Alister Kembel: Klark imao dilemu o bacanju razornih bombi na Srbiju

Veslija Klarka „mučila” je dilema da li da baci na Srbiju do tada nepoznate razorne bombe - sa ili bez najave, dok je Gerharda Šredera interesovalo kako napreduje kampanja dezinfomacija, zapisao je u svom dnevniku Blerov savetnik za medije Alister Kembel.

Strateg medijskog rata protiv Srbije, savetnik britanskog premijera Tonija Blera, objavio je dnevnike u kojima objašnjava pozadinu čitavog niza događaja koji su pratili bombardovanje Srbije 1999. godine, a čije je izvode preneo britanski „Gardijan":

Petak, 2. april - Još uvek sam bio jako umoran i od iscrpljenosti sam počeo da osećam trnce u nogama. Gubili smo propagandni rat protiv Srba. Toni Bler je zvao ranije i želeo je da se stvari jako ubrzaju. Razgovarao je sa Bilom Klintonom o malodušnosti vojne strategije. On je razgovarao sa Margaret Tačer prošle noći i ona je bila zgrožena činjenicom da su vojni komandanti i ambasadori država članica NATO (među sobom) raspravljali o metama. Želeo je da uputi poruku da pojačavamo napade. Rekao sam mu da smo to već uradili.

Utorak, 6. april - Porodični odmor u Francuskoj - Desničarski nastrojeni komentatori su vrištali na sav glas i složili smo se da probamo da ubedimo Tačerku i Čarlsa Pauela (njenog bivšeg savetnika za spoljnu politiku) da kažu da im nije pravo što levičari vode rat, ali da bi trebali da podrže ono što radimo. NATO bi mogao da posrne, ali smo bili odlučni da stavimo komunikacije pod kontrolu i obezbedimo da prestonice budu koncentrisanije oko stvari koje govore i rade.

Sreda 7. april - Imali smo nešto uspeha sa strategijom za desnicu, Čarls Pauel i Dejvid Hart (bivši Tačerkin savetnik) su pristali, ali su nas desničarski opredeljene novine i komentatori toliko mrzeli da su bili odlučili da daju sve od sebe da sve propadne. Da je ovo bio rat koji vode Torijevci, podržavali bi ga na svakom koraku.

Gubimo medijsku bitku.

Četvrtak, 8. april - Nisam nikako uspevao da se isključim i počeo sam da smišljam promene za koje sam smatrao da su nam potrebne u vezi međusobnih komunikacija. Mnogo se stvari sada vrtelo oko komunikacija. Ali Milošević je imao potpuno kontrolu nad svojim medijima i naši mediji su bili osetljivi na ono što su oni objavljivali. Mogli bi da izgubimo bitku za javno mnenje i ukoliko spustimo gard u nekim od država NATO imaćemo problem da ovo nastavimo.

Petak, 16. april - Probudio sam se u 5,30 časova i ušao u voz za Brisel u 6,53. (Direktor komunikacija NATI DŽejmi) Šej je bio fasciniran načinom na koji smo, kao Novi laburisti, promenili pristup medijima i bio je uveren da i oni mogu iz toga svašta naučiti. Osećao sam da nemam previše vremena. Trebalo nam je više ljudi i bolja organizacija. Trebao nam je strateški pristup komunikacijama, snažnija centralizacija, tako da se sve prestonice osećaju delom onoga što smo govorili i radili, ali i da imaju oravo da znaju o čemu se radi, čak i ukoliko nemaju preteranog uticaja.

Rekao sam (generalnom sekretartu NATO Havijeru) Solani da ukoliko ponovo želi da istupi, treba samo da kaže. Odgovorio je da mu se svideo način na koji smo pripitomili medije. Rekao samo mu da nismo, ali da smo ih naveli da pomisle da jesmo.

Glavnokomandujući snaga NATO, američki general Vesli Klark mi je dozvolio da govorim baš dugo. Rekao je: „Dakle, sviđa mi se dosta od onoga što ste rekli i, da ne okolišam, moramo nešto da preduzmemo jer smo na ivici propasti”.

Bilo je prilično uznemirujuće čuti ga kako to otvoreno izgovara, kao što je uznemirujuće bilo kada me uhvatio pod ruku i na odlasku mi rekao: „Srećno, Alistere, svi mi računamo na vas”. Odgovorio sam: „Zar to nisam trebao ja da kažem”.

Bilo mi je malo zastrašujuće što sam, na vrhuncu vojne kampanje, sedeo sa generalima i govorio im kako da je vode, bar kada je reč o medijima i žalio se da im u medijskoj kampanji nedostaje disciplina koja se od vojske očekuje. Objasnio sam mu da nisam zaluđenik slobodom medija i zaista sam osećao da ponekada previše odajemo. Rekao sam mu da ne bih prikazao napad na voz. To nam nije išlo u korist. Ukoliko vodite rat, morate ratovati na svim nivoima.

Kako je vojna kampanja odmicala. Bler je bio sve odlučniji da bi NATO trebao da se pripremi za raspoređivanje kopnenih snaga - što je izazvalo bes u nekim krugovima u Vašingtonu. Bler je posetu Vašingtonu u čast 50. godišnjice NATO iskoristio da se založi za kopnene snage.

Kolebljivi Klinton

Sreda, 21. april, Bela kuća - Toni Bler je rekao da bi morali da kod Miloševića izazovemo veću neizvesnost oko upotrebe kopnenih snaga. Bil (Klinton) je rekao da nije za to, kao i Sendi (Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost). On je rekao da bi bilo neodgovorno da ne počnemo da pravimo neke planove, ali na način koji ne bi doveo do podela među saveznicima.

Četvrtak, 22. april - Toni Bler je rekao da će, ukoliko Bil nije siguran, otići da ga ubedi, jer se ovako nešto ne može izvesti bez SAD. Kolikom riziku izlažemo naše odnose? DŽonatan (Pauel) ga je podsetio na vreme kada je Tačerka rekla Bušu da nije vreme za kolebanje (Diskutovali su o iračkoj invaziji na Kuvajt avgusta 1990. godine).

Razlika je, ukazao je Toni Bler, u tome što je „ona bila premijer dugo, a ja sam ovde tek dve godine”. Ali rekao je da želi da se ponovo sastane sa Bilom Klintonom i naglasi da nećemo moći da se tek tako izvučemo. Snažno je osećao da u istoriji postoji slobodno mesto za Bila Klintona što bi oduvalo svo smeće o njegovom privatnom životu.

Neprestano je ponavljao da je to moralno pitanje. Bio je sav usplahiren i iako je na sebi imao samo gaće i čarape, bilo je teško neshvatiti ga ozbiljno, iako sam ga sve vreme ohrabrivao da se obuče.

Bler je odleteo za Čikago radi jednog od najvažnijih spoljnopolitičkih govora za vreme njegove vladavine, tokom koje je uspostavio princip liberalnog intervencionizma. U tom govoru su predstavljeni principi prema kojima jedna suverena država može napasti drugu.

Toni Bler je delovao sve zabrinutiji jer smo zamoljeni da pomognemo operaciju koja bi se mogla okončati traljavim dogovorom. Ukoliko bi se tako nešto dogodilo, nikada više ne bi mogli da pošaljemo naše snage u neku operaciju te vrste.

Nedelja, 25. april, Seminar trećeg puta - Nemački kancelar Gerhard Šreder me pitao kako teče naša kampanja dezinformisanja. Rekao sam mu da bi tekla mnogo bolje da se uključi i nekoliko Nemaca. Toni Bler je odveo Bila Klintona u odvojenu prostoriju, gde su bili samo njih dvojica, gde ga je opet pritiskao oko kopnemih snaga, rekavši da nam je potrebno pravo rešenje i da se to može dogoditi samo ukoliko Sjedinjene Države jasno kažu da će biti spremne kada za tako nešto dođe vreme. Kasnije je rekao da je Bil bio jako kolebljiv.

Takođe, rekao mi je da bi ja trebao da preuzmem rukovođenje celom medijskom operacijom.

Utorak, 27 april - Putovanje automobilom i ručak u zamku nadomak Brisela koji je koristio Ves Klark. On mi je rekao da postoji bomba koju žele da upotrebe i koja može da uništi prostor veličine četiri fudbalska igrališta, a da se tek tada aktiviraju granate pa se šteta dodatno proširi. Rekao je da Srbi ne znaju da je imamo. Pitanje je jedino da li da ih upozorimo ili je jednostavno upotrebimo?

Teško pitanje. Rekao sam, ukoliko je ipak upotrebite javite nam ranije da bi mogli da smislimo odgovarajuće objašnjenje.

Četvrtak, 29. april, Dauning strit - Ukazao sam (Toniju Bleru) da većina ostalih deli mišljenje Bila Klintona o kopnenim snagama - Šreder, Širak, Jeljcin. Ali, vojska tvrdi sa bez toga ne može da pobedi, rekao je on.

(Tanjug)