Aleksej Danilov: Ukrajinci moraju da „odrastu“ i odluče kako da razvijaju svoju zemlju. Zapad nas neće hraniti ceo život i nećemo celog života primati pomoć

Ukrajinci ne bi trebalo da se zavaravaju misleći da će Zapad sa zadovoljstvom plaćati račune za njih na duge staze, upozorio je Aleksej Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu. On je takođe predvideo da što duže traje sukob sa Moskvom, to će gubitak Kijeva biti veći.

Najnoviji komentari visokog bezbednosnog zvaničnika proizašli su iz sličnih primedbi koje su nedavno dale njegove kolege, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog, koji je nedavno priznao da manje impresivna ukrajinska letnja kontraofanziva može da priguši entuzijazam Zapada da dodatno podrži Kijev.

U intervjuu lokalnoj TV stanici u Lavovu u petak, Danilov je objasnio da se, na početku neprijateljstava prošlog februara, vrlo malo na Zapadu verovalo da Ukrajina može dugo da izdrži ruske napade. On je dodao da zapadne vlade uglavnom nisu očekivale da će se sukob vući više od godinu i po, što znači da je Kijevu u ovom trenutku sve teže da od njih dobije finansijsku podršku i pomoć.

„Što dalje [idemo], biće teže. Moramo to da priznamo“, izjavio je Danilov.

Šef bezbednosti savetovao je sunarodnike da ne misle da će nas ukrajinske pristalice „hraniti ceo život i da ćemo celog života primati pomoć“.

„Moramo da odrastemo i odlučimo kako da razvijamo svoju zemlju“, zaključio je Danilov.

Govoreći za Si-En-Bi-Si u ponedeljak, američka ministarka finansija DŽenet Jelen opisala je Ukrajinu kao „potpuno zavisnu“ od finansijske pomoći Zapada.

U međuvremenu, ranije ovog meseca, administracija predsednika DŽoa Bajdena nije uspela da kroz Kongres progura ogroman paket pomoći od 105 milijardi dolara, od čega je značajan deo trebalo da ide Kijevu. Umesto toga, predsednik je bio primoran da potpiše zakon o budžetu, koji je uključivao samo finansiranje domaćih vladinih agencija.

Evropska komisija je u junu predložila plan za stvaranje posebne finansijske pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra (54,4 milijarde dolara). Međutim, ostaje da se vidi da li će se ova šema materijalizovati, a neke zemlje članice, poput Mađarske, izražavaju skepticizam.

Prošlog meseca, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko izjavio je Rojtersu da je Kijev sada morao da uloži „dva puta više napora da ubedi naše partnere da nam pruže podršku u poređenju sa poslednjim godišnjim sastancima“ na proleće.

Marčenko je ovu opadajuću spremnost da se pomogne Ukrajini povezao sa predstojećim izborima u SAD i Evropi sledeće godine, kao i sa eskalacijom između Izraela i Hamasa na Bliskom istoku.

(RT)