Алексис Ципрас: Грчка неће тражити продужење зајма ЕУ, захтевамо од Немачке ратне репарације

Грчки премијер представио политички програм

Грчки премијер Алексис Ципрас изјавио је вечерас да ће његова влада одржати "сва своја обећања" из предизборне кампање, и "поштовати свој дуг" што ће успети захваљујући "прелазном плану" који тражи од европских партнера, а рекао је и да од Немачке захтева обештећење за Други светски рат.

Међу првим мерама, Ципрас је најавио закон о поновном успостављању укинуте државне РТВ ЕРТ, затворене јуна 2013. године.

- Непоколебљива одлука Владе је да поштује своја обећања из предизборне кампање - рекао је Ципрас у програмском говору у Скупштини Грчке, "то је питање части и поштовања".

Он је уверавао и да Грчка жели да поштује свој дуг, те је позвао партнере своје земље да дођу за преговарачки сто како би разговарали о начину да то буде одрживо.

Ципрас је поновио да његова влада у којој су његова странка радикалне левице Сириза и националистичка десничарска партија Независни Грци, "неће продужење програма помоћи, већ прелазни план" у којем ће бити сви њени предлози.

- Од сада, Грчка подноси предлоге, и више неће примати налоге преко електронске поште - рекао је он, поздрављен аплаузом.

РЕПАРАЦИЈА ИСТОРИЈСКА ОБАВЕЗА

Ципрас је у говору указао и на "историјску обавезу" да од Немачке захтева обештећење за Други светски рат, мада је Берлин одавно већ рекао "не".

- Морална је обавеза према нашем народу, историји, према свим европским народима који су се борили и краврили против нацизма, историјска је обавеза захтевати од Немачке ратне репарације и враћање принудног зајма који су нацисти узели од окупиране Грчке, а никада га нису вратили - рекао је Ципрас.

ПОНОВНО ОТВАРАЊЕ ЕРТ

Поновно успостављање ЕРТ, о чему Ципрас није изнео појединости, значи измену одлуке претходне коалиционе владе конзервативаца и социјалиста, о затварању те РТВ-куће буквално преко ноћи јуна 2013, ради штедње. Та одлука је тада изазвала чуђење широм света.

Касније је јавна телевизија поново отворена у истим просторијама, прво под називом "ДТ" (скраћеница од грчког "Јавна телевизија"). Прошлог лета је порасла и назив променила у "НЕРИТ" (скраћеница од грчког "Нови грчки радио, интернет и телевизија"), али су и даље незапослене стотине људи које су до 2013. радиле у ЕРТ.

ДРУГЕ МЕРЕ

Међу другим мерама које је најавио, Ципрас је рекао да ће до 2016. минимална плата бити постепено повећана са 580 на 750 евра колика је била пре смањења због мера штедње.

У вези с приватизацијом, он је рекао да се не сме "ићи у распродају јавних ресурса", те да "свака приватизација мора бити контролисана и да буде предмет конкретног плана".

Ципрас је најавио и "немилосрдни рат против корупције", утаје пореза, и илегалне трговине цигаретама и дуваном.

Сириза је пре избора најавила да ће од Немачке тражити обештећење од 162 милијарде евра што је равно износу половине актуелног дуга грчке државе страним повериоцима.

Ипак, први приоритет Владе је, како је рекао "лечење великих рана од програма штедње, решавање хуманитарне кризе". Најавио је поделу хране сиромашнима, бесплатну електричну енергију за породице најтеже погођене привредном кризом и замену непопуларне ванредне годишње таксе на куће и станове новим порезом на имовину велике вредности.

Међу другим мерама које је Ципрас најавио су поновно запошљавање у јавном сектору људи који су "илегално отпуштени", попуњавање пензионог фонда приходима од коришћења природних ресурса, смањење државног возног парка и броја државних авиона.

Алексис Ципрас: Грчка неће тражити продужење зајма ЕУ

Грчки премијер Алексис Ципрас одбацио је пакет помоћи који је Грчка добила код Европске уније и ММФ-а и рекао да Атина неће тражити од лидера ЕУ продужење зајма. Бивши шеф америчких Федералних резерви Алан Гринспен предвиђа да ће Грчка морати да напусти еврозону.

Алексис Ципрас је рекао да је зајам доживео неуспех. "Нова влада нема оправдања да тражи продужење јер она не може да тражи продужење грешака", рекао је Ципрас у првом великом говору у парламенту као премијер, пренео је Ројтерс.

Ципрас је, међутим, навео да је могуће преговарати о прелазном споразуму са кредиторима до краја месеца док нови споразум о дугу не буде постигнут.

Текући пакет помоћи Грчкој истиче 28. фебруара и у ЕУ желе да Грчка поднесе захтев за његово продужење, укључујући обавезу да спроведе реформе, што је званична Атина одбила.

Три дана пре кључних преговора са европским партнерима о дугу и помоћи Грчкој, нови грчки премијер вечерас у Скупштини Грчке представља политички програм своје владе, с фокусом на конкретне мере, и на краткорочне и средњорочне реформе.

Говор Алексиса Ципраса пред 300 посланика, прате и домаћи кредитори, као и ЕУ и ММФ који настављају притисак на Атину да, у замену за финансијску помоћ, испуни раније преузете обавезе: да спроведе реформе и консолидује своје јавне финансије.

Али, не изгледа да радикално лева странка Сириза која чини главнину колиционе владе у којој је и националистичка странка деснице Независни Грци, намерава да одустане од својих предизборних обећања.

- Она жели да стави тачку на политику штедње и захтева оживљавање привреде на основу социјалне правде. Нема никаквог смисла продужавати програм помоћи наметнут Грчкој 2010, јер је он довео до застоја - рекао је портпарол владе Габриел Сакеларидис.

Портпарол је поновио да је грчки предлог да се уведе "прелазни план" до краја јуна, који би осигурао финансијске потребе земље и дао времена Грчкој и њеним европским партнерима да постигну "коначан споразум".

- Треба нам времена да дођемо до договора стабилног и ефикасног за све стране, а током прелазног плана имаћемо времена да се без уцењивања договоримо о плану реформи - објаснио је он.

Тај план реформи, посебно фискалних, за сузбијање утаје пореза и корупције, као и реформу државне управе, предвиђа се да би трајао три и по до четири године. План и прелазни план који укључује хитне социјалне мере за "супротстављање хуманитарној кризи", Ципрас треба да представља вечерас.

Те предлоге владе, као и предлоге за управљање дугом, министар финансија Јанис Варуфакис представиће на посебном састанку министара финансија еврозоне у Бриселу у среду, уочи самита 28 земаља ЕУ ка којем ће први пут учествовати Ципрас.

Варуфакис се у суботу састао са стручњацима француске банке "Лазар", коју је Грчка недавно изабрала за саветника за управљање дугом.

Нове основе става према "тројци"

Грчка влада жели нове основе става према "тројци" представника поверилаца (ЕУ, ЕЦБ, ММФ), уз смањење дуга софистицираним финансијским аранжманима и уз мање буџетских ограничења.

Али, већина европских партнера, пре свега Берлин, већ је добила грчке предлоге од Алескиса Ципраса и Јаниса Варуфакиса који су ове седмице посетили Рим, Париз, Брисел, Франкфурт и Берлин.

- Мислим да неће доћи до општег обрачуна, то није ни у чијем интересу - рекао је овог викенда Етијен Д'Калатај, главни економиста банке "Дегроф" у Бриселу.

Међутим, бивши председник Федералних резерви САД Ален Гринспен, који је одувек био критичар јединствене валуте ЕУ, сматра да ће Грчка "на крају напустити еврозону".

- Грчка влада која не жели да "тројка" и даље представља њене међународне кредиторе, могла би да директно извештава ЕУ и ММФ о напредовању реформи - предложио је у недељу председник Европског парламента, Мартин Шулц. (Бета)

Јанис Варуфакис: Без Грчке следи распад еврозоне, предложићемо "њу дил"

Грчки министар финансија Јанис Варуфакис изјавио је данас да ће, уколико Грчка буде присиљена да напусти еврозону, друге земље неминовно следити њен пример и монетарна унија ће се распасти.

Варуфакис је оценио да се дужнички проблеми Грчке морају решавати у оквиру одбацивања мера штедње за целу еврозону. Он се заложио за масовни "њу дил" инвестициони програм који би финансирала Европска инвестициона банка (ЕИБ).

- Евро је слаб, он је као кула од карата, ако из те куле извучете грчку карту све друге ће пасти - рекао је Варуфакис.

Он је истакао да је еврозона у опасности од фрагментације, уколико се не суочи са чињеницом да Грчка, али не само Грчка, није у стању да плати свој дуг под овим условима.

- Желим да упозорим свакога ко разматра стратешку ампутацију Грчке од Европе, да је то веома опасно. Ко ће бити следећи након нас? Португал? Шта ће се догодити када Италија открије да више не може да живи унутар "лудачке кошуље" мера штедње? - упитао је Варуфакис.

Грчки министар је рекао да су Атину подржали италијански званичници, али су му рекли да не могу да кажу истину, јер је Италија, такође, у опасности од банкрота, те да страхују од реакције Немачке.

- Будимо искрени, дужничка ситуација у Италији је неодржива - рекао је он.

Варуфакис је додао да ће његова влада да предложи "њу дил" за Европу сличан ономе из 1930-тих година у Сједињеним Америчким Државама.

- То подразумева инвестиције ЕИБ 10 пута веће него сада - рекао је он.

Према његовим речима, ако Европа настави да инсистира на контрапродуктивним мерама штедње, једини који ће да профитирају биће они који мрзе европску демократију.

Алан Гринспен: Грчка ће морати да напусти еврозону

Бивши шеф америчких Федералних резерви Алан Гринспен предвиђа да ће Грчка морати да напусти еврозону.

Алан Гринспен, који је био председник Федералних резерви од 1987. до 2006, рекао је за британски Би-Би-Си да не види ко би био вољан да да додатне зајмове грчкој посрнулој економији, преноси Бета.

Грчка жели да поново преговара о пакету међународне помоћи, али Гринспен је оценио да не мисли да ће ситуација бити решена "без изласка Грчке из еврозоне".

Британски министар финансија Џорџ Озборн рекао је раније да би излазак Грчке из зоне евра изазвао "велики проблем" за Британију.

"Верујем да ће (Грчка) на крају изаћи (из евро зоне). Не мислим да им помаже нити остатку евро зоне - само је питање времена пре него што сви не схвате да је подела најбоља стратегија. Проблем је у томе што не видим начин на који би евро могао да опстане, осим и док све чланице евро зоне не постану политички интегрисане - заправо ни само фискална интеграција неће им помоћи", оценио је Гринспен.

После победе на ванредним парламентарним изборима у Грчкој радикално левичарске Сиризе, која је противник мера штедње, грчки министри су обишли европске престонице покушавајући да придобију подршку за поновне преговоре о условима пакета помоћи њиховој земљи.

Они су, међутим, наишли на слабу вољу у Берлину и у Европској централној банци, да се измене услови спасилачког зајма од 240 милијарди евра који су добили од ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда.

"Услови зајма за Грчку били су великодушни, преко сваке мере", рекао је прошле недеље немачки министар финансија Волфганг Шојбле, који такође не види оправдање за њихово даље ублажавање.

Гринспен је оценио да су све карте у рукама чланица евро зоне. Он је такође упозорио да је покушај да се очува 19-члана евро зона претежак за све.

Раније данас Озборн је за Би-Би-Си рекао да статус кво ситуација између Грчке и еврозоне свакодневно повећава ризик за британску економију. Он је додао да би излазак Грчке из зоне евра створио нестабилност на европским финансијским тржиштима и направио велики проблем и у самој Британији.

(Срна-РТС)