Аљбин Курти на америчком универзитету Јејл: Паралелне структуре Србије на Косову су изгубиле битку са нама. Косово негује демократију док формира своје војне, привредне и политичке структуре

„Што се тиче паралелних структура Србије на Косову, заиста су изгубили битку са нама. Срби на Косову осећају олакшање од криминалних структура. Међутим, међу њима нема ентузијазма нити среће због тога. И то ме брине, желим да буду срећни. Они осећају олакшање од тих структура, али немају ентузијазам за наш систем. У овом прелазном периоду, веома је важно шта чинимо“, казао је косовски премијер Аљбин Курти на Универзитету Јејл.

Сматра да недостаје додатни корак да се, како је казао, „транзиција Срба из паралелних структура Србије – постигне у неку врсту радости кроз оснаживање у политичком систему Косова и демократским институцијама“.

Недостаје додатни корак да се транзиција Срба из паралелних структура Србије постигне у неку врсту радости 

Косовски премијер Аљбин Курти већ скоро недељу дана борави у Њујорку. Иако је Косово већ дуже од годину под казненим мерама ЕУ, а сам Курти са урушеним односима са америчким званичницима, искористио је прилику заседања ГС УН да се на маргинама састане са бројним дипломатама, али одржи и више састанака и сусрета, укључујући и кроз лобистичке активности.

Синоћ је био специјални гост школе Џексон на универзитету Јејл, где је одржао инаугурациони говор за новоотворени „Плави центар за глобално стратешко процењивање“, и одговорио на неколико питања студената и свог домаћина.

О парадоксу историје са обрнутим редоследом за САД и Косово

„Косово је успешно драматична еволуција народа који је преживео геноцид у функционалну демократију и растућу економију за само 25 година“, каже Курти.

Ипак у питању је „наизглед парадокс историје“, да док се нешто толико мења, „остали остају исти“. Косово није део тога, закључује се из његовог излагања, јер је нагласио да, када је Косово у питању, постоји „слагање између вредности и акција“, и на домаћем и на међународном плану.

А што се САД тиче, казао је следеће:

„Када посећујем САД, подсећају ме на рапидну технолошку промену. Понекад се чини да смо на прагу нечега трансформативног, чак и када још нисмо потпуно схватили тренутну стварност. Многи од вас прате колико је напредовала вештачка интелигенција, колико брзо се осећају њени ефекти и какве ће бити последице“.

И док детаљно примећује колико су САД напредовале технолошки у односу на другу страну Атлантика, ипак:

„Неке ствари остају непромењене иако могу да добију другу форму. Несигурност око предстојећих избора је константа у ономе што је обележено као избори године. Ми смо у континуираном стању анализе који аспекти једне кампање могу да се покажу штетним по наше животе у коначном исходу у новембру“, каже даље и додаје:

„И наравно теме које постају централне као – родна питања, економија и остале форме неједнакости заиста опстају. Чак и 2024, усред свих промена без преседана, неке ствари остају никад актуелније као што је централно питање како да се ојача демократија а у временима кризе – како да је сачувамо“.

Исти такав парадокс између форме и промене, сматра, постоји и у политичком смислу када је однос према Косову у питању.

„И док ми у Европи можда нисмо на челу технолошког пробоја у истом степену, земља се упркос томе променила. Да сте видели Косово пре 25 година, данас га можда не бисте препознали“, нагласио је Курти, са поруком о Косову као „успешној причи“.

Утицај савезништва Србије са Русијом и Кином

У наступу је изнео познате критике на рачун Србије и њеног односа према Косову, региону и међународној политици, уз неизоставно портретисање ње као искључиво негативне земље.

Србију је осим за „геноцид“ оптужио за оно што у Приштини често описују као „злоћудни утицај“ савезништва са Русијом и Кином, и то представио кроз више примера, од Косова, преко Црне Горе, итд.

„За нас та претња није само теоретска. Скоро пре годину дана, око стотину српских парамилитараца ушло је у нашу земљу и отворило ватру на нашу полицију убивши једног наредника“, казао је након говора о руским ратовима, односно њиховој инвазији на суседну земљу.

Упркос доступности мноштва информација и техничких могућности да се идентификују починиоци, Србија није преузела одговорност, додаје.

И на друге земље се прелива овај утицај Србије и Русије – поручује још Курти, попут покушаја Русије да купи луку Порто у Тивту 2015, а потом и покушај државног преврата наредне године у истој земљи како би се свргао режим Мила Ђукановића.

Косово пример демократског успеха и борбе против растућег ауторитаризма

Говорио је о потреби уједињења демократских режима и опрезу према аутократским, те у том светлу:

„Ако сте пратили политику Западног Балкана, чули сте и владе и аналитичаре који изражавају скептицизам према повлађивању (апизменту, прим.ред.) и према Београду и према Москви“.

Истовремено, он „разуме жељу“ да се „различите и идеолошки опречне стране доведу заједно“, јер ако би то успело, била би то „боља алтернатива него сукоб“.

„Али смо такође видели ограничења економске међузависности у обезбеђивању мира“, додаје.

У том делу он зна губитке светске силе – Руске Федерације у украјинском рату – преко 70,000 погинулих војника, 400,000 рањених војника, тврди.

„То показује да су неке земље спремне да жртвују сопствене људе како би извршиле инвазију на друге народе. Њихова посвећеност насиљу је добро документована“, додаје Курти, пре него је објаснио своје виђење улоге Русије кроз историју од раног 19. века.

„Од 1817. Русија је била умешана у 48 ратова, са просечним временским интервалом од 4,4 године између истих“.

И Европа је дуготрајно коегзистирала са империјалистичком Русијом, поручује, али је тренутна ситуација и кршење људских права учинило такву коегзистенцију изузетно отежаном.

„Док њихова моћ опада и постаје удаљен крик са врхунца њиховог империјализма, њихова опасност расте док насилно траже да поврате свој утицај. Начин на који будемо одговорили на такву агресију неће обликовати само наше односе са Русијом, већ и са свим ауторитарним властима“.

Јер акције ауторитарних режима са једне стране, и одговор демократских, наводи са друге стране, пажљиво прате друге државе, које „процењују сопствена ограничења у таквим околностима“.

Све је ово навео да би објаснио однос Косова и Србије, Косова које се насупрот Србији – бори за слободу, успех, демократију, штавише позицију лидера демократије на Балкану, савезништво са добрим делом света.

„И то је разлог зашто је Косово успешна прича. Косово је јак пример симболичне, али моћне поруке да демократија може да расте упркос свим изазовима претњама и несигурности. Нада и снага народа је највећа и последња победа“.

Косово негује демократију док формира своје војне, привредне и политичке структуре.

„Што се војске тиче, фокусирамо се на безбедност наших грађана и њихову слободу – од претњи“, тврди.

У том је делу говорио о улагањима, као и о улози НАТО-а, о којој су се много окористили, а који им је, како тврди, „помогао да и изграде и ојачају косовске безбедносне снаге“.

Споменувши и улагања 2% БДП у развој косовског КБС-а, овај премијер додаје и следеће:

„Ово сагласје између вредности и акција и у домаћим и у страним пословима довело је нашу земљу до институционалне стабилности која јој је била потребна. Либерално-демократски поредак са социјално-демократском владом је оно у шта верујемо и што је најпотребније грађанима“.

Као пример да је то тако, навео је да је његова влада прва која је довршила пун мандат од (једностраног) проглашења независности.

„У овим временима где су чињенице све више упитне, ово поверење је од великог значаја“, оцењује поверење које, тврди овај премијер, његова влада има и то у светској арени.

А у свету демократија опада, расту ауторитарни режими и екстремизам, те је Курти коју реч и о томе казао.

Важно му је због тога савезништво са праведним делом света, али и хитност пријема у НАТО. Свестан је потребе за реформама како би се то догодило, те да ће се „сви преостали геополитички гласови на Западном Балкану и шире – наоружати“.

У тренутном рељефу нема неутралног празног терена

Београд у парадоксалној трауми, проблематично кад изгубите оно што нисте ни имали

Парадокс је споменуо не само да објасни дихотомију великих промена са једне и оног што остаје исто, већ и код саме Србије, коју је често спомињао у синоћном наступу.

Званични Београд се, сматра Курти, налази у парадоксалној трауми, јер је „изгубио оно што није ни имао“.

Београд се, метафорички описује, налази у некој врсти „продуженог мамурлука бившег малог империјалисте“.

„Изгубили су оно што нису имали. Јер ако имате нешто и изгубите то, пре или касније ћете моћи да се носите с тим. Али када изгубите нешто што нисте имали, то је веома проблематично. И мислим да се управо то догодило. Оно што сада видимо је нека врста продуженог мамурлука бившег малог империјалиста, што је Србија у нашем балканском контексту“.

Како ти „мали империјалисти“, како је додао, праве много проблема у суседству, каже даље, потребна је помоћ ЕУ, САД, НАТО-а:

„Свих народа који воле слободу и демократских земаља да помогну Србији да се еманципује од прошлости, пре свега од Милошевића, и од садашњости, пре свега од деспотског председника Путина“.

А то је потребно, јер – „продужени мамурлук узрокује много стреса и анксиозности у региону“.

Косово је, поручио је даље, сигурно и заштићено и нема „унутрашњих извора несигурности или дестабилизација којим не можемо да управљамо или контролишемо“.

Ипак, хибридни ратови, каже, постоје:

„Наравно, имамо неке хибридне ратове које треба да водимо, а Србија је већа и јача од нас“.

Срби осетили олакшање од криминалних структура, али и даље нису срећни и то ме брине

Хвалећи се у овом делу осталим постигнућима владе на Косову и ван њега – од социјалних акција, политичких, друштвених, културних, међу њима се нашло и то да су се „владине услуге прошириле и на северни део земље“:

Који је претходно постао квази безаконита зона преплављена криминалом

У том домену је као успех оценио и затварање српских институција на Косову, каже, но истовремено изразивши и забринутост због тога што Срби, иако тврди, осећају олакшање – и даље нису срећни, а он њихову срећу „жели“.

„Што се тиче паралелних структура Србије на Косову, заиста су изгубили битку са нама. Срби на Косову осећају олакшање од криминалних структура. Међутим, међу њима нема ентузијазма нити среће због тога. И то ме брине. Желим да буду срећни“, казао је Курти у одговору на питања студената који су своја питања усмерили на уздржаност Срба са Косова према Приштини.

Осећам да недостаје још неки корак у транзицији олакшања у радост

Осећа да нешто недостаје у том, како је казао, прелазном периоду од „олакшања због ослобођења од паралелних структура до уласка у демократску политику“.

„Дакле, осећају олакшање од тих структура, али не ентузијазам за наш систем. У овом прелазном периоду, веома је важно шта чинимо. Осећам да нешто недостаје да би се овај прелаз из олакшања због ослобођења од паралелних структура, претворио у радосно прихватање уласком у политички систем и демократске институције“.

Ту је споменуо локалне изборе на Северу, који се очекују следеће године, а за које се нада да ће бити легитимни. Та легитимност тренутних градоначелника је, каже, празна.

„Тренутни градоначелници које имамо на северу су легални градоначелници, али њихова легитимност је празна. Међутим, они су сада тамо…“.

Умногоме косовска влада Србима помаже, каже даље. Дао је примере:

„11 процената људи на Косову који добијају социјалну помоћ су Срби, иако Срби чине 5 процената популације. Помажемо им са реновацијом и поправком кућа, а такође их укључујемо у наша јавна предузећа као никада пре“.

Ипак, и даље осећа да нешто недостаје „у транзицији из паралелних структура у неку врсту радости“.

„Предузимамо ове мере, а опет, морам да признам, осећам да недостаје додатни корак да се ова транзиција из паралелних структура Србије у неку врсту радости постигне кроз оснаживање у политичком систему Косова и демократским институцијама“.

Када кажем Србија – никад не мислим на Србе

А шта је оно што Косово још чини за права мањина? О томе је Куртија упитао студент из Ирске.

„Прво, морамо имати чврсту одбрану кроз устав и законе за права мањина. Такође, да будемо у стању да негујемо језик и културу мањина. Друго, приступ, односно никада не постављати знак једнакости између народа и држава, између грађана и влада“, поручује Курти.

Сходно томе, истакао је, када каже Србија – никад не мисли на Србе.

„Тако да, када кажем Србија, никад не мислим на Србе. Када кажем Срби, никад не мислим на Србију. Али исто важи и за Косово, за Ирску, да се тако изразим. Никада не постављам знак једнакости између политичког система и облика власти с једне стране и имена земље с грађанима који живе на том месту“.

Такође, додао је, морају се створити прилике и гарантовати свима осећај учествовања – не остављајући никога иза.

„Тако да је задатак државе да прво и највише помогне онима чије су потребе веће. Дакле, не само, да кажемо, нормативни аспект, нормативна димензија разматрања мањина, већ и утилитарна из њихове перспективе, а не наше перспективе. Како бисмо осигурали да ће они имати користи, треба да покажемо да им интеграција помаже, иако се можда суочавате са другом државом или центром моћи који жели да интеграцију учини непотребном“.

Курти сматра да је Косово све „генерално добро радило“, а како је времена све мање – мораће се радити брже.

А то, каже даље, можда и подразумева гласове који се ангажују у критикама његове владе.

Где види Косово у наредне две године?

У наредне две године очекује наставак реформе – најпре даљи економски развој али комбинован са социјалном правдом – а то подразумева социјално осигурање са једне стране, а са друге јачању пореске политике. Такође, хоће да елиминише сиву економију.

Иако каже да више нема црне економије на Косову, „ипак постоји мало сиве“. Зато ће то да елиминише и повећа приходе од пореза јер „жели да казни оне људе који највише доприносе“.

Започели су и пројекат „Сувереног фонда“ али чекају на пресуду из Уставног суда. Он ће спојити јавна предузећа са пољопривредним земљиштем које ће сачувати од претходних агенција за приватизацију, а у исто време хоће да људи откупе деонице и тако на демократски начин учествују и буду не само активни кроз гласање, већ кроз поседовање деоница.

Тиме жели да грађани као деоничари „замене бруталну неолибералну приватизацију“, која је била модел у првој деценији након рата.

„Дакле, хоћемо да демократизујемо економију“, поручује Курти.

Такође жели да у погон стави Биро за конфисковање имовине и богатства без порекла.

„Уколико јавни службеници, политичари и сви грађани уопштено не могу да докажу да њихово богатство долази од њиховог прихода онда ћемо проблематизовати то као друштво уз помоћ државе“.

Тврди да кад год су разговарали о политици за сиромашне није било много дебате, али кад год би се повела прича о контроли порекла богатства имућних, било је отпора „неких моћних центара“.

„Тако да ћемо у следећом мандату победити и ово“, самоуверено изјављује.

Уопштено, косовски премијер очекују „више поверења грађана у институције тако што ће повећати сопствено самопоуздање“.

Следеће године очекује статус кандидата за ЕУ а у овој деценеији и чланство

На питање о томе како да реши питање „делимичног признања“ од стране чланица ЕУ, на путу ка приступу ЕУ, коју је његов домаћин оценио као најбољу стратешку одлуку, Курти је поновио европску оријентацију Косова.

Уз нову краћу лекцију из историје европског тла, објаснио је да жели предности, али да да и допринос.

Уверен је позитиван исход и ову деценију обележава као време за прикључивање и ЕУ и НАТО-у. Следеће године очекује статус кандидата а да је се ЕУ прикључи „једног дана“.

Односи са мањим бројем чланица ЕУ које не признају Косову су добри, каже. Похвалио се визном либерализацијом и то баш уз ове земље ЕУ.

Ту је и Споразум о стабилизацији, који је такође склопљен упркос томе што их 5 земаља не признаје. Чак и међу њима има даљег напретка у промени става према Косову, попут тога да са косовским пасошем могу да путују у Шпанију, да имају добре контакте са овим земљама.

Но, свестан је да ће им бити потребно њихово признаје за коначни пријем.

„Раније је боље него касније“, додаје, али му не опада нада, јер, каже, раде много – мултилатерално и билатерално, а атмосфера међу овим земљама да их признају је „боља“, уз „мале конкретне кораке“.

Ипак, поручује, као и у животу, мноштво малих корака не чини велики догађај, те им је потребна помоћ оних који су их признали код непризнавача.

Кипар се сложио за чланство Косова у НАТО

Када је у питању чланство у НАТО, једна земља је сада мање међу њима, а то је, тврди – Кипар.

Од 33 земаља чланица НАТО, 29 признају Косово:

„Но, ово је деценија у којој би требало да ратификујемо ситуацију и прикључимо се ЕУ“.

(КоССеВ)