Apelacioni sud u Beogradu potvrdio rešenje Višeg suda - pravosnažno odbijena rehabilitacija Milana Nedića

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je rešenje Višeg suda, koje je odbilo zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića, predsednika kvisliške vlade u Srbiji, koji je bio saradnik nacističke Nemačke.

Kako se navodi u obrazloženju, zadatak suda je bio da se utvrdi da li je Nedić bio lišen slobode usled političkih i ideoloških razloga, a potom da li je iz istih razloga bio lišen drugih prava. U odluci Suda piše da je prvostepeni sud samo na osnovu “do sada istorijiski nepobijenih činjenica” zaključio da se nisu stekli uslovi za rehabilitaciju Milana Nedića.

“Lice čija se rehabilitacija traži je od strane okupatora postavljeno za predsednika Vlade koja je za vreme manadata pomagala okupatoru, ne samo u eksploataciji dobara države i radne snage, već u progonu svih onih građana Srbije koji se nisu svrstavali na stranu okupatora ili nisu delili njegova politička ili ideološka ubeđenja ili se nisu pridržavali okupacionih propisa, a o čemu svedoči niz dokumenata. Lišen je slobode od strane Treće američke armije, te ne može biti govora da je lišenje slobode Milana Nedića izvršeno iz političkih ili ideoloških razloga”, piše u obrazloženju Apelacionog suda.

Kako se dalje dodaje, ne može smatrati da je saslušanje Milana Nedića učinjeno iz političkih ili ideoloških razloga, imajući u vidu da je cilj tog saslušanja bio da mu se” omogući odbrana radi utvrđivanja njegove nevinosti ili krivica za zločine koji su mu bili stavljeni na teret”.

Veće Apelacionog suda smatra da je rešenje o konfiskaciji imovine doneto u skladu sa Zakonom o konfiskaciji i Uredbom o Vojnim sudovima i ustrojstvu i nadležnosti Vojnih sudova, a da bi bilo poništeno neophodno je da bude usvojen zahtev za rehabilitaciju, do čega nije došlo.

Viši sud u Beogradu odbio je u julu prošle godine kao neosnovan zahtev predlagača  za rehabilitaciju Milana Nedića, saopšteno je iz ovog suda.

Postupak za rehabilitaciju Nedića iniciran 2008. godine, ali je rasprava pred sudskim većem  počela  7. decembra 2015, sedam godina pošto su zahtev za rehabilitaciju podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić.

Početak procesa rehabilitacije izazvao je velike polemike u javnosti zbog oprečnih mišljenja o njegovoj ulozi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata i okupljanja pristalica i protivnika rehabilitacija.

Protivnici tvrde da bi se Srbija rehabilitacijom saradnika okupatora stavila na stranu poraženih u ratu i obavila reviziju istorije, dok drugi smatraju da je Nedića ubio komunistički režim i da je bez sudske odluke proglašen za kvislinga i ratnog zločinca.

Sud je tokom postupka saslušao desetak svedoka i istoričara.

U toku postupka, Sud je odbio pravo jevrejskim opštinama da se umešaju u postupak i osporavaju vraćanje građanskih prava Nediću, a tu odluku je potvrdio i Apelacioni sud, jer je u pitanju "jednostranački postupak" koji se vodi po pravilima vanparničnog postupka i nema "druge strane".

Nedić je bio predsednik srpske vlade u periodu okupacije. Zemlju je napustio krajem 1945, ali je ubrzo uhapšen u Austriji i vraćen u Jugoslaviju. Nije mu suđeno, jer je 4. februara 1946. izvršio samoubistvo skočivši sa prozora istražnog zatvora.

(Insajder)