Aleksis Cipras: Grčka neće tražiti produženje zajma EU, zahtevamo od Nemačke ratne reparacije

Grčki premijer predstavio politički program

Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je večeras da će njegova vlada održati "sva svoja obećanja" iz predizborne kampanje, i "poštovati svoj dug" što će uspeti zahvaljujući "prelaznom planu" koji traži od evropskih partnera, a rekao je i da od Nemačke zahteva obeštećenje za Drugi svetski rat.

Među prvim merama, Cipras je najavio zakon o ponovnom uspostavljanju ukinute državne RTV ERT, zatvorene juna 2013. godine.

- Nepokolebljiva odluka Vlade je da poštuje svoja obećanja iz predizborne kampanje - rekao je Cipras u programskom govoru u Skupštini Grčke, "to je pitanje časti i poštovanja".

On je uveravao i da Grčka želi da poštuje svoj dug, te je pozvao partnere svoje zemlje da dođu za pregovarački sto kako bi razgovarali o načinu da to bude održivo.

Cipras je ponovio da njegova vlada u kojoj su njegova stranka radikalne levice Siriza i nacionalistička desničarska partija Nezavisni Grci, "neće produženje programa pomoći, već prelazni plan" u kojem će biti svi njeni predlozi.

- Od sada, Grčka podnosi predloge, i više neće primati naloge preko elektronske pošte - rekao je on, pozdravljen aplauzom.

REPARACIJA ISTORIJSKA OBAVEZA

Cipras je u govoru ukazao i na "istorijsku obavezu" da od Nemačke zahteva obeštećenje za Drugi svetski rat, mada je Berlin odavno već rekao "ne".

- Moralna je obaveza prema našem narodu, istoriji, prema svim evropskim narodima koji su se borili i kravrili protiv nacizma, istorijska je obaveza zahtevati od Nemačke ratne reparacije i vraćanje prinudnog zajma koji su nacisti uzeli od okupirane Grčke, a nikada ga nisu vratili - rekao je Cipras.

PONOVNO OTVARANjE ERT

Ponovno uspostavljanje ERT, o čemu Cipras nije izneo pojedinosti, znači izmenu odluke prethodne koalicione vlade konzervativaca i socijalista, o zatvaranju te RTV-kuće bukvalno preko noći juna 2013, radi štednje. Ta odluka je tada izazvala čuđenje širom sveta.

Kasnije je javna televizija ponovo otvorena u istim prostorijama, prvo pod nazivom "DT" (skraćenica od grčkog "Javna televizija"). Prošlog leta je porasla i naziv promenila u "NERIT" (skraćenica od grčkog "Novi grčki radio, internet i televizija"), ali su i dalje nezaposlene stotine ljudi koje su do 2013. radile u ERT.

DRUGE MERE

Među drugim merama koje je najavio, Cipras je rekao da će do 2016. minimalna plata biti postepeno povećana sa 580 na 750 evra kolika je bila pre smanjenja zbog mera štednje.

U vezi s privatizacijom, on je rekao da se ne sme "ići u rasprodaju javnih resursa", te da "svaka privatizacija mora biti kontrolisana i da bude predmet konkretnog plana".

Cipras je najavio i "nemilosrdni rat protiv korupcije", utaje poreza, i ilegalne trgovine cigaretama i duvanom.

Siriza je pre izbora najavila da će od Nemačke tražiti obeštećenje od 162 milijarde evra što je ravno iznosu polovine aktuelnog duga grčke države stranim poveriocima.

Ipak, prvi prioritet Vlade je, kako je rekao "lečenje velikih rana od programa štednje, rešavanje humanitarne krize". Najavio je podelu hrane siromašnima, besplatnu električnu energiju za porodice najteže pogođene privrednom krizom i zamenu nepopularne vanredne godišnje takse na kuće i stanove novim porezom na imovinu velike vrednosti.

Među drugim merama koje je Cipras najavio su ponovno zapošljavanje u javnom sektoru ljudi koji su "ilegalno otpušteni", popunjavanje penzionog fonda prihodima od korišćenja prirodnih resursa, smanjenje državnog voznog parka i broja državnih aviona.

Aleksis Cipras: Grčka neće tražiti produženje zajma EU

Grčki premijer Aleksis Cipras odbacio je paket pomoći koji je Grčka dobila kod Evropske unije i MMF-a i rekao da Atina neće tražiti od lidera EU produženje zajma. Bivši šef američkih Federalnih rezervi Alan Grinspen predviđa da će Grčka morati da napusti evrozonu.

Aleksis Cipras je rekao da je zajam doživeo neuspeh. "Nova vlada nema opravdanja da traži produženje jer ona ne može da traži produženje grešaka", rekao je Cipras u prvom velikom govoru u parlamentu kao premijer, preneo je Rojters.

Cipras je, međutim, naveo da je moguće pregovarati o prelaznom sporazumu sa kreditorima do kraja meseca dok novi sporazum o dugu ne bude postignut.

Tekući paket pomoći Grčkoj ističe 28. februara i u EU žele da Grčka podnese zahtev za njegovo produženje, uključujući obavezu da sprovede reforme, što je zvanična Atina odbila.

Tri dana pre ključnih pregovora sa evropskim partnerima o dugu i pomoći Grčkoj, novi grčki premijer večeras u Skupštini Grčke predstavlja politički program svoje vlade, s fokusom na konkretne mere, i na kratkoročne i srednjoročne reforme.

Govor Aleksisa Ciprasa pred 300 poslanika, prate i domaći kreditori, kao i EU i MMF koji nastavljaju pritisak na Atinu da, u zamenu za finansijsku pomoć, ispuni ranije preuzete obaveze: da sprovede reforme i konsoliduje svoje javne finansije.

Ali, ne izgleda da radikalno leva stranka Siriza koja čini glavninu kolicione vlade u kojoj je i nacionalistička stranka desnice Nezavisni Grci, namerava da odustane od svojih predizbornih obećanja.

- Ona želi da stavi tačku na politiku štednje i zahteva oživljavanje privrede na osnovu socijalne pravde. Nema nikakvog smisla produžavati program pomoći nametnut Grčkoj 2010, jer je on doveo do zastoja - rekao je portparol vlade Gabriel Sakelaridis.

Portparol je ponovio da je grčki predlog da se uvede "prelazni plan" do kraja juna, koji bi osigurao finansijske potrebe zemlje i dao vremena Grčkoj i njenim evropskim partnerima da postignu "konačan sporazum".

- Treba nam vremena da dođemo do dogovora stabilnog i efikasnog za sve strane, a tokom prelaznog plana imaćemo vremena da se bez ucenjivanja dogovorimo o planu reformi - objasnio je on.

Taj plan reformi, posebno fiskalnih, za suzbijanje utaje poreza i korupcije, kao i reformu državne uprave, predviđa se da bi trajao tri i po do četiri godine. Plan i prelazni plan koji uključuje hitne socijalne mere za "suprotstavljanje humanitarnoj krizi", Cipras treba da predstavlja večeras.

Te predloge vlade, kao i predloge za upravljanje dugom, ministar finansija Janis Varufakis predstaviće na posebnom sastanku ministara finansija evrozone u Briselu u sredu, uoči samita 28 zemalja EU ka kojem će prvi put učestvovati Cipras.

Varufakis se u subotu sastao sa stručnjacima francuske banke "Lazar", koju je Grčka nedavno izabrala za savetnika za upravljanje dugom.

Nove osnove stava prema "trojci"

Grčka vlada želi nove osnove stava prema "trojci" predstavnika poverilaca (EU, ECB, MMF), uz smanjenje duga sofisticiranim finansijskim aranžmanima i uz manje budžetskih ograničenja.

Ali, većina evropskih partnera, pre svega Berlin, već je dobila grčke predloge od Aleskisa Ciprasa i Janisa Varufakisa koji su ove sedmice posetili Rim, Pariz, Brisel, Frankfurt i Berlin.

- Mislim da neće doći do opšteg obračuna, to nije ni u čijem interesu - rekao je ovog vikenda Etijen D'Kalataj, glavni ekonomista banke "Degrof" u Briselu.

Međutim, bivši predsednik Federalnih rezervi SAD Alen Grinspen, koji je oduvek bio kritičar jedinstvene valute EU, smatra da će Grčka "na kraju napustiti evrozonu".

- Grčka vlada koja ne želi da "trojka" i dalje predstavlja njene međunarodne kreditore, mogla bi da direktno izveštava EU i MMF o napredovanju reformi - predložio je u nedelju predsednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc. (Beta)

Janis Varufakis: Bez Grčke sledi raspad evrozone, predložićemo "nju dil"

Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je danas da će, ukoliko Grčka bude prisiljena da napusti evrozonu, druge zemlje neminovno slediti njen primer i monetarna unija će se raspasti.

Varufakis je ocenio da se dužnički problemi Grčke moraju rešavati u okviru odbacivanja mera štednje za celu evrozonu. On se založio za masovni "nju dil" investicioni program koji bi finansirala Evropska investiciona banka (EIB).

- Evro je slab, on je kao kula od karata, ako iz te kule izvučete grčku kartu sve druge će pasti - rekao je Varufakis.

On je istakao da je evrozona u opasnosti od fragmentacije, ukoliko se ne suoči sa činjenicom da Grčka, ali ne samo Grčka, nije u stanju da plati svoj dug pod ovim uslovima.

- Želim da upozorim svakoga ko razmatra stratešku amputaciju Grčke od Evrope, da je to veoma opasno. Ko će biti sledeći nakon nas? Portugal? Šta će se dogoditi kada Italija otkrije da više ne može da živi unutar "ludačke košulje" mera štednje? - upitao je Varufakis.

Grčki ministar je rekao da su Atinu podržali italijanski zvaničnici, ali su mu rekli da ne mogu da kažu istinu, jer je Italija, takođe, u opasnosti od bankrota, te da strahuju od reakcije Nemačke.

- Budimo iskreni, dužnička situacija u Italiji je neodrživa - rekao je on.

Varufakis je dodao da će njegova vlada da predloži "nju dil" za Evropu sličan onome iz 1930-tih godina u Sjedinjenim Američkim Državama.

- To podrazumeva investicije EIB 10 puta veće nego sada - rekao je on.

Prema njegovim rečima, ako Evropa nastavi da insistira na kontraproduktivnim merama štednje, jedini koji će da profitiraju biće oni koji mrze evropsku demokratiju.

Alan Grinspen: Grčka će morati da napusti evrozonu

Bivši šef američkih Federalnih rezervi Alan Grinspen predviđa da će Grčka morati da napusti evrozonu.

Alan Grinspen, koji je bio predsednik Federalnih rezervi od 1987. do 2006, rekao je za britanski Bi-Bi-Si da ne vidi ko bi bio voljan da da dodatne zajmove grčkoj posrnuloj ekonomiji, prenosi Beta.

Grčka želi da ponovo pregovara o paketu međunarodne pomoći, ali Grinspen je ocenio da ne misli da će situacija biti rešena "bez izlaska Grčke iz evrozone".

Britanski ministar finansija DŽordž Ozborn rekao je ranije da bi izlazak Grčke iz zone evra izazvao "veliki problem" za Britaniju.

"Verujem da će (Grčka) na kraju izaći (iz evro zone). Ne mislim da im pomaže niti ostatku evro zone - samo je pitanje vremena pre nego što svi ne shvate da je podela najbolja strategija. Problem je u tome što ne vidim način na koji bi evro mogao da opstane, osim i dok sve članice evro zone ne postanu politički integrisane - zapravo ni samo fiskalna integracija neće im pomoći", ocenio je Grinspen.

Posle pobede na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj radikalno levičarske Sirize, koja je protivnik mera štednje, grčki ministri su obišli evropske prestonice pokušavajući da pridobiju podršku za ponovne pregovore o uslovima paketa pomoći njihovoj zemlji.

Oni su, međutim, naišli na slabu volju u Berlinu i u Evropskoj centralnoj banci, da se izmene uslovi spasilačkog zajma od 240 milijardi evra koji su dobili od EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

"Uslovi zajma za Grčku bili su velikodušni, preko svake mere", rekao je prošle nedelje nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji takođe ne vidi opravdanje za njihovo dalje ublažavanje.

Grinspen je ocenio da su sve karte u rukama članica evro zone. On je takođe upozorio da je pokušaj da se očuva 19-člana evro zona pretežak za sve.

Ranije danas Ozborn je za Bi-Bi-Si rekao da status kvo situacija između Grčke i evrozone svakodnevno povećava rizik za britansku ekonomiju. On je dodao da bi izlazak Grčke iz zone evra stvorio nestabilnost na evropskim finansijskim tržištima i napravio veliki problem i u samoj Britaniji.

(Srna-RTS)