Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo bivšeg načelnika GŠ VJ Momčila Perišića

HAG – Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je danas bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Momčila Perišića optužbi za zločine u BiH i Hrvatskoj i naložilo da smesta bude pušten na slobodu.

Perišića je prethodno Pretresno veće 2011. godine osudilo na 27 godina zatvora zbog zločina počinjenih u Sarajevu i Srebrenici u periodu od 1993. do 1995. godine i tokom granatiranja Zagreba u maju 1995.

Žalbeno veće danas je poništilo tu osuđujuću presudu.

Perišić se 7. marta 2005. godine dobrovoljno predao Haškom tribunalu i istog dana je prebačen u nadležnost tog suda.

Perišić, drugi zvaničnik Beograda koji je oslobođen u Hagu

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić drugi je visoki zvaničnik Beograda kojeg je Haški tribunal oslobodio odgovornosti za ratne zločine.

Ranije, odgovornosti je oslobođen i bivši predsednik Srbije Milan Milutinović.

Tribunal nije osudio ni bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, koji je umro u pritvoru, pre završetka procesa, 11. marta 2006.

U februaru 2009. godine prvostepeno su osuđeni predstavnici vlasti i vojske SRJ i policije Srbije: Nikola Šainović, bivši potpredsednik vlade na 22 godine zatvora, načelnik Generalštaba Dragoljub Ojdanić na 15, Nebojša Pavković na 22, bivši komandant Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević na 15 i prvi čovek MUP-a Srbije na Kosovu Sreten Lukić na 22 godine zatvora.

Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti, prvostepeno je osuđen na 27 godina.

U toku je suđenje Jovici Stanišiću, bivšem načelniku Državne bezbednosti Srbije i Franku Simatoviću, komandantu specijalnih jedinica policije, kao i Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke.

Osuđenji su i bivši oficir JNA Veselin Šljivančanin - na deset godina i on se nalazi na slobodi od jula 2011. pošto je izdržao dve trećine kazne, dok je general Mile Mrkšić prvostepeno osuđen na 20 godina, dok je treći iz „vukovarske trojke” Miroslav Radić oslobođen.

Penzionisani vice-admiral Miodrag Jokić, bivši zapovednik Devetog vojno-pomorskog sektora Jugoslovenske ratne mornarice, koji je osuđen na sedam godina zatvora, nakon izdržane dve trećine kazne nalazi se na slobodi, kao i general Pavle Strugar, koji je bio osuđen na sedam i po godina zatvora.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju optužio je od osnivanja 1993. godine ukupno 161 osobu, a do sada okončao 125 postupaka, u kojima su Srbi osuđeni na više od 900 godina robije - a svi ostali na nešto više od 200 godina.

Haško tužilaštvo je do 2004, kada je zaključena poslednja optužnica, povuklo 20 optužnica, a od preostalih 141, Srba je 95 - te čine 68 odsto optuženih, 22 odsto su Hrvati, Bošnjaka ima sedam odsto, kosovskih Albanaca 5,6 odsto, a Makedonaca dva odsto.

Srbi su zaključno sa početkom 2009. godine osuđeni na 904,5 godina zatvora, Hrvati na 171, Bošnjaci na 39,5, Albanci na 19 i Makedonci na 12.

Perišić, oficir sa (kontroverznom) političkom karijerom

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić, kojeg je Žalbeno veće Haškog tribunala danas oslobodio - poništivši raniju osuđujuću presudu na 27 godina zatvora, jedan je od malobrojnih oficira poniklih iz bivše JNA koji je kasnije pravio i političku karijeru.

Optužnica protiv Perišića obelodanjena je 7. marta 2005, kada se dobrovojlno predao i istog dana otišao u pritvorsku jedinicu Tribunala. Suđenje je započelo 2. oktobra 2008. godine.

Perišić je rođen 1944. godine u Koštunićima kod Gornjeg Milanovca.

Završio je Vojnu akademiju kopnene vojske, artiljerijski rod, Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane, a diplomirao je i psihologiju na Filozofskom fakultetu.

Na početku rata u Hrvatskoj 1991. godine bio je komandant Artiljerijskog školskog centra u Zadru, a potom je postavljen za komandanta Bilećkog korpusa. Komandovao je i operacijama na području Mostara.

Za komandanta Treće armije, sa sedištem u Nišu, postavljen je početkom 1993. godine, a avgusta te godine je postao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.

Krajem 1996. godine Županijski sud u Zadru osudio ga je, u odsustvu, na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovnitva i međunarodnog prava.

Načelnik Generalštaba bio je do 24. novembra 1998, kada je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića smenjen i postavljen za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane, što je odbio.

Perišić je 1999. bio jedan od osnivača stranke Pokret za demokratsku Srbiju i njegov lider, a za poslanika Veća republika Skupštine SRJ, kao kandidat Demokratske opozicije Srbije izabran je na parlamentarnim izborima 24. septembra 2000, bio je i predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost.

Bio je i poslanik Skupštine Srbije, a potpredsednik u vladi Zorana Đindica bio je od 25. januara 2001. do 19. marta 2002, kada je podneo ostavku jer su ga četiri dana ranije vojne vlasti uhapsile zbog sumnje da je špijunirao u korist SAD.

Istovremeno sa Perišićem uhapšeni su i diplomata SAD DŽon Dejvid Nejbor, potpukovnik VJ Miodrag Sekulić i bivši pripadnik VJ Vladimir Vlajković.

Vojno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Perišića za krivicno delo špijunaže 30. septembra 2002, suđenje je počelo 24. decembra, ali je Vojni sud u Beogradu odbacio optužnicu jer se Perišić pozvao na imunitet saveznog poslanika.

Poslanički mandat u Skupštini SCG Perišiću je prestao 5. marta 2004, a Vojno tužilaštvo je 15. avgusta 2004. tražilo novo pokretanje postupka protiv njega.

Perišiću je u Hagu suđeno za pomaganje i podržavanje zločina počinjenih u Zagrebu i u BiH od 1993. do 1995. godine.

Na prvostepenu presudu od 27 godina zatvora, donetu 6. septembra 2011. žalila se Perišićeva odbrana, koja je tražila da se oslobodi po svim tačkama optužnice. Haško tužilaštvo, koje je u završnoj reči tražilo kaznu doživotnog zatvora, nije uložilo žalbu.

Perišić je nosilac više odlikovanja.

Oženjen je, otac dvoje dece.