Апелациони суд поништио решење којим је Мирославу Мишковићу одузет пасош и забрањено напуштање боравишта

Апелациони суд је поништио решење Специјалног суда којим је Мирославу Мишковићу продужена забрана напуштања боравишта, уз привремено одузимање путне исправе.

Истим решењем, Апелациони суд је овај случај вратио Специјалном суду на поновно одлучивање.

Закључујући да је жалба Мишковићевог браниоца основана, Апелациони суд у решењу од 20. маја закључује да првостепено решење садржи „битну повреду одредаба кривичног поступка“, јер су „разлози за продужење примене мере забране напуштања боравишта уз привремено одузимање путне исправе нејасни и противуречни“.

Апелациони суд оцењује да првостепени суд „није дао довољно јасне и непротивуречне разлоге“ за одлуку да за још три месеца продужи мере којима ограничава кретање Мирославу Мишковићу. Такође, нису дати јасни разлози зашто се суд одлучио да „кумулативно примени“ чак три процесне мере, од којих је једна – јемство од 12 милиона евра – строжија мера за обезбеђење његовог присуства.

У решењу Апелационог суда, подсећа се да је Мишковићу притвор продужен и због оптужбе да је са групом окривљених оштетио предузећа за путеве. Међутим, у међувремену су саокривљени ослобођени те оптужбе.

„При чињеници да из списа предмета произилази да се окривљени Мирослав Мишковић одазивао на позиве суда, да је приступио на сваки главни претрес, а да је изостанке због болести оправдао веродостојном документацијом, као и да је током трајања кривичног поступка два пута боравио у иностранству и да се оба пута у складу са налогом суда вратио у Србију и вратио путну исправу, нејасни су разлози које првостепени суд даје за свој закључак да у конкретном случају и даље постоји исти степен опасности од његовог скривања и бекства“, стоји у решењу Апелационог суда.

„Свако мешање државе у остваривање људских права мора бити реално, оправдано и сведено на најмању могућу и потребну меру. Стога примена процесних мера које служе за обезбеђење присуства окривљеног током кривичног поступка мора бити искључиво у тој функцији. Ограничење слободе кретања не сме бити сувишно оптерећење у односу на појединца, већ мора бити у складу са циљем изрицања процесних мера“, закључује Апелациони суд.

(Б92)