Ana Brnabić na forumu "Srbija u Evropskoj uniji" u Berlinu: Rešenje za pitanje KiM je u kompromisu, a za mene je to neka tačka između toga da je Kosovo Srbija i toga da je ono nezavisno i da Srbija samo treba da ga prizna

Premijerka Ana Brnabić poručila je u Berlinu da je rešenje za pitanje Kosova i Metohije u kompromisu, a da je za nju kompromis neka tačka između toga da je Kosovo Srbija i toga da je ono nezavisno i da Srbija samo treba da ga prizna.

Ana Brnabić je na Evropskom forumu "Srbija u Evropskoj uniji" u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer istakla da ako neko insistira da je Kosovo nezavisno i da će Srbija samo da ga prizna - "to se neće desiti".

Različita mišljenja Nemačke i Srbije po pitanju Kosmeta

Premijerka Ana Brnabić rekla je na Evropskom forumu da Nemačka i Srbija imaju potpuno različita mišljanja o Kosovu i Metohiji i kako bi trebalo doći do dugoročne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

"Kada se Srbija i Nemačka ne slažu oko nekog pitanja, mi to pažljivo slušamo i ne uzimamo za zlo. Pokušavamo da objasnimo naše razloge i našu logiku zašto mislimo da normalizacija odnosa treba da izgleda malo drugačije nego što to misli Nemačka", rekla je Brnabićeva.

Brnabićeva je na forumu zahvalila Nemačkoj na podršci Srbiji ka EU, kao i na inevsticijama u našu zemlju i zapošljavanju više od 50.000 ljudi.

"Svakako ćemo čuvati partnerstvo koje smo uspeli da napravimo u poslednjih 18 godina", zaključila je premijerka.

"Beograd će nastaviti da insistira na tome da je Kosovo Srbija", rekla je Brnabićeva.

Premijerka je podsetila da je Pandorina kutija otvorena pre 10 godina, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost mimo svih demokratskih principa.

"Mi pokušavamo da je zatvorimo i to će biti teško. Ne znam da li će biti moguće, ja bih volela da nađemo kompromis i da se svi zajedno pomerimo u budućnost", rekla je Brnabićeva.

Podvukla je da Kosovo nije isti slučaj kao Hrvatska, BiH, Slovenija ili Makedonija, jer su to bile priznate republike u okviru SFRJ, dok je Kosovo i Metohija uvek bilo integralni deo Srbije.

Ističe da zamrznuti konflikt nikako nije dobro rešenje, koje će nas uvek vući unazad.

Brnabić je rekla da se ponekad oseća kao da je zatvorena u "šizofrenoj" politici kada na jednom sastanku govori koliko Srbija može da napreduje zahvaljujući četvrtoj industrijskoj revoluciji, a nakon toga ide na sastanak koji se tiče incidenata i napada na Srbe na KiM.

"To je politika 19. veka i dok ne rešimo to pitanje, bićemo zatvoreni između politike 19. i politike 21. veka. Zato mislim da je rešenje u kompromisu", podvukla je predsednica srpske vlade.

Ne, ne trebaju uopšte nama Tači i francuski protokoli da bismo bili poniženi. Uzgred, baš me zanima kako "kompromis" vidi prištinska strana i šta o tome kažu njihov premijer i predsednik? https://t.co/yWKelV8hBq

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) November 12, 2018

Srbija nije potpisnica Dablinskog sporazuma o migrantima i nikada se nije razgovaralo o tome da bude centar gde bi se vraćali migranti iz EU

Srbija nije potpisnica Dablinskog sporazuma o migrantima i nikada se nije razgovaralo o tome da Srbija bude centar gde bi se vraćali migranti iz EU.

To je izjavila predsednica vlade Ana Brnabić.

“Srbija nije potpisnica Dablinskog sporazima, ne može ni da bude, jer je on samo za zemlje EU i četiri pridružene zemlje Dablinskog sporazuma. Niti smo mogli da budemo potpisnica, niti nas je neko zvao da ga potpišemo”, rekla je Brnabić odgovarajući na pitanja na Ervopskom forumu “Srbija u EU” u Berlinu.

Premijerka je istakla da je Srbija pokazala koliko je dobar partner EU, posebno 2015. godine, kada je migranstka ruta išla korz Srbiju.

Srbija je tada pokazala humano lice, solidarnost i empatiju, podvukla je Brnabić.

“Tada je prošlo oko milion migranata i mi smo pokazali drugačije strateško razmisljanje i bile među prvim žemljama koje su prepoznale da dolaze i obrazovani ljudi i pokušali smo da ih zadržmo, ali su oni želeli da idu dalje, ka zemljama EU”, rekla je Brnabić.

Navela je da je sada u Srbiji oko 4.000 migranata, od kojih oko 600 dece, koja idu u školu i uče srpski jezik.

“Nikada nismo razgovarali o tome da Srbija bude neki centar gde bi se vraćali migranti iz EU, ali nemam ništa protiv da budemo otvoreno društvo”, rekla je predsednica vlade.

Odgovarajući na pitanja u vezi sa odnosima sa Rusijom, Brnabić je rekla da Srbija sa Rusijom ima tradicionalno dobre odnose, zbog religije, jezika, kulture, kao i važne ekonomske veze sa tom zemljom, pre svega energetske, budući da smo 100 odsto zavisni od ruskog gasa.

Podsetila je i na sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, što je, kaže, važno za ekonomski napredak Srbije.

“I u interesu EU je ekonomski jaka Srbija. U trenutku kada postanemo članica EU, nećemo moći da imamo takav sporazum, ali on je sada u interesu Srbije i našeg ekonomskog razvoja”, rekla je srpska premijerka.

Navela je da je Moskva svesna da je naš strateški priotritet članstvo u EU i da nam nikada ni na jedan način nisu pokazali da su protiv toga.

Ona je istakla i da podaci o vojnoj saradnji pokazuju da najveći broj vežbi, bilateralno, Srbija ima sa SAD, pa onda u okviru Partnerstva za mir sa NATO, pa tek onda sa Ruskom Federacijom.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku bi 55 dosto građana Srbije, da se sutra održava referendum, glasalo za EU i to uz politiku koja govori da EU ne treba da posmatramo kao ćup novca.

Na konstataciju sagovornika, Mihaela Martensa, dopisnika “Algemajne cajtunga” koji je vodio diskusiju, da su građani za EU, ali protiv NATO, Brnabić je rekla da je samo dva odsto građana za NATO i ponovila da će Srbija zadržati svoju vojnu neutralnost.

“Mi razmišljamo o evrointegracijama i zadržaćemo vojnu neutralnost i to neće biti specijalan slučaj. U Uniji ima jakih, značajnih članica koje nisu u NATO i mi ne bismo bili prvi u tome”, poručila je predsednoca srpake vlade.

Forum “Srbija u EU” organizovala je Fondacija Konrad Adenauer, a zamenik generalnog sekretara Gerhard Valersa poručio je da to što je puna sala u kojoj se skup održava, odraz toga koliko ljude u Nemačkoj zanima razvoj u Srbiji.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić počela je posetu Berlinu učešćem na Evropskom forumu u organizaciji fondacije Konard Adenauer (KAS).

Na tom skupu će do srede, 14. novembra, političari, privrednici i eksperti razgovarati o trendovima u ekonomiji i politici.

Među više od 60 govornika biće i nemačka kancelarka Angela Merkel, ministar finansija i potpredsednik vlade Olaf Šolc, predsednik centralne nemačke Bundesbanke Jens Vajdman, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer i drugi predstavnici nemačke vlade i stranaka.

Na skupu će biti i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, kao i više od 400 menadžera nemačkih i svetskih korporacija, banaka i osnivači najuspešnijih startap kompanija.

Premijerka Brbnabić govoriće drugog dana skupa, u utorak 13. novembra, na panelu po nazivom "Digitalna Evropa: Tri zemlje i njihova vizija", na kojem će govoriti i premijeri Islanda i Estonije, Katrin Jakobsdotir i Juri Ratas.

Iz Vlade Srbije ranije je najavljeno da će se premijerka u Berlinu sastati s Martinom Vanslebemom, predsednikom Saveznog udruženja nemačkih privrednih komora, i da će s ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladenom Šarčevićem posetiti centar kompanije Simens za obuku osoblja.

(Agencije)