субота, 30. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > АП: Масовно дезертерство доводи Кијев у неповољан положај у будућим преговорима о прекиду ватре, десетине хиљада украјинских војника напушта прву линију фронта. Стварни број дезертера могао би бити и до 200.000
Хроника

АП: Масовно дезертерство доводи Кијев у неповољан положај у будућим преговорима о прекиду ватре, десетине хиљада украјинских војника напушта прву линију фронта. Стварни број дезертера могао би бити и до 200.000

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 30. новембар 2024.

Украјинску војску напуштају војници док јој очајнички треба људство, што онемогућава борбене планове у кључним моментима рата са Русијом, због чега би Кијев могао да остане у очигледно неповољном положају у будућим преговорима о прекиду ватре.

Десетине хиљада украјинских војника због умора и оскудице напушта борбене положаје на првој линији фронта, тврде војници, адвокати и украјински званичници. Читаве јединице су напустиле положаје, што слаби одбрамбене линије и убрзава територијалне губитке, према војним командантима и војницима, објавио је Асошијетед прес, преноси Глас Америке.

Неки узимају боловање и никада се не врате, због ратних траума и деморалисани због слабих изгледа за победу, а други се супротстављају командантима и одбијају да изврше наређења, понекад усред битке.

„То је кључни проблем. Ово је трећа година рата и овај проблем ће само расти“, рекао је војни аналитичар из Кијева Олександар Коваленко.

Ово се догадја у моменту када САД позивају Украјину да регрутује више војника и да дозволи регрутацију и оних који имају 18 година.

Асошијетед прес је разговарао са двојицом дезертера, тројицом адвоката и десетак украјинских званичника и војних команданата. Званичници и команданти су говорили под условом анонимности да би открили поверљиве информације, док је један дезертер то учинио јер се плашио кривичног гоњења.

„Јасно је да смо, искрено говорећи, већ извукли максимум из нашег народа“, рекао је официр 72. бригаде, који је навео да је дезертерство један од главних разлога зашто је Украјина изгубила град Угљедар у октобру.

Више од 100.000 војника оптужено је по украјинским законима о дезертерству од почетка рата у фебруару 2022. године, саопштило је главно тужилаштво земље.

Скоро половина је дезертирала у последњих годину дана, након што је Кијев покренуо агресивну и контроверзну акцију мобилизације, за коју владини званичници и војни команданти признају да је пропала. То је запањујуће висок број, јер се процењује да је око 300.000 украјинских војника учествовало у борбама пре него што је мобилизација почела, а стварни број дезертера може бити много већи.

Један посланик који познаје војна питања проценио је да би могло бити и до 200.000.

„Ћутање о великом проблему само штети нашој земљи“, рекао је Серхиј Хнездилов, један од ретких војника који је јавно говорио о свом избору да дезертира. Он је оптужен убрзо након што га је АП интервјуисао у септембру.

Други дезертер је рекао да је прво напустио своју пешадијску јединицу уз дозволу, јер му је била потребна операција. Кад му је боловање истекло, није могао да се врати, јер још има ноћне море због другова чи8ју јен смрт гледао.

„Најбољи начин да се то објасни је да замислите да седите под налетом ватре, и са њихове стране 50 граната иде према вама, док са наше стране само једна. Онда видите како се ваши пријатељи претварају у комаде меса и схватите да се то сваког тренутка може догодити и вама“, рекао је он.

Дезертирање је претворило борбене планове у прах. АП је чуо за случајеве у којима су одбрамбене линије биле озбиљно компромитоване јер су се читаве јединице супротстављале наређењима и напуштале положаје.

„Због недостатка политичке воље и лошег управљања трупама, посебно у пешадији, сигурно се не крећемо у правцу да правилно бранимо територије које сада контролишемо“, рекао је Хнездилов.

Шеф правне службе једне бригаде који је задужен за процесуирање случајева дезертерства и њихово прослеђивање полицији рекао је да их има много.

„Главни разлог за напуштање борбених положаја је што им другови гину. Имали смо неколико ситуација када су бежале мале или велике јединице. Непријатељ их је нашао и поубијао им саборце, а они који су стајали на положајима нису знали да у близини нема никога”, рекао је званичник.

Тако је Угљедар, град на врху брда који је Украјина држала две године, изгубљен за неколико недеља у октобру, рекао је официр 72. бригаде, који се међу последњима повукао.

Та бригада је већ била преоптерећена недељама пре него што је пао Угљедар. Само један линијски батаљон и два стрељачка батаљона чували су град, а војсковође су чак почеле да извлаче јединице из њих да подрже бокове, рекао је официр. У свакој од чета батаљона требало је да буде по 120 људи, али неке чете су спале на само 10, због погибија, рањавања и бежања, рекао је он.

Појачања су послата када је Русија схватила ослабљену позицију Украјине и напала. Али онда је и појачање отишло, рекао је официр. Због тога, када се један од батаљона 72. бригаде повукао, његови припадници су стрељани, јер нису знали да их нико не покрива, рекао је он.

Ипак, овај официр нема лоше став о дезертерима.

„У овој фази не осуђујем ниједног од војника из мог батаљона и других зато што су сви заиста уморни“, рекао је он.

Када војници буду оптужени, незгодно је одбранити их, рекла су два адвоката који се баве тим случајевима. Они се фокусирају на психичко стање својих клијената.

„Људи не могу психички да се изборе са ситуацијом у којој се налазе, а не пружа им се ни психолошка помоћ“, рекла је адвокат Тетјана Иванова.

Војници који буду ослобођени од дезертерства из психолошких разлога представљају опасан преседан, јер „онда сви могу да имају оправдање да оду, јер здравих готово да и нема“, додала је.

(Фонет, Глас Америке)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер