za prvi kvartal 2009. godine, obim proizvodnje u šesnaest zemalja evrozone je smanjen za 2,5 posto.

To je četvrti kvartal sa negativnim rastom za redom, dok je inflacija u aprilu ostala na nivou od 0,6 odsto.

Proizvodnja u Nemačkoj, na koju otpada trećina proizvodnje u evrozoni, smanjena je od januara za 3,8 odosto, što je mnogo veće smanjenje u odnosu na poslednji kvartal prošle godine (kada je iznosilo 2,2 procenta).

Reč je o najgorim ekonomskim pokazateljima u Nemačkoj još od ujedinjenja istočnog i zapadnog dela te zemlje 1990. godine.

Pad tražnje za robom iz Nemačke, najvećeg svetskog izvoznika, zbog globalne krize svakako je mnogo uticao na pad proizvodnje glavnih nemačkih izvornih artikala, poput automobila i alata. Podaci o trendu francuske privrede su nešto bolji, ali i dalje negativni.

Francuska je, naime, od januara do marta zabeležila drugi uzastopni kvartalni pad obima proizvodnje od 1,2 odsto i tako zvanično ušla u recesiju.

(BBC)