subota, 06. januar 2024. | |
Ispred hramova širom Srbije pale se badnjaci. I ispred Hrama Svetog Save u Beogradu organizovano je paljenje badnjaka kojem je prisustvovalo nekoliko hiljada vernika. Uoči Badnje večeri ispred Hrama Svetog Save okupio se veliki broj vernika kako bi tradicionalno osveštao i zapalio badnjak. Badnjak je osveštao vladika Stefan, a posle paljenje badnjaka održano je bdenje. U ponoć će se služiti svečana božićna liturgija koju ove godine neće služiti patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije. On će Božić dočekati sa srpskim narodom na KiM, a božićnu liturgiju će služiti u Pećkoj patrijaršiji. Osveštan i naložen badnjak u Gračanici U porti manastira Gračanica, u prisustvu velikog broja vernika i sveštenstva, tradicionalno je večeras osveštan i naložen badnjak. Badnjak se loži i u ostalim crkvama Eparhije raško-prizrenske na KiM. U manastiru Gračanica će zatim biti služeno Veliko povečerje, dok će za Božić u 6 časova biti služeno Jutrenje, a zatim u 8.00 liturgija Svetog Vasilija Velikog. Patrijarh Porfirije u Gračanici: Ljubav kao most ka svakoj živoj duši Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije služio je na Badnji dan svetu liturgiju u manastiru Gračanica uz sasluženje episkopa raško - prizrenskog Teodosija i hvostanskog Alekseja. Patrijarh Porfirije je u svojoj besedi pred velikim brojem okupljenih vernika poručio da smo stvoreni da bi ljubav kao naš život bila most i put ka svakoj duši živoj. "Sabrali smo se u duhu, sabrali smo se u istoj nadi ovde u svetoj Gracanici, čitavim svojim bićem pred Bogom. U ljubavi i srcem i mišlju u odnosu na Boga i čitavim svojim bićem u odnosu na bližnjega svoga. Znamo ko je naš Bog, jedan u trojici otac i sin i sveti duh, ali znamo i ko je naš bližnji, biće stvoreno po slici i prilici, naš bližnji je čovek" rekao je patrijarh Porfirije. Patrijarh srpski Porfirije služio je na Badnji dan svetu liturgiju u manastiru Gračanica uz sasluženje episkopa raško-prizrenskog Teodosija i hvostanskog Alekseja. Kako običaji nalažu, u selima u ranu zoru odlazi se u šumu po, najčešće, mlado hrastovo drvo, a u gradovima se badnjak kupuje na pijacama. Na ovaj dan priprema se i božićna pečenica, mese kolači i torte, i sve se priprema za prazničnu trpezu. Uveče, badnjak se zajedno sa slamom i pečenicom, unosi u kuću. Slamom se posipa pod, čime se dom pretvara u vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Hristos. Badnjak predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je Josif naložio u hladnoj noći. U seoskim kućama slama na podu leži tri dana, u gradovima ova simbolika svedena je na rukovet slame. Badnjak se, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice, odmah loži, u gradovima pregori tek po koji list, i večera može da počne. Mnogi ovaj dan provode u strogom postu, ali najčešće su na trpezi pasulj i riba. Na Badnje veče posvađani treba da se pomire. Ne spava se, već dočekuje trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti. (Agencije) |