Андржеј Јасионовски: Без уређених односа са свим суседима Србија неће моћи да постане члан ЕУ

Београд - Да ли ће Србија до краја 2011. добити статус кандидата за чланство у Европској унији и датум почетка преговора у највећој мери зависи од власти у Београду.

Области у којима Србија мора највише да уради су ефикаснија борба против корупције и организованог криминала, завршетак реформе правосуђа, уређење питања финансирања политичких странака, проналажење адекватних решења у домену реституције приватног власништва, као и побољшање стања у домену слободе медија, истиче за Данас Андржеј Јасионовски, амбасадор Републике Пољске.

Како каже, нико од власти у Београду не захтева да признају независност Косова, али без уређених односа са свим својим суседима, Србија неће моћи да постане пуноправни члан ЕУ.

Пољска ће од 1. јула, па наредних пола године, председавати ЕУ. Који ће бити приоритети председавања?

- Главни задатак Пољске за време њеног председавања биће извођење ЕУ на пут брзог привредног раста и јачање политичке снаге. Да би тај циљ остварила, Пољска жели да се концентрише на три основна приоритета - европској интеграцији као извору раста, безбедној Европи и Европи која добија на отворености.

Шта пољске власти мисле о проширењу ЕУ, посебно у случају Балкана?

- Пољска је одлучан поборник политике отворених врата. Сматрамо да свака земља, која испуни одређене критеријуме, може да постане члан ЕУ, што се односи и на све земље Западног Балкана.

Према вашем мишљењу, да ли Србија може да добије статус кандидата за чланство у ЕУ и датум почетка преговора до краја ове године? Која су то поља на која Србија треба да обрати највише пажње како би постала део ЕУ?

- Доношење позитивних одлука кад је у питању признавање Србији статуса кандидата за ЕУ и евентуално одређивање датума за почетак преговора о придруживању, у највећој мери зависи од саме Србије. Области у којима је остало још највише да се уради су - ефикасна борба с корупцијом и организованим криминалом, завршетак реформе правосуђа, уређење питања финансирања политичких странака, проналажење адекватних решења у домену реституције приватног власништва, те побољшање стања у домену слободе медија.

Да ли ће статус Косова бити важан за чланство Србије у ЕУ, односно да ли ће власти у Београду морати да признају независност Косова уколико желе да Србија постане део Уније?

- Са гледишта Пољске, као и већине земаља чланица ЕУ, статус Косова је затворено питање - 26. фебруара 2008. ми смо признали независност те земље. Нико не захтева од Србије да и она учини то исто, али без уређених односа са свим својим суседима, Србија неће моћи да постане пуноправни члан ЕУ. Унија не може себи да дозволи „увоз“ додатних проблема. Када је у питању дијалог између Србије и Косова, сматрамо да је то позитиван догађај. Ипак, оцену ефикасности тог дијалога моћи ћемо да дамо тек када у тим преговорима буду постигнути и конкретни резултати.

Постоји ли проблем лажних азиланата са Балкана у Пољској?

- Пољска није забележила постојање таквог проблема. Схватамо забринутост наших партнера из ЕУ, који се боре с приливом „лажних азиланата“, али се истовремено одлучно залажемо за настављање безвизног режима када су у питању грађани земаља Западног Балкана, као и за даљи слободан проток лица у оквиру шенгенске зоне.

(Данас)