Azem Vlasi: ZSO će biti formirana u okviru ustavnog i pravnog sistema Kosova bez izvršnih ovlašćenja i direktne veze sa Srbijom. U nastavku dijaloga kosovska strana će insistirati da Srbija izbaci Kosovo iz svog Ustava

U Briselu su 27. februara, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i premijer Kosova, Aljbin Kurti, usvojili „Sporazum o putu za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova“. Komesar EU za spoljnu politiku DŽozef Borelj, po završetku susreta, izjavio je da su taj Sporazum prihvatile obe strane i na njega se više neće osvrtati – kaže za Danas Azem Vlasi, advokat, bivši visoki politički funkcioner na Kosovu.

Po sadržini, dodaje, to je zapravo mapa puta za rešavanje pitanja od međusobnog značaja koji će rezultirati punom normalizacijom međusobnih, dakle međudržavnih odnosa.

Sporazum dve strane tretira tako, a i po formi, sadržini i terminologiji, da se s pravom može smatrati međudržavnim sporazumom

Na pitanje šta se dogodilo u Briselu 27. februara, Vlasi kaže da će se „posebnim aneksom utvrditi dinamika i vremenski termini za rešavanje pojedinih pitanja što bi trebalo da sve traje otprilike 15 meseci“.

– Na kraju treba da se dođe do finalnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji međusobnih odnosa. Ovo je sporazum iza kojega stoji EU, dakle sve njene članice i SAD, prezentiran je skoro na način ‘’uzmi ili ostavi’’. Dakle, više se neće moći u Beogradu govoriti o dijalogu između Beograda i Prištine za rešavanje pitanja Kosova već o normalizaciji međusobnih odnosa. Jer, pitanje Kosova je rešeno još 2008. godine, što znači da je Kosovo samostalna i nezavisna država. Za takvo rešenje osnove je postavio ‘Ahtisarijev plan’ – kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, u okviru toga plana Skupština Kosova je 2008. godine, 17. februara, proglasila nezavisnost Kosova i to je bila sedma država iz sastava bivše Jugoslavije.

– Vlada Srbije, nezadovoljna tom odlukom, obratila se Međunarodnom sudu pravde tražeći ocenu i stav o tome. Od suda je dobila jasan odgovor i stav da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa Međunarodnim pravom niti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN – smatra Azem Vlasi.

Sporazum od 27. februara ove godine polazi od ove činjenice, naglašava, pa predlagači, EU I SAD i insistiraju da se kroz nastavak dijaloga dođe do konačnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji međusobnih odnosa.

Najveći dobitak za obe strane je otvaranje puta za brže članstvo u EU

Sporazum predviđa, napominje sagovornik Danasa, i dobiti ako se sporazum sprovede i proces normalizacije bude doveden do kraja.

Dakle, stoji tu, kako se kaže, ‘’i šargarepa i batina’’, a najveći dobitak za obe strane je otvaranje puta za brže članstvo u EU uz sve benefite koje to donosi.

Sporazum oba dve strane tretira tako, a i po formi, sadržini i terminologiji, da se s pravom može smatrati međudržavnim sporazumom.

– Ovo je važno i od velike koristi za Kosovo i za Srbiju u mnogo aspekata. Doprineće normalnoj međususedskoj saradnji, biće od koristi za građane sa obe strane granice, dovešće do popuštanja tenzija u međusobnim odnosima, a time i stabilnosti u regiji. Posebno je to značajno u svetlu agresije Rusije na Ukrajinu – kaže Azem Vlasi.

Srbija će uvideti, dodaje, da nema nikakve koristi od fraza koje u inat ponavlja da je Kosovo južna srpska pokrajina, lažna država…

*Amerikanci, tumači se, „pritiskaju“ Kurtija da formira ZSO. Šta je uopšte taj i takav ZSO?

– Neće biti problema u vezi Zajednice/Asocijacje opština sa srpskom većinom. Biće formirana u okviru ustavnog i pravnog sistema Kosova kao forma saradnje među tim opštinama po nekim specifičnim pitanjima od interesa za srpsku zajednicu na Kosovu. Ali to neće biti poseban entitet ni poseban nivo vlasti sa izvršnim ovlašćenjima niti u direktnoj formalnoj vezi sa Srbijom. Može naravno sarađivati sa Srbijom, dobijati finansijsku pomoć od nje, ali institucionalno sve će biti unutar pravnog sistema Kosova. Evropski i američki posrednici su saglasni da ta Zajednica sa srpskom većinom bude u okviru pravnog i institucionalnog sistema Kosova, a nikako neka imitacija RS u BiH. Operativne aktivnosti oko formiranja ove zajednice unutrašnja su stvar i posao Vlade Kosova u saradnji sa tim opštinama. To nije posao za Srbiju.

*Odakle rezerve?

– Kurti je imao rezerve zbog očiglednog zalaganja Srbije da to bude Zajednica srpskih opština, a ne opština sa srpskom većinom. Kosovski pravni sistem ne dopušta institucionalno organizovanje na osnovama nacionalnih podela. U nastavku dijaloga više može biti natezanja i neslaganja po dve druge teme: sa srpske strane u vezi zajednice opština sa srpskom većinom, njenim nadležnostima i vezi sa Srbijom. Sa kosovske strane s pravom će se insistirati da u finalu dođe do međusobnog priznanja. Inače, bez toga nema normalizacije međusobnih odnosa. U tom kontekstu razumljivo je da će kosovska strana insistirati da Srbija izbaci iz svog Ustava Kosovo, jer bez toga ne zna se ko je s kim normalizovao odnose. A Kosovo u Ustavu Srbije stoji onako kako je Miloševićev režim smestio KiM nakon nasilnog gaženja ustavne autonomije Kosova 1989.godine. Posrednici u dijalogu verujem da će pomoći da se i to reši.

*Kako ocenjujete bezbednost građanki i građana Kosova srpske nacionalnosti?

– Kao u vreme Miloševićevog režima pred nasilno gaženje ustavne autonomije Kosova previše od trideset godina, tako se i sada preko režimskih medija i javnog govora u Srbiji stvara lažna predstava da su Srbi na Kosovu stalno ugroženi od Albanaca. Iza toga je tada stajala, a i sada stoji poruka da Srbe na Kosovu, kao i svuda van Srbije, može zaštititi samo Srbija. Raznih ekcesa (sukoba, pa i ubistava) ima na Kosovu kao i u svakoj sredini i državi. raznih ekscesa, Ali najviše među Albancima, jer su najbrojniji. Da, bio je onaj slučaj ranjavanja dvojice Srba pred badnjake u Štrpcu, pa i jedna tuča kod Klokota. Ali kosovske vlasti, policija i sudstvo brzo su reagovali i vinovnici su sudski procesuirani. U celini gledano, više su Srbi ugroženi na severu Kosova gde haraju razne srpske bande. Policajci srpske nacionalnosti, njih oko 500, napustili su službu po direktivi iz Beograda, bez ikakvog osnovanog povoda. Tamo cveta šverc i droga, ljudi se plaše, a te bande ponekad sarađuju i sa svojim partnerima od kriminalnog zanata, Albancima. Oni se dobro razumeju.

Kurti i Vučić se ni u čemu ne mogu izjednačiti

Niko nigde ne može da garantuje da neće biti ekscesa, dodaje Vlasi, kao i ugrožavanja sigurnosti građana.

– Ali na Kosovu organi reda brzo reagiraju i preduzimaju mere u slučaju napada ili ugrožavanja Srba, baš iz političkih razloga, jer postoji svest, da to ide na štetu Kosova i Albanaca.

*Neretko se Vučić i Kurti izjednačavaju po nacionalizmu i opasnostima da njihova dela i izjave ugroze živote običnih ljudi na Kosovu. Kakvo je vaše viđenje?

– Kurti i Vučić se ni u čemu ne mogu izjednačiti. Vučić prema Kosovu i Albancima nastavlja politiku i retoriku iz vremena režima Slobodana Miloševića. Razlika je samo u tome što je Kosovo sada slobodno i nezavisno od Srbije, pa ta politika i retorika ne proizvode štetu po Kosovo i Albance. Kurti brani ustavni poredak Kosova, jer mu to nalaže dužnost. Dok je u Srbiji ovakve politike i retorike prema Albancima i Kosovu svaki čovek na vlasti na Kosovu biće za beogradsku vlast i režimske medije neomiljen, čak i omražen.

Tako sam pre 35 godina bio i sam napadan i omražen

Tako sam pre 35 godina bio i sam napadan i omražen i ja zato što sam branio legalnu ustavnu autonomiju Kosova od nasilnog gaženja Miloševićevog režima. I zbog toga su me oterali u zatvor, kaže sagovornik Danasa.

– Tako je počeo raspad Jugoslavije. Na čelo političkog pokreta Albanaca za odbranu svojih legitimnih prava od nasilja Miloševićevog režima došao je Ibrahim Rugova. I njega su smatrali separatistom i antisrbinom. Posle oslobođenja od Srbije 1999..godine na političku scenu Kosova došli su oni koji su učestvovali u oružanom otporu srpskom režimu. Oni su bili proglašeni teroristima. Sada je omražen i Kurti koji je zbog učestvovanja u mirnim protestima uhapšen i osuđen. Tako će se u Srbiji smatrati svako ko bude na vlasti na Kosovu.

*Verujete li da ce u skorijoj budućnosti doći do normalizacije odnosa između dva naroda i na čemu zasnivate vaša očekivanja, bila ona pozitivna ili negativna?

– Odnosi između Albanaca i Srba na Kosovu u vreme pre Miloševićevog režima bili su normalni. Živeli smo i radili zajedno, uvažavali se. bili dobri susedi. Onda je taj režim krenuo na nasilno ruđenje legalnog ustavnog položaja Kosova i time pogazio sva prava koja su Albanci imali. Za Albance su došli teški dani okupacije koji će potrajati čitavih deset godina. A Srbi su obmanuti da će im tako biti bolje. I došlo je do zahlađenja odnosa između Albanaca i Srba. Srbi su morali stati uz takvu politiku Beograda. Kada bi vlasti i režimska propaganda iz Beograda prestali sa ovakvom retorikom protiv Kosova i Albanca odnosi bi bili znatno bolji.

Kurti nije korumpiran niti potkupljiv

*U čemu se sastoji vaša kritika Kurtijeve politike?

– Nemam neke posebne kritike prema Kurtiju. Njemu nedostaje iskustvo u vođenju poslova države, jer je dugo delovao kao opozicionar. Zato ponekada ne pokazuje taktičnost, fleksibilnost, možda lukavstvo, naročito u kontaktima i saradnji sa međunarodnim faktorima. On dobro brani državne interese Kosova, poštuje ustavnost i zakonitost. Nije korumpiran niti potkupljiv.

*Verujete li da se Vučić davanjem saglasnosti na sporazum odrekao ideje o podeli Kosova?

– Podela je potpuno besmislena pa i glupa ideja. Šta bi time Srbija dobila? Teritoriju opštine Leposavić za Preševo i Bujanovac? Drugo, pitanje granica u Evropi su završena tema. Pre četiri godine, Vučić i Hašim Tačii su nešto pričali o tome. Vučić reče da je on za razgraničenje između Srba i Albanaca, a Tači da bi Kosovo dobilo Preševo i Bujanovac, pa su bili ismejavani. I to više nije niti će biti tema.

*Rada Trajković kaže da Vučić traži aboliciju od Amerikanaca za Milana Radoičića i njegovu ekipu na severu Kosova. Kako to komentarišete?

– Rada Trajković to zna bolje od mene i ja joj verujem. A svi Srbi na severu Kosova znaju da su tamo faktička vlast ljudi koji se bave kriminalom i zato su pod sankcijama. Posledice toga osećaju Srbi, a ne ni Albanci, ni država Kosovo. Pod zaštitom su vlasti Srbije i samog Vučića.

*Mogu se čuti ocene da francusko-nemački predlog nije namenjen Kosovu već zemljama EU koje nisu priznale Kosovo.

– Posle obostranog usvajanja ovog Sporazuma, dakle i od strane Srbije, realno je očekivati da će Kosovo priznati i preostalih pet članica EU. Jer, ovaj su Sporazum prihvatile sve članice, a time se otvara brzi put ka članstvu u EU i samoj Srbiji. Srbija je danas jedina država u Evropi koja ne zna gde su joj granice. Tvrdi da je Kosovo u njenom sastavu, a Kosovo su priznale 115 država među kojima su 22 članice Evropske Unije.

*Kakvu reakciju Rusije predviđate ukoliko Vučićev režim zaista krene putem smirivanja tenzija u odnosu na Kosovo?

– Svakako da se Rusiji to neće dopasti. Jer Putin želi Srbiju kao saveznika u ovoj regiji da bi se preko nje ovde održavale tenzije. A tenzije u našoj regiji, a time i u Evropi Putinu trebaju da bi se odvratila pažnja sa agresije na Ukrajinu i zločina koje tamo čini razarajući jednu zemlju čiju je nezavisnost sama priznala u vreme raspada SSSR 1991.godine. Na Vučiću je da bira. Hoće li kao Lukašenko Belorusiju držati dalje od demokratske Evrope i od puno benefita koje donosi okretanje Evropi ili će u Putinov zagrljaj sa pogubnim posledicama za Srbiju.

(Danas)