Ана Брнабић: Професор Ристић и политичар Ратко - Алиса у земљи чуда која се пробудила 2022. године

Председница Скупштине Србије и потпредседница Српске напредне странке Ана Брнабић реаговала је на свом Икс налогу на ауторски текст Ратка Ристића који је објављен у дневном листу "Данас".

- Ратко Ристић у ауторском тексту „Откуд ја у борби против литијума“ у Шолаковом дневном листу „Данас“ објашњава да је као Алиса у земљи чуда која се пробудила 2022. године као политичар који мрзи све што је његов професорски алтер его претходно радио! Политичар Ратко је тако о теми литијума кренуо од питања Косова и Метохије (?!?) и причом о „издаји српског народа на КиМ... преко бриселског, француско-немачког и охридског споразума“. Много јако, рекли би његови данашњи партијски другови код Несторовића кога, бтw, не пуштају на протесте на којима говори Ратко. Но, онда се сетите да је 2022. године професор Ристић на изборима подржао коалицију „Морамо“ чији су лидери, да подсетим, били Ћута, Биљана Стојковић, Добрица Веселиновић, Небојша Зеленовић и Радомир Лазовић - наводи Брнабићева и додаје:

- Коалиција „Морамо“ је она коалиција која је током баш те кампање јасно рекла: „што се Косова тиче, све је на столу, па и признање“. Дакле, политичар Ратко мрзи политику коју је професор Ристић подржавао пре само две године... Политичар Ратко је данас стручног става да су Марсовци међу нама, само тражите плаве очи. Даље, политичар Ратко пише о научном раду, чији је делом и он аутор, о штетности рудника литијума, а који је објављен почетком овог месеца у „једном од најцитиранијих научних часописа на свету, „Сајентифик Рипортс“. Чињеница коју политичар Ратко пренебрегава је да Сајентифик Рипортс, иако можда најцитиранији, није међу најпризнатијим научним часописима на свету. Истина је да овај часопис прате бројне контроверзе, укључујући отворено промовисање хомеопатије, неповлачење плагираних радова, а у једном од чланака објављених у овом часопису тврдило се да људима расте рог на потиљку због коришћења мобилних телефона.

Брнабићева потом наводи:

- Као „експерт“ на тему пројекта „Јадар“, политичар Ратко помиње цифру од 500 хектара уништеног земљишта. Читав пројекат „Јадар“ би се простирао на 220 хектара. Одакле онда податак од 500 хектара земље која би била „уништена“?!? Више него дупло више од читавог пројекта?? Пре ће нам рог израсти на потиљку од коришћења мобилног телефона него што ће 500 хектара земље бити уништено на пројекту који заузима 220 хектара! Даље, а да би показао своју стручност, политичар Ратко наводи „најважније детаље“ из биографије његовог професорског алтер ега, а међу којима и то да је од 2010. до 2021. године, био члан републичке ревизионе комисије за пројекте од значаја за Републику Србију, при Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Одлично! Као члан републичке ревизионе комисије, професор Ристић се сагласио да се издају грађевинске дозволе за бројне мале хидроелектране широм Србије. Управо је његова улога, а за коју је добијао финансијску накнаду као стручно лице, била да процени да ли ће ове мале хидроелектране имати негативан утицај на животну средину или неће.

Председница Скупштине и потпредседница СНС потом истиче:

- Дакле, професор Ристић се сагласио, и тиме дао зелено светло за издавање грађевинске дозволе, за најмање седам малих хидроелектрана: (1) малу хидроелектрану Бојчевица на Старој планини (2015. године), (2) малу хидроелектрану Рогопеч на Голији (2015. године), (3) малу хидроелектрану Папратна на Старој планини (2016. године), (4) малу хидроелектрану Јеловица на Старој планини (2016. године), (5) малу хидроелектрану Самоковска река на Копаонику (2016. године), (6) малу хидроелектрану Рсовци на Старој планини (2017. године), (7) малу хидроелектрану Занога на Старој планини (2017. године). Шта је, и ко је, Ратко Ристић најбоље говори управо овај податак – он се, као професор, изјаснио да мале хидроелектране нису опасне по животну средину, односно да неће имати негативан утицај по околину, и самим тим се сагласио за издавање грађевинских дозвола за чак пет (5) малих хидроелектрана на Старој планини, а онда се, као политичар Ратко, придружио покрету „Одбранимо реке Старе планине“ и кренуо да брани реке од професора Ристића и, све са стручним Ћутом, руши баш те мале хидроелектране за које је, као стручно лице, учествовао у издавању грађевинских дозвола?!? Занимљиво је, такође, да између 2004. године и 2021. године (17 година!) док је, као „експерт“ био члан различитих државних комисија (за контролу просторних планова, за пројекте од значаја за Републику Србију), ни један једини пут није реч рекао против Рио Тинта и пројекта „Јадар“!

Брнабићева потом подсећа:

- Да подсетим, управо је 2004. године тадашња ДСС власт издала прва истражна права Рио Тинту за овај пројекат, а до 2012. године су девет пута различите ДС-ДСС-Г17+ власти потврђивале та истражна права Рио Тинту и сваки пут проширивале опсег истраживања. Онда је 2006. године измењен Закон о рударству како би се укинуо до тада важећи принцип да држава право на експлоатацију сировине даје путем аукција (ко понуди више и боље услове за Србију) и уводи се принцип да онај ко има истражна права једини може да добије право на експлоатацију. Тај закон се учвршћује новим изменама 2011. године које још јасније потврђују начело континуитета између истражних и експлоатационих права. Да ли је неко тада чуо професора Ристића да брани државне интересе и да подиже буну против овако сулудих законских решења? Не. Онда се 2012. године, од стране ДС, издају права за бушотине великог пречника Рио Тинту и усваја се Национална стратегија у којој се рударство генерално, а литијум специфично (као и именом Рио Тинто) издвајају као највећи потенцијали Србије. Да ли смо чули професора Ристића тада? Не.

Она је потом навела:

- Када сам ја као председник Владе, потпуно транспарентно, у Влади Србије присуствовала потписивању Меморандума о разумевању са Рио Тинтом који је потенцирао две ствари – важност очувања животне средине и неопходност да сировина остане у Србији и служи за развој Србије, да ли смо тада чули професора Ристића? Не. Тада је био заузет издавањем грађевинских дозвола за мале хидроелектране које ће касније, са Ћутом, ићи да руши. Дакле, ни у једном тренутку између 2004. и 2021. године, док је као „експерт“ био члан различитих важних државних комисија, професор Ристић се није огласио или побунио ни против Рио Тинта ни против било код рударског пројекта. Одједном, 2022. године, политичар Ратко се „буди“ и, као Алиса у земљи чуда, гледа и не верује шта је професор Ристић све радио и за шта је све давао сагласности. Политичар Ратко свој ауторски текст закључује реченицом која се осврће на „тиранију Александра Вучића и СНС". Занимљиво да, од 2013. до 2021. године, та „тиранија“ професору Ристићу није сметала да учествује у свим тим стручним комисијама, да буде члан различитих надзорних и управних одбора и да за све то наплаћује своје услуге. Политичар Ратко, ипак, са гнушањем одбацује све оно што је професор Ристић радио.

(Курир)