Artemije: Bilo je kontakta između mene i patrijarha

Preosvećeni, postoji li blagodat u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi?

To je, naravno, krupno pitanje, ali odgovor je jednostavan. Mi nikada nismo negirali blagodat u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, bez obzira na pojedince koji su skrenuli sa pravog Svetootačkog puta, sa puta Svetoga Save, jer gresi pojedinaca ne sprečavaju dejstvo blagodati Božije. I gresi lični, bilo kojeg sveštenoslužitelja, Episkopa ili sveštenika ne sprečavaju dejstvo blagodati, tako da bez obzira kakav je sveštenoslužitelj, Tajna koju on vrši je ispravna i validna.

Mnogi se pitaju da li je blagodat delimična ili potpuna, i može li se ona seckati na eparhije gde se služi predanjski, i na eparhije gde su uvedene Liturgijske reforme, recimo u eparhiji Bačkoj nema blagodati, a u eparhiji Banatskoj ima blagodati?

Ne, apsolutno! U prvom odgovoru je odgovor i na to pitanje, jer ne zavisi blagodat od čistote života jednoga čoveka, nego od sile Božije, i od vere onih koji pristupaju Svetim Tajnama. Tako da bez obzira kakve stavove imaju pojedini Episkopi, to je blagodatna Crkva, sve do Saborske osude zbog kanonskih prekršaja.

Mogu li oni vernici koji dolaze na Svete Liturgije u Barajevo, Ljuljake i ostale naše Katakombe, da idu i na Liturgije po svojim eparhijama?

Naravno, i to mi nikome nismo sprečavali, niti savetovali da ne idu! Niti smo ikoga zapitkivali, kontrolisali da li ide tamo i ovamo. To je prosto stvar samoizbora, i ako bi mogli kazati - da ako pogledamo Jevanđelje, niko ne može dva gospodara služiti. Znači da ta šizofrenost, podeljenost ličnosti, da jedno i drugo samo po sebi nije zdravo. Bolje da bude opredeljen, nego da umiruje svoju savest na neki način.

Da li su Episkopi Srpske Pravoslavne Crkve jeretici, i da li je Sveto Pričešće kod njih „otrov u čaši“?

Pitanje je uopšteno i ne može se tako odgovoriti. Ima pojedinih Episkopa koji su zagazili duboko u jeres. Ali govoriti o svim Episkopima kao jereticima je nedopustivo. Imamo Episkope koji se i te kako trude i bore protiv svejeresi ekumenizma, a što se tiče drugog dela pitanja mislim da je to prosto Bogohulstvo. Jer iz ranijih odgovora na Vaša pitanja jasno je da su sve Tajne u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi validne, i nikako ne daj Bože da bi mogao da bude u Svetom Putiru otrov. To je svetinja!

Da li ste Vi primenili 15. kanon Prvo-drugog Carigradskog Sabora, i shodno tome prestali da pominjete Patrijarha, ili koji je pravi razlog nepominjanja Patrijarha?

Osnov je u tom 15. kanonu Prvo-drugog Sabora Carigradskog, gde jasno govori - kada se jeres propoveda javno, bilo rečima, bilo postupcima ili delima. A mnogi u našoj Crkvi, pre svega Prvojerarh Patrijarh je ispovedio javno da je on ekumenista, a delima pokazao da to i jeste, jer učestvuje u zajedničkim molitvama ne samo sa raznim hrišćanskim zajednicama, nego čak i sa Jevrejima. Njegov gest gde je palio sveće u sinagogi na praznih Hanuke, ta slika je obišla ceo svet, a to je po kanonima nedopustivo, i na takav postupak nije se usudio do sada ni jedan pravoslavni Episkop, čak ni Carigradski Patrijarh Vartolomej koji je predvodnik u ekumenisanju među pravoslavnima, ni on to nije uradio. Na žalost naš Patrijarh to je učinio.

Da li je on znači automatski jeretik pošto je to učinio, ili treba da bude osuđen kao jeretik?

On jeste jeretik, ali nije osuđen još, zato su njegove Tajne validne.

Mnogi se ljudi baš zbunjuju oko ovog pitanja...

Jeretik je onaj ko ispoveda jeres. A osuđenom jeretiku prestaju da budu Svete Tajne validne.

Da li ste Vi i dalje deo SPC, i ne nameravate nigde otići kao što ste napisali u tekstu „Da se razumemo“?

Sigurno, ja nikada nisam prestao da to budem, niti sam ikada prestao da smatram sebe Srpskom Pravoslavnom Crkvom, bez obzira na stavove nekih prema meni, jer ja nemam nameru da pravim neku svoju Crkvu kako su mi to pripisivali, kako i sada smatraju mnogi da stvaram svoju Crkvu, svoju parasinagogu, svoju sektu i tako dalje... to su gluposti.

Da li se nešto promenilo od kada ste napisali taj tekst pa do danas u Vašim stavovima?

Ja mislim ne! Stavovi su ostali isti, jer ako je Istina uvek ista zbog čega i jeste istina, tako se i trudimo da naši stavovi budu uvek isti, i da uvek imamo isti odnos prema istini.

Preosvećeni, priča se da se zidanjem novih crkava, stvaraju neke nove crkve ili parasinagoge?

Pa to je već rečeno, mi ne stvaramo nove sinagoge ili svoje posebne Crkve, jednostavno otvaramo bogoslužbena mesta po potrebi i našeg monaštva, i vernika koji nam prilaze.

Takođe je bilo reči o hirotoniji nekih novih episkopa sa Vaše strane ima li tu istine?

Ne, nikako, ni govora!

Znači nije bilo pokušaja niti će biti?

To bi već bilo pokušaj stvaranja nečega van Srpske Pravoslavne Crkve. Ja to ne želim, jer ja sam Srpska Pravoslavna Crkva, ustvari Episkop Srpske Pravoslavne Crkve.

Razne zilotske grupacije po internetu, tvrde da ste u kontaktu sa mitropolitom Agatangelom iz Ruske Zagranične Crkve, i da je pitanje vremena kada ćete molitveno opštiti sa njim?

Bilo je par izmena čestitki za Božić, za Uskrs, dakle prepiske je bilo ali nikakvih drugih kontakata nije bilo, a prestali su čak i ti kontakti sa dopisivanjem.

Niste ni imali nameru da molitveno opštite sa njim?

Nikakve molitvene zajednice nije bilo niti će biti.

Isto tako tvrde i sledbenici mitropolita Kiprijana Kucumbisa, pa da li ima šanse da do toga dođe?

To nikada nije ni bilo, da smo imali kontakte, sem kada je on bio još u krilu Grčke Pravoslavne Crkve. Tada sam ja tek bio došao u Grčku na studije, i poslao me Vladika u njegov manastir gde je on tada bio samo iguman, e tada sam ga video prvi put i poslednji put.

Njegovi sledbenici se nadaju nečem...

Ne, to je bez ikakvoga osnova.

Kakvi su Vaši stavovi po pitanju novog kalendara? Pojedini vernici su zbunjeni što Vas podržavaju uvaženi Mitropoliti iz Grčke, poput Gospodina Serafima Pirejskog, jer je on novokalendarac?

Kalendar nije jeres, ali jeste greška. I jeste otprilike prvi korak skretanja i odstupanja od pravila Svetih Otaca, Svetih Kanona, skretanja u levo. To je prvi korak koji je učinjen početkom 20. veka, a iza tog koraka usledili su mnogi drugi, koji su nas doveli do svejeresi ekumenizma i globalizma. Dakle, nije neko ko je po novom kalendaru jeretik, niti je onaj ko je po starom kalendaru jeretik, jer imamo ekumenista i na jednoj i na drugoj strani. Ali pitanje kalendara istaći kao dogmatsko pitanje, i to najvažnije i postaviti ga na najviši pijedestal, to je upravo jeres.

Skoro smo pročitali na jednom forumu, koji vode izvesni sveštenici, da Vas Arhimandrit Simeon “fizički zlostavlja“?

Gluposti kojekakve...

Oni kažu da „Vi stojite mirno dok on Vas fizički zlostavlja, i da Vas ucenjuje“?

Pa neka pokažu to ako znaju, kada i gde. Da li to znači da me bije?

Da, da Vas bije.

Gospode Bože...

Takođe na ovom forumu tvrde da je presudu za oslobađanje oca Simeona doneo rođak Mitropolita Serafima Pirejskog?

To je najobičnija kleveta, posle 2 godine. Neverovatno!

Odluka Areopaga je dokaz nevinosti i Vas i Arhimandrita Simeona, i šamar optužbama Sinoda i Crkvenog suda. Nije li to relevantni dokaz da krivice nije ni bilo, jer se zna da je Areopag apsolutno nezavistan sud, i da tamo politika nema pristupa?

Apsolutno se slažem sa tim, sigurno. Naš Patrijarh koji je izjavio, da je ta odluka Aeropaga doneta pod nekim uticajem - kao da može neko da vrši uticaj na taj najviši sud u Grčkoj, je prosto bilo smešno i žalosno.

Odakle tolika hajka na Arhimandrita Simeona? Njegovo ime se non stop razvlači po medijima u najnegativnijem kontekstu?

Jeste, jeste... to znam da je tako ali zašto je tako to ne bih mogao da objasnim, sem ako nisu u pitanju neki lični razlozi, animozitet prema njemu, njegovim stavovima...

Da li je to možda nastalo iz „Dečanske kuhinje“?

Najverovatnije da je tamo začetak, a onda se to širi kao što se miris od jela iz kuhinje širi po celoj zgradi, tako i to otprilike širi se po celoj Crkvi.

Mi smo videli da se Arhimandrit Simeon bori u Grčkoj protiv ekumenizma, zajedno sa uvaženim profesorom Teodorom Zizisom, i da je on sam tamo veoma cenjen i uvažen, da ga Grčka javnost veoma, veoma ceni. Na koji način da se mi borimo protiv ekumenizma ovde u Srbiji?

Rečju, životom, delom, hrabrim ispovedanjem svoje vere, neprihvatanjem stavova koje ekumenisti zastupaju, znači odlazak na zajedničke molitve sa jereticima, to je ono što Kanoni ne dopuštaju. To je način naše borbe. Mi ne možemo da sprečimo nekoga da i tim putem ide, ali onda sa njim ne možemo imati molitveno opštenje.

U Grčkoj se organizuju razni Simpozijumi - o Post-otačoj teologiji i slično - u cilju da se okupe razni sveštenici i kažu neku reč protiv ekumenizma. Da li će toga biti kod nas?

Nadamo se, nadamo se... Uostalom i kod nas postoje ljudi koji se na neki način bore protiv toga, ali nema tako nešto organizovano.

Da li imate možda u planu nešto da Vi organizujete?

Pa ne, za sada ne.

Postoji li neka nada za pomirenjem sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, u smislu da se vratite kao kanonski Episkop?

A ko je u svađi sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom? Znate kako je, prosto ovi iz Sinoda i Sabora ne prestaju da šire neistine i klevete. U saopštenju sa ovogodišnjeg Sabora, tamo kaže da je Sabor odlučio da pozove Artemija na pokajanje i prizvao ga povratku Crkvi, međutim taj poziv nije stigao niti je upućen. Međutim Saopštenje za javnost nije što i poziv. Bilo je kontakata između mene i Patrijarha prošle godine, jedan susret je bio, gde sam ja pokazao da sam spreman da zajednički tražimo rešenje, ovog bez sumnje nezdravog stanja, ne ulazeći gde je nezdravo - na jednoj ili na drugoj strani. Nezdravo stanje u Srpskom narodu i Srpskoj Crkvi postoji, i rekao sam tada pod kojim uslovima možemo da razgovaramo i da tražimo rešenje. Da sa mnom samo kao Episkopom raško-prizrenske Eparhije, jedino u tom svojstvu mogu da razgovaraju. Čak sam to i pismeno uručio Njegovoj Svetosti Patrijarhu. Od tada do danas nije bilo nikakvog kontakta, niti sam bilo kakav signal dobio sa druge strane, a kamoli poziv kako kaže u Saopštenju.

Vama sada prete nekim kanonskim merama?

To je njihov problem, ja sam jednostavno sa tim raščistio, jer sam rekao i ostao pri tome da ne prihvatam i ne povinujem se nikakvim nekanonskim odlukama. Ni dosadašnjim ni budućim.

Preosvećeni, Vi verovatno znate da je u pripremi Osmi vaseljenski Sabor, i verovatno stvaranje unije. Poznato je svima da su te pripreme u toku, šta mislite o tome, da li će doći do tog Sabora, i da li će na tom Saboru ipak doći do unije ili jedinstva vera?

Znate šta, taj Sabor se dugo priprema, međutim na način koji nije Pravoslavan način. Teme za taj Sabor su određene koje su odavno rešene, tako da je besmisleno ponovo rešavati pitanje kanona Novozavetnih knjiga, koje knjige tu spadaju, pitanje posta, pitanje bilo čega drugoga. Jedina tema za jedan Svepravoslavni Sabor - a da li će biti Vaseljenski to zavisi od njegovih odluka i prihvatanja tih odluka od strane Crkvene punoće - jeste pitanje papske jeresi. Papa bi trebao da bude pozvan na taj Sabor, ne kao član i kao Episkop Rima nego kao jeretik da odgovara. Da se pozove na odgovornost. Taj Sabor bi samo tada imao opravdanje. Bez toga, ili priprema uz podršku Vatikana i Pape je besmisleno govoriti o nekom Svepravoslavnom Saboru. A ko ga upravo priprema? Najveći savremeni ekumenisti. Prema tome, da li će doći do tog Sabora, da li će doći do sklapanja bilo kakve unije, ili prihvatanja primata Pape i tako dalje, to nas apsolutno ne zanima. I jedno je sigurno, da takvi neki postupci ne bi bili prihvaćeni od strane Crkve Hristove, od Pravoslavne Crkve.

Šta činiti ako na tom Saboru dođe do unije ili stvaranja jedne nove religije? Da li će se tada mnogi naši Episkopi trgnuti i prosto shvatiti gde se nalaze?

To zavisi od svakog pojedinca. Mi treba da ostanemo uz istinu koja je uvek ista. A to je ono što su nam Sveti Oci predali, što smo od njih primili, ne što smo sami izmislili, to je ono što nam je Sveti Sava kroz svoje Zakonopravilo predao i čega smo se do sada držali, kojim je putem išao Vladika Nikolaj, otac Justin, i mnogi, mnogi naši slavni i Sveti preci. Da ostanemo na tome putu i uz tu istinu. Bez obzira na posledice koje mogu nastupiti - da li raspeće, da li kruna na glavi.

Preosvećeni, da li su raskol i ekumenizam jednako pogubni za Crkvu?

Da, jeres je pagubna za Crkvu i raskol je poguban za Crkvu, ustvari ne za Crkvu nego za one koji krenu tim putem, za njih je poguban, a Crkva ostaje Crkvom Hristovom koju ni vrata pakla neće nadvladati.

Da li ćete se i dalje držati Vašeg „Carskog puta“?

Ja za drugi put ne znam. To su i Sveti Oci govorili, da je vrlina sredina između dve krajnosti. To je taj Carski ili srednji put. Ja mislim da treba da se trudimo da ostanemo na tom putu i da dosledno njime idemo ka svojoj Nebeskoj otadžbini, ka Carstvu Nebeskom.

Imate li neku poruku za kraj našim čitaocima?

Imam. Stojte u slobodi kojom vas Hristos oslobodi, i ne dajte se u jaram prevare i zablude uhvatiti.

Hvala Vam na razgovoru Preosvećeni.

Bogu hvala.

(“Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska u egzilu”)