Andržej Jasionovski: Bez uređenih odnosa sa svim susedima Srbija neće moći da postane član EU

Beograd - Da li će Srbija do kraja 2011. dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i datum početka pregovora u najvećoj meri zavisi od vlasti u Beogradu.

Oblasti u kojima Srbija mora najviše da uradi su efikasnija borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, završetak reforme pravosuđa, uređenje pitanja finansiranja političkih stranaka, pronalaženje adekvatnih rešenja u domenu restitucije privatnog vlasništva, kao i poboljšanje stanja u domenu slobode medija, ističe za Danas Andržej Jasionovski, ambasador Republike Poljske.

Kako kaže, niko od vlasti u Beogradu ne zahteva da priznaju nezavisnost Kosova, ali bez uređenih odnosa sa svim svojim susedima, Srbija neće moći da postane punopravni član EU.

Poljska će od 1. jula, pa narednih pola godine, predsedavati EU. Koji će biti prioriteti predsedavanja?

- Glavni zadatak Poljske za vreme njenog predsedavanja biće izvođenje EU na put brzog privrednog rasta i jačanje političke snage. Da bi taj cilj ostvarila, Poljska želi da se koncentriše na tri osnovna prioriteta - evropskoj integraciji kao izvoru rasta, bezbednoj Evropi i Evropi koja dobija na otvorenosti.

Šta poljske vlasti misle o proširenju EU, posebno u slučaju Balkana?

- Poljska je odlučan pobornik politike otvorenih vrata. Smatramo da svaka zemlja, koja ispuni određene kriterijume, može da postane član EU, što se odnosi i na sve zemlje Zapadnog Balkana.

Prema vašem mišljenju, da li Srbija može da dobije status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora do kraja ove godine? Koja su to polja na koja Srbija treba da obrati najviše pažnje kako bi postala deo EU?

- Donošenje pozitivnih odluka kad je u pitanju priznavanje Srbiji statusa kandidata za EU i eventualno određivanje datuma za početak pregovora o pridruživanju, u najvećoj meri zavisi od same Srbije. Oblasti u kojima je ostalo još najviše da se uradi su - efikasna borba s korupcijom i organizovanim kriminalom, završetak reforme pravosuđa, uređenje pitanja finansiranja političkih stranaka, pronalaženje adekvatnih rešenja u domenu restitucije privatnog vlasništva, te poboljšanje stanja u domenu slobode medija.

Da li će status Kosova biti važan za članstvo Srbije u EU, odnosno da li će vlasti u Beogradu morati da priznaju nezavisnost Kosova ukoliko žele da Srbija postane deo Unije?

- Sa gledišta Poljske, kao i većine zemalja članica EU, status Kosova je zatvoreno pitanje - 26. februara 2008. mi smo priznali nezavisnost te zemlje. Niko ne zahteva od Srbije da i ona učini to isto, ali bez uređenih odnosa sa svim svojim susedima, Srbija neće moći da postane punopravni član EU. Unija ne može sebi da dozvoli „uvoz“ dodatnih problema. Kada je u pitanju dijalog između Srbije i Kosova, smatramo da je to pozitivan događaj. Ipak, ocenu efikasnosti tog dijaloga moći ćemo da damo tek kada u tim pregovorima budu postignuti i konkretni rezultati.

Postoji li problem lažnih azilanata sa Balkana u Poljskoj?

- Poljska nije zabeležila postojanje takvog problema. Shvatamo zabrinutost naših partnera iz EU, koji se bore s prilivom „lažnih azilanata“, ali se istovremeno odlučno zalažemo za nastavljanje bezviznog režima kada su u pitanju građani zemalja Zapadnog Balkana, kao i za dalji slobodan protok lica u okviru šengenske zone.

(Danas)