Američka država postala većinski vlasnik DŽeneral motorsa

Dve godine pošto je izgubio status najvećeg proizvođača automobila u svetu, DŽeneral motors – skraćeno DŽi-em – prepustio je američkoj vladi 60 odsto vlasništva u zamenu za 30 miliona pomoći iz federalne kase, kako bi mogao da nastavi sa radom i finansira obiman program reorganizacije.

DŽi-em je takođe podneo zahtev za bankrotstvo, koje će ga prema američkim zakonima štititi od poverilaca dok bude sprovodio reorganizaciju. Posle višegodišnjeg opadanja prodaje i naglog rasta troškova i finansijskih obaveza, dugovi te kompanije postali su dvostruko veći od ukupne vrednosti njene imovine.

Državna pomoć nadovezuje se na ranije odobreni državni kredit od 20 milijardi dolara, čija otplata nije ni izdaleka sigurna. Ostatak vlasništva preuzeli su kanadska vlada i najveći američki sindikat radnika autoindustrije UAW, dok su privatni vlasnici deonica DŽi-ema izgubili svoje uloge.

U Beloj kući, predsednik Barak Obama je izjavio kako ne želi da američka autoindustrija nestane, ali je istakao da su joj potrebne korenite reforme. On je ovako objasnio logiku preuzimanja akcija DŽi-ema.

“Umesto što smo kupili toliko deo vlasništva DŽi-ema, mogli smo da mu jednostavno ponudimo nove kredite. Ali DŽi-em se već godinama bori sa ogromnom dugom koji ne može da otplati,” rekao je američki predsednik.

Obama je dodao da je američka vlada sada protiv svoje volje preuzela ulogu deoničara.

“Ono što ne želimo da uradimo jeste da rukovodimo DŽi-emom. Kompanijom će rukovoditi privatni bord direktora i tim menadžera, sa dobrim rezultatima u američkoj autoindustriji, koji će odražavati predanost inovacijama i kvalitetu,” rekao je Obama.

Američki predsednik je izrazio uverenje u sposobnost DŽi-ema da se reorganizuje i opstane, a slično uverenje izrazio je i direktor kompanije, Fric Henderson.

“Novi DŽi-em biće izgrađen od najboljih delova kompanije, najboljih marki i najboljih proizvoda. Imaćemo daleko manji dug, konkurentne troškove za radnu snagu i sposobnost da stvaramo trajan, pozitivan profit,” rekao je Henderson.

Nisu svi aplaudirali ovakvom razvoju događaja. Među republikancima, vođa manjine u Predstavničkom domu, DŽon Bejner, rekao je da ovaj vladin plan “jasno pokazuje da vlada čvrsto želi da upravlja kompanijama koristeći novac poreskih obveznika.”

Drugi pak kažu da je taj plan najbolji način za hvatanje u koštac sa katastrofalnom situacijom i sprečavanje katastrofalnih ekonomskih gubitaka. DŽenifer Granholm je guvernerka države Mičigen, sedišta američke autoindustrije, u kojoj vlada najveća stopa nezaposlenosti u zemlji.

“Ovo je veoma težak dan. Ali naša sreća, odnosno sreće Mičigena i DŽi-ema, neraskidivo su povezane. Ako ništa drugo, sada možemo da vidimo kraj ovom klizanju u ponor,” rekla je DŽenifer Granholm.

Pored zahteva za bankrotstvo, DŽi-em je objavio i trajno ili privremeno zatvaranje dvanaest fabrika. Ukupan broj radnika kompanije sada je oko 60 hiljada, dok ih je sedamdesetih godina bilo više od 600 hiljada.

Najnovije drastične odluke teško su pogodile mnoge radnike, ali neki od njih kažu da je to bilo neminovno.

“Znali smo da će se to dogoditi. Bilo je samo pitanje vremena,” rekao je jedan od njih.

Drugi radnik DŽi-ema izjavio je da je, samo nekoliko godina ranije, ono što se juče dogodilo bilo nezamislivo.

“Na neki način sada radimo za vladu. To je potpuno nestvarno,” rekao je on.

U međuvremenu, jedan federalni sudija odobrio je prodaju imovine trećeg po veličini američkog proizvođača automobila, Krajzlera, italijanskom Fijatu. Krajzler je ranije ove godine takođe podneo zahtev za bankrotstvo.

Gotovo svi proizvođači vozila, kako domaći tako i strani, izveštavaju o naglom padu potražnje za njihovim proizvodima, što se - kako kažu - poklopilo sa usporavanjem svetske ekonomije.

(VOA)