Andreas Šokenhof: Srbija da drži kurs prema EU i pripazi na opasnost od ruskog uticaja

Zamenik šefa poslaničkog kluba demohrišćana u nemačkom Bundestagu Andreas Šokenhof uveren je u sposobnost srpske vlade i u njenu spremnost da Srbiju drži na kursu prema Evropskoj uniji (EU), istovremeno ukazavši na opasnosti od ruskog uticaja na Balkanu i u Srbiji.

- Treba se pribojavati da bi Rusija isporuku energenata Srbiji mogla da jače koristi kao potencijal za ucene - rekao je Šokenhof, dobro poznat srpskoj javnosti i političarima, pre svega, po iznošenju takozvanih "sedam berlinskih uslova" za Srbiju na putu ka EU.

Šokenhof je za "Rajniše post" izrazio uverenje da će vlada Srbije svoju zemlju jasno držati na kursu ka EU i da to žele i građani Srbije i rekao da zapadno-balkanske zemlje znaju veoma dobro da "njih Rusija samo želi da iskoristi protiv EU" i da im "ne može ponuditi nikakvu dugoročnu perpektivu - političku, a još manje privrednu".

U Evropi, prema ovom nemačkom političaru, ne postoji opasnost od "hladnog rata" kao posledice ukrajinske krize, već od "vrućeg rata".

- Kako bi vi nazvali to, kada jedna država sa oklopnim vozilima, teškom artiljerijom i više vojnih konvoja, skoro bez maskiranja, uđe u jednu suverenu, susednu državu - upitao je Šokenhof.

Dan ranije je i nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila u kontekstu situacije u Ukrajini na ruski uticaj u Srbiji, Moldaviji i Gruziji.

 - Ukrajinska kriza nije samo regionalni problem. Ne, na tom primeru vidimo da ona sve nas pogađa - rekla je Merkelova i upozorila na ruski uticaj u Srbiji, Moldaviji i Gruziji.

Ona je upozorila da Rusija u starom stilu razmišljanja vidi Ukrajinu kao svoju sferu uticaja i da gazi međunarodno pravo.

- To, posle užasa Drugog svetskog rata i završetka hladnog rata dovodi u pitanje evropski mirovni poredak - rekla je Merkelova i naglasila da ona ne želi "oživljavanje" vremena DDR, kada "bez saglasnosti Moskve" nije bio moguć nikakav pokret i da EU nije kao DDR, koja se, kako prenose mediji, "saginjala" pred Moskvom.

-  U suprotnom bi čovek morao da kaže - mi smo preslabi, pazite ljudi, mi ne možemo više nikoga primiti, moramo se prvo kod Moskve raspitati da li je to moguće.Tako je bilo 40 godina i to ja, zapravo, više ne želim nazad - rekla je Merkelova.

Merkelova je, kako prenose nemački mediji, na sidnejskom "Lovi-Institutu" za međunarodnu politiku rekla da se tu ne radi samo o Ukrajini.

- I ne radi se samo o Ukrajini, radi se o i Moldaviji, o Gruziji, ako tako dalje ide.....mora čovek onda pitati za Srbiju, za zapadno-balkanske zemlje.... - rekla je Merkelova, prenose nemački mediji.

Balkan je za nemačku vladu, ovih dana, izgleda, tema koja izaziva zabrinutost i to ponovo zbog Rusije.

Strategija ruskog predsednika na Balkanu alarmirala je vladu u Berlinu, tvrdi nemački politički nedeljnik "Špigel" u aktuelnom broju, navodeći da je nemačka vlada zabrinuta zbog ruske "agresivne, antizapadne politike" na Balkanu.

"Vlada u Moskvi pokušava da Srbiju tešnje veže kroz vojnu saradnju i isporuku gasa", kaže se u jednom poverljivom dokumentu o utucaju Rusije u Srbiji, prenosi ovaj magazin.

"Gas za Srbiju, pritisak na Bosnu i Hercegovinu - vlada u Berlinu je zabrinuta zbog ruske politike moći na Balkanu. Predsednik Putin pokušava očito da zemlje udalji od EU", piše ovaj politički magazin, pozivajući se na jedan poverljivi dokument nemačkog Ministarstva inostranih poslova.

(Tanjug)