Андреј Гњот: На слободи сам захваљујући тиму на челу са Тихановскајом, која је била у контакту са кабинетом Вучића. Чињеница да сам у Берлину, а не у белоруском затвору је директна последица те комуникације и преговора

Белоруски новинар и активиста Андреј Гњот изјавио је да време које је провео у Србији као притвореник није било лако за њега, али је сада у Берлину, на слободи, захваљујући тиму на челу са Светланом Тихановскајом која је била у контакту са кабинетом председника Србије Александра Вучића.

Да није било апелације, ја бих био изручен Белорусији и можда мртав. Био сам у затвору седам месеци и шест дана и искуство је било брутално, рекао је Гњот на онлајн конференцији за новинаре из Берлина.

Гњот је рекао да су бројне дипломате ЕУ, САД и Канаде контактирале српске власти тражећи његово пуштање, али да је важан тренутак био током конференције УН у Њујорку, када је тим на челу са Светланом Тихановскајом контактирао канцеларију председника Србије Александра Вучића.

Чињеница је да сам овде, а не у белоруском затвору је директна последица те комуникације и преговора, рекао је Гњот.

Он је испричао и како је напустио Србију, додајући да га је заменик немачке амбасадорке сопственим колима одвезао на београдски аеродром, где су га преузели званичник Србије и полицајци.

Полицајци су били врло љубазни, допратили ме до авиона, а пола сата сам провео са једним од њих у соби у којој сам био први пут када су ме задржали и тада сам имао дежа ви, истакао је Гњот.

Гњот је предочио да је у српском затвори био једини политички затвореник међу правим криминалцима, али истиче да су стражари показали емпатију према њему и да није имао никаквих проблема у затвору.

Захваљујем српском народу, јер не мислим да је то њихова грешка што нижестепени судови не раде како треба, док су судови више инстанце увек одлучивали у његову корист.

Није то било лако време за мене, некада је било јако тешко, али држало ме је то што су истина и правда на мојој страни, истакао је Гњот.

Србија је заиста европска земља и место Србије је у ЕУ, упркос свему овоме што ми се догодило и верујем да ћу ја бити први и последњи пример нефер третмана белоруских људи у изгнанству, рекао је он.

На конференцију се укључио и адвокат Владимир Хрле, који је Гњота заступао пред судовима у Београду, наводећи да процедура није формално завршена, јер се још чека документација из Белорусије и да зато треба бити на опрезу.

Моје мишљење је да фокус треба да буде на доказима и одбацивању захтева за екстрадицију из Белорусије, а то смо радили од почетка. Нажалост, због грешака судова из Србије, који нису узимали у обзир политички прогон Гњота, случај је пролонгиран, нагласио је Хрле.

Белорусија ће покушати да злоупотреби канале Интерпола, као што су чинили до сада и не само у овом случају, а то би могло ограничити право Андреја Гњота на слободно кретање, рекао је Хрле и поновио да правна борба још није завршена.

(Н1)