Andreas Šokenhof: Poenta dijaloga Beograda i Prištine je da je Kosovo suverena država

Dve najveće stranke Kosova konačno su formirale „veliku koaliciju“ sa Isom Mustafomna čelu. To je dokaz demokratije, kaže za DW nemački poslanik Andreas Šokenhof. Prištinu čeka mnogo posla.

DW: Demokratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova napravili su takozvanu veliku koaliciju. I sami ste prethodne sedmice bili u Prištini i razgovarali sa brojnim političarima. Da li je koalicija dve najveće stranke dobra za Kosovo?

Andreas Šokenhof: Šest meseci nakon izbora to je bio znak da su partije voljne da rade na temelju postignutih izbornih rezultata. Nema više blokade, demokratija funkcioniše. U trenutnom odnosu snaga to je najbolje rešenje za Kosovo i pokazuje da partije mogu da se izdignu iznad svojih programa kako bi konstruktivno radile za zemlju. Ova koalicija pre svega ima izglede da ostvari puni mandat, cele četiri godine. To donosi stabilnost zemlji.

To zvuči veoma optimistično, ali Prištinu nakon pola godine blokade čeka mnogo posla. Šta Nemačka očekuje od Mustafe i njegove vlade?

Oba koaliciona partnera su saopštila da žele da nastave dijalog i da žele jasnu evropsku perspektivu. Milim da je i za ljude na Kosovu odlučujuće što država vidi svoju budućnost u Evropi. Teži se integraciji u evropsko tržište i evropski pravni prostor, što zahteva reforme pravne države. To je veoma težak zadatak – tu ste u pravu – ali su se nosioci nove koalicije nedvosmisleno prihvatili tog posla.

Kakvu ulogu igraju personalna rešenja – Mustafa kao premijer, a Tači kao ministar spoljnih poslova?

U svakom slučaju je bilo ispravno izabrati novog premijera, jer nova vlada neće biti jednostavni nastavak prethodne politike. Obojica se zalažu za novu orijentaciju Prištine. Vlada pre svega mora da se verodostojno bori protiv korupcije i grešaka iz prošlosti. Stoga je važno što je došlo do promene na mestu premijera. Za 14 meseci će biti izabran i novi predsednik i tu će doći do novog sortiranja snaga. Ali odlučujuće nisu osobe koje obavljaju funkcije nego jasno utvrđeni koalicioni dogovor da se snažno pristupi borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

U tom dogovoru stoji i zalaganje za nastavak razgovora sa Beogradom. Šta Berlin očekuje na tom planu?

Očekujemo postepenu normalizaciju. Stoga je bilo važno da u Vladi ne budu nacionalističke snage koje odbijaju ovaj dijalog. Treba vremena, ništa se neće postići preko noći, ali poenta dijaloga je da je Kosovo suverena država koja samostalno mora da preuzme međunarodnu odgovornost. Zato treba nastaviti težak proces dijaloga. Poseta albanskog premijera Rame Beogradu je pokazala da će sve ići u malim koracima i da je neophodno međusobno uvažavanje. Ali verujem da su Mustafa, kao i Tači na novoj funkciji, spremni za ove izazove. Pametan je signal bio što je etničkim manjinama ponuđeno učešće u vlasti.

I do sada je bilo Srba u vladi, ali sada su tu prvi put predstavnici severa Kosova, gde je stanje posebno teško. Mnogi se u Srbiji i dalje nadaju podeli Kosova i pripajanju severa centralnoj Srbiji. Vidite li rešenje?

Postoji jasna ponuda Prištine da se zajednički ide u integraciju i budućnost. Očekujemo da Beograd deluje na Srbe na severu Kosova da priznaju integritet kosovske države.

Kosovska štampa obimno piše o tome da se u pregovore o vladi umešao i srpski premijer Vučić koji je navodno pokušao da popravi položaj Srba. Vučić trenutno ima i druge brige... Kako komentarišete razapetost Srbije između Rusije i Evropske unije?

Vučić se jasno opredelio za evropski kurs. Naravno da je Srbija pod masivnim ruskim pritiskom. Putin je pokušao da stavi pojedine zemlje Balkana pod svoju kontrolu preko energije i privredne zavisnosti. To je teška špaga. Putin jeste nedavno u Beogradu primljen uz protokolarno visoke počasti, ali je i tada Vučić jasno rekao da je Srbija na evropskom kursu. Zato moramo da podržimo Beograd.

Upravo je tu problem jer u zemljama regiona, uključujući i Srbiju, postoji utisak da se Evropska unija previše bavi sobom, a da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana samo slovo na papiru.

Naravno da EU ima mnogo unutrašnjih problema, imali smo privrednu pa zatim monetarnu krizu. Ali politička ponuda EU postala je jasnija uprkos tim teškoćama. Tome su doprinela iskustva sa samita u Viljnusu gde smo ustanovili da Putin neće saradnju već želi da ponovo osvaja privilegovane zone uticaja i da ne priznaje puni suverenitet susednih država. Zato Evropa mora još više da ponudi. Ne možemo čekati da svarimo poslednja proširenja Unije pa da tek onda integrišemo ostatak Balkana. Normalno je da nam je potrebno određeno vreme, ali partnerima na Balkanu moramo jasno staviti do znanja da je naša ponuda odlučna i iskrena.

*Andreas Šokenhof,1957, je zamenik šefa demohrišćanske (CDU) poslaničke grupe u Bundestagu, gde je poslanik u svom sedmom uzastopnom mandatu. Zadužen je za pitanja odbrane, spoljne i evropske politike.

(Dojče vle)