Arhitekta Slobodan Madini: Nadstrešnica loše izgrađena, pa 2023. opterećena - bilo je upozorenja. Nije tačno da nije bila rekonstruisana

Nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu loše je izvedena još u vreme kada je izgrađena. Uz to, ona je loše rekonstruisana i u obzir nisu uzimana upozorenja na opasnost nadzornih organa. Postoji čitav niz mogućih odgovornosti koji će biti obuhvaćeni istragom i svako će morati da preuzme svoj deo odgovornosti.

Ovo za Sputnjik kaže arhitekta Slobodan Maldini, izvršni direktor Asocijacije srpskih arhitekata.

„U odnosu na jučerašnji dan, isplivali su brojni dokazi, faktografija i izjave, na osnovu kojih je moguće dati izvesno tumačenje uzroka zbog kojih se nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila usmrtivši četrnaestoro ljudi“, ističe Maldini.

Na osnovu onoga što se da videti iz materijala koji je pao, navodi on, nadstrešnica kada je izgrađena nije izvedena kako treba, ali nije bila opterećena staklom (koje je dodato nakon nedavne rekonstrukcije) i kako-tako je uspevala da se održi. Međutim, nadstrešnica je tokom rekonstrukcije 2023. dodatno opterećena, što, prema Maldinijevim rečima, nije smelo da se desi. Iz razloga dodatnog opterećenja, nadstrešnica je pala, kategoričan je on.

Ionako loše statički proračunata, loše izvedena, nadstrešnica je dodatno opterećena. Pri tome, oni koji su to radili nisu uzeli u obzir upozorenja nadzora, koji ih je pismeno upozoravao, već su samo, kako kaže, otaljali posao.

Loša gradnja od početka

Prema njegovim rečima, došlo je do čupanja zatega iz njihovih ankernih pozicija.

„Radi se o nadstrešnici koja nije klasična nadstrešnica – ne stoji ni na kakvim stubovima, niti je konzolno napravljena, nego je to jedna napredna konstruktivna metoda, gde samu nadstrešnicu nose zatege – ona visi o zategama koje su ankerovane za krov samog objekta“, objašnjava naš sagovornik.

Maldini nadstrešnicu upoređuje sa ljuljaškom okačenu o granu, samo što je prikačena tako da se ne njiše. Fasada objekta je staklena zid-zavesa i nije bilo moguće na njoj napraviti adekvatnu konzolnu konstrukciju koja bi držala nadstrešnicu.

„U ovom slučaju, nadstrešnica je izvorno bila izvedena u obliku kaseta napravljenih od armiranog betona, a ta kaseta je bila obešena o zatege koje su bile zakačene za krov objekta. Ono što se vidi na fotografijama je prvo da su se sve zatege iščupale iz svojih ležišta, odnosno kotvi. Da li je to bilo moguće da su kotve bile urađene na pravi način? Naravno da nije, jer kotva ima takvu konstrukciju da što je veće opterećenje i što se više zateže, ona se kao čeljusti sve više skuplja i to ne dozvoljava“, navodi on.

Prema tome, samo ankerovanje zatega bilo je nepravilno i nepropisno. Drugo, na fotografijama zatega vidi se da se ne radi o pravim zategama. Radi se zapravo o improvizaciji – o šupljim metalnim cevima ispunjenim betonom, koje u sredini imaju jednu jedinu armaturnu žicu pričvršćenu za krovnu konstrukciju. To je takođe nedozvoljeno, protivno svim standardima i normama. U pitanju je očigledan konstruktivni propust. Tako je bilo u izgradnji, a kada je 2023. rađena rekonstrukcija o takvoj stvari je trebalo razmišljati ističe Maldini.

Uz to, sama nadstrešnica nema dovoljnu armaturu, a to se vidi na fotografijama ruševina – armatura na nadstrešnici je nedovoljna, a i pogrešno je postavljena – postavljena je u gornjem sloju isto koliko i u donjem sloju, a donja strana nadstrešnice je ona koja trpi zatezanje, dok gornja trpi pritisak. Beton je dobar na pritisak, ali je loš na zatezanje. Naš sagovornik nije siguran, kako kaže, da li je armatura loše proračunata ili je loše ugrađena. Uz to, na pojedinim mestima na fotografijama se ona uopšte i ne vidi.

Svi se bavili šminkom, a niko suštinom

Nadstrešnica je pri tome dopunski opterećena, jer nisu tačne tvrdnje da nije rekonstruisana. To se, kaže Maldini, vidi po snimcima i fotografijama, ali i po izjavama zvaničnika i nadzornih organa. Prilikom rekonstrukcije, dakle, nadstrešnica je opterećena tako što je u šuplja polja u njoj umetnuto staklo.

Krunska izjava za Maldinija jeste izjava Zorana Đajića, inženjera geologije, koji je do 2023. radio na rekonstrukciji novosadske železničke stanice, koji je uočio brojne nepravilnosti u rekonstrukciji. Đajić je zahtevao da se skinu ploče sa pročelja zgrade, koje sakrivaju ankere na krovnoj konstrukciji, kako bi se videlo šta je iza njih.

Đajić je primetio da sa ankerima nešto nije u redu: da su utege bile prikačene na vrh zgrade i da je najverovatnije došlo do korozije, pa čak da na tim mestima nema dovoljno betona i da su rupe ispunjene džakovima cementa kako bi se uštedelo na betonu. Na Đajićeve primedbe nije bilo odgovora od nadležnih, podseća Maldini.

„Sve više sam ubeđen, na osnovu činjenica, fotografija i izjava, da se ne radi o nekakvom vremenskom propustu, o istrošenosti, o nečemu što nije moglo biti predviđeno. U ovom slučaju vidi se da se radi o namernim propustima koji su sačinjeni bez obzira što je nadzorni organ ukazivao da ih treba popraviti“, smatra Maldini.

Sve u svemu, rekonstrukcija je urađena na brzu ruku, samo tako da se ofarba fasada, odnosno da se našminka i da se ubace staklena polja, dok se niko nije bavio strukturom konstrukcije, problemom nosivosti.

Niz odgovornih

Odgovornost za nesreću utvrđuje se iz dokumentacije – po njoj treba videti ko je dao upotrebnu dozvolu jer neko je upotrebnu dozvolu potpisao. Drugo, ko je bio izvođač radova i ko je bio nadzorni organ koji je svakodnevno potpisivao da su radovi izvedeni u skladu sa standardima i tehničkim normama i uslovima. Kod izvođača je bio neko ko je bio rukovodilac gradilišta, koji je svakodnevno imao uvid u sve što se događalo na gradilištu, objašnjava Maldini.

„Zatim imamo projektanta, koji je radio projekat rekonstrukcije železničke stanice. Da vidimo šta je taj projektant potpisao, šta je svojom licencom garantovao. Ako je on nešto potpisao, a izvedeno je drugačije, do izvođača je. Ali ako je potpisao nešto što jeste izvedeno, a palo je, to je njegova odgovornost, njegova licenca pada u vodu“, konstatuje on.

Pre projektanta imamo naručioca radova koji je napravio projektni zadatak – ako je u projektnom zadatku provera statičke konstrukcije tražena, pitanje je zašto to nije urađeno. Ali ako toga nema, ili ako je taj deo posla isključen, odgovornost je na onome ko je radio projektni zadatak.

„To je ceo niz odgovornosti koji će biti obuhvaćen istragom. I, naravno, svako u tom nizu moraće svoj deo odgovornosti da preuzme“, zaključuje Maldini.

(Sputnjik)