Andrej Gnjot: Na slobodi sam zahvaljujući timu na čelu sa Tihanovskajom, koja je bila u kontaktu sa kabinetom Vučića. Činjenica da sam u Berlinu, a ne u beloruskom zatvoru je direktna posledica te komunikacije i pregovora

Beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot izjavio je da vreme koje je proveo u Srbiji kao pritvorenik nije bilo lako za njega, ali je sada u Berlinu, na slobodi, zahvaljujući timu na čelu sa Svetlanom Tihanovskajom koja je bila u kontaktu sa kabinetom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Da nije bilo apelacije, ja bih bio izručen Belorusiji i možda mrtav. Bio sam u zatvoru sedam meseci i šest dana i iskustvo je bilo brutalno, rekao je Gnjot na onlajn konferenciji za novinare iz Berlina.

Gnjot je rekao da su brojne diplomate EU, SAD i Kanade kontaktirale srpske vlasti tražeći njegovo puštanje, ali da je važan trenutak bio tokom konferencije UN u Njujorku, kada je tim na čelu sa Svetlanom Tihanovskajom kontaktirao kancelariju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Činjenica je da sam ovde, a ne u beloruskom zatvoru je direktna posledica te komunikacije i pregovora, rekao je Gnjot.

On je ispričao i kako je napustio Srbiju, dodajući da ga je zamenik nemačke ambasadorke sopstvenim kolima odvezao na beogradski aerodrom, gde su ga preuzeli zvaničnik Srbije i policajci.

Policajci su bili vrlo ljubazni, dopratili me do aviona, a pola sata sam proveo sa jednim od njih u sobi u kojoj sam bio prvi put kada su me zadržali i tada sam imao deža vi, istakao je Gnjot.

Gnjot je predočio da je u srpskom zatvori bio jedini politički zatvorenik među pravim kriminalcima, ali ističe da su stražari pokazali empatiju prema njemu i da nije imao nikakvih problema u zatvoru.

Zahvaljujem srpskom narodu, jer ne mislim da je to njihova greška što nižestepeni sudovi ne rade kako treba, dok su sudovi više instance uvek odlučivali u njegovu korist.

Nije to bilo lako vreme za mene, nekada je bilo jako teško, ali držalo me je to što su istina i pravda na mojoj strani, istakao je Gnjot.

Srbija je zaista evropska zemlja i mesto Srbije je u EU, uprkos svemu ovome što mi se dogodilo i verujem da ću ja biti prvi i poslednji primer nefer tretmana beloruskih ljudi u izgnanstvu, rekao je on.

Na konferenciju se uključio i advokat Vladimir Hrle, koji je Gnjota zastupao pred sudovima u Beogradu, navodeći da procedura nije formalno završena, jer se još čeka dokumentacija iz Belorusije i da zato treba biti na oprezu.

Moje mišljenje je da fokus treba da bude na dokazima i odbacivanju zahteva za ekstradiciju iz Belorusije, a to smo radili od početka. Nažalost, zbog grešaka sudova iz Srbije, koji nisu uzimali u obzir politički progon Gnjota, slučaj je prolongiran, naglasio je Hrle.

Belorusija će pokušati da zloupotrebi kanale Interpola, kao što su činili do sada i ne samo u ovom slučaju, a to bi moglo ograničiti pravo Andreja Gnjota na slobodno kretanje, rekao je Hrle i ponovio da pravna borba još nije završena.

(N1)