Aleksandra Joksimović: Jačanje ruske “meke moći” globalni trend; Neven Cvetićanin: Nije uvek jednostavno uskladiti "meke" uticaje Istoka i Zapada

BEOGRAD - Jačanje ruske meke moći predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović vidi kao globalni trend, navodeći da su u Srbiji neki pravci širenja te moći mediji, ali i saradnja s određenim nevladinim organizacijama i političkim strankama sa proruskim stavovima.

Joskimović u izjavi za Tanjug navodi i da svaka velika sila uvek ima i instrumente meke moći kojima utiče na zbivanja u različitim državama i globalno, pa tako i zapadne sile, koje imaju i veliku ekonomsku moć i moć u svim drugim sferama.

"Naravno da uvek postoje instrumenti meke moći koji su u njihovim rukama takođe", rekla je Joksimović.

Navodeći da tu vrstu uticaja koriste i neke druge zemalja, poput Turske, Joksimović kaže da to ne mora uvek imati negativan predznak, ali dodaje da može značiti insisitiranje na određenim poltičkim stavovima.

Na pitanje da li meka moć Rusije u Srbiji može da prolongira evropske integracije, Joksimović kaže da su kamen spoticanja unutar same EU različiti stavovi EU i odsustvo jedinstvenog stava u vezi sa politikom prema Rusiji što, dodaje, govori u prilog tome da odnos Srbije prema Rusiji u ovom trenutku nije od krucijalnog značaja za njen napredak na putu ka EU.

Odnosi na međunarodnoj političkoj sceni se, kako kaže, svakodnevno ubrzavaju i doživaljaju dramatičine obrte, tako da je neizvesno kako će izgledati zajednička spoljna i bezbednosna politika EU u trenutku kad Srbija bude otvorila Poglavlje 31.

"U zavisnosti od toga kakvi odnosi budu između EU i Rusije u trenutku kada do tog poglavlja dođemo, on na određeni način moze uticati, ali još se ne nalazimo u toj fazi", kaže Joksimović.

Ona je objasnila da, kada govorimo o odnosima sa Rusijom, u ovom trenutku je kamen spoticanja unutar same EU činjenica da ne postoji unitarni glas koji govori o jedinstvenim stavovima u vezi sa politikom prema Rusiji.

Prema njenim rečima, sankcije koje EU primenjuje u odnosu na Rusiju u ovom trenutku su produžene do marta 2017. godine, ali istovremeno postoji veliki broj, čak i ključnih zemalja i značajnih aktera na političkim scenama u ključnim zemljama koje smatraju da politiku sankcija prema Rusiji treba preispitati i redukovati.

Joksimović kaže da suštinski Srbija teži evropskim integracijama, da su integracije poslednjih 15-16 godina tema svih predizbornih kampanja, da su samo one stranke i koalicije koje su zagovarale evropski put imale realnih šnasi da dobiju izbore, te da se čini da je većinska Srbija u potpunosti okrenuta evropskim integracijama.

Premijer Aleksandar Vučić rekao je gustujući na RTS da u Srbiji ima meke moći i Rusije i zapadnih zemalja, ali da smo mi nezavisni i suvereni, te da nikakav pokušaj destabilizacije Srbije neće promeniti naš strateški put i odluku kuda idemo.

"To je način pritiska na našu zemlju i s tim morate da naučite da živite. To svi rade. Svi su zainteresovani za ovo područje, a mi smo zainteresovani da sačuvamo svoju zemlju. Mi smo nezavisni i suvereni", poručio je Vučić.

Neven Cvetićanin: Nije uvek jednostavno uskladiti te "meke" uticaje

U Srbiji postoji "meki" uticaj različitih sila, i Istoka i Zapada, a na državnom rukovodstvu i političkoj i intelektualnoj eliti je da izbalansira te uticaje, kaže Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka, navodeći da je važno što nismo u direktnom konfliktnom odnosu ni sa jednom od velikih sila.

On je istakao da nije uvek jednostavno uskladiti te "meke" uticaje, ali da je to politika i ove, i nekih prethodnih vlada, dodajući da je to optimalna politika - da Srbija strateški gleda ka EU, uz zadržavanje korektnih odnosa sa Rusijom.

U izjavi za Tanjug Cvetićanin objašnjava da s obzirom na veličinu naše zemlje i njeno mesto u međunarodnim odnosima, možemo reći da u Srbiji postoji "meki" uticaj različitih sila.

"I Istok i Zapad imaju neku vrstu uticaja i sada je na državnom rukovodstvu, na političkoj, intelektualnoj i društvenoj eliti da izbalansira te uticaje, tako da se oni ne otmu ravnoteži", kazao je Cvetićanin.

A kako će da izbalansira svoju politiku i rasporedi interese velikih sila unutar svoje teritorije, to je umetnost, ističe Cvetićanin.

Smatra i da je spoljna politika Srbije uglavnom korektna poslednjih godina, te da se može reći da u protekloj deceniji nismo pravili kardinalne greške, iako je možda bilo odluka koje se mogu preispitati.

"U globalu, to je jedna izbalansirana spoljna politika", ističe sagovornik Tanjuga.

Navodi da je Srbija, kao centralna, najmnogoljudnija i još uvek vojno najjača zemllja Zapadnog Balkana potreban partner razlicitim stranama, a da je na nama da to uskladimo tako da se ti interesi ne sukobe direktno na našoj teritoriji, kao što je, recimo, slučaj u Ukrajini.

"Bilo bi potpuno tragično da te 'meke' moći pređu u 'tvrdu' moć i sukobe se na našoj teritoriji", rekao je on.

Upitan gde se "vidi" meka moć različitih zemalja, on je istakao da se može reći da postoje mediji koji su skloni ili promovišu vrednosti jedne ili druge strane šsto je potpuno u redu.

Država, ponavlja, mora da uspostavi veze sa različitim međunarodnim faktorima, jer su države koje imaju više prijatelja od neprijatelja održive, dok su one sa više neprijatelja u izvesnom problemu.

To, ističe, treba učiniti tako da ne izgubimo poverenje jedne ili druge strane, već da otvoreno kažemo koja je naša pozicija.

"Ono što je svakako dobro je da nismo u direktnom konfliktnom odnosu sa bilo kojom od velikih sila", zaključio je Cvetićanin.

O tome da ima "meke moći" i Rusije, ali i zapadnih zemalja u Srbiji, govorio je u nedelju gostujući na RTS premijer Aleksandar Vučić.

On je, međutim, poručio i da je Srbija nezavisna i suverena zemlja, te da nikakav pokušaj destabilizacije neće promeniti naš strateški put i odluku kuda idemo.

"To jeste način pritiska na našu zemlju i s tim morate da naučite da živite. To svi rade. Svi su zainteresovani za ovo područje, a mi smo zainteresovani da sačuvamo svoju zemlju. Mi smo nezavisni i suvereni", poručio je Vučić.

(Tanjug)