Aleksandar Vučić: Vreme je za buđenje naroda

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić o predstojećem mitingu opozicije, vanrednim parlamentarnim izborima, spašavanju srpske privrede, jačanju državnih institucija i šansama za Srbiju

„Pozivamo sve građane da prisustvuju velikom narodnom mitingu Srpske napredne stranke pod nazivom „Buđenje Srbije“, koji će se održati u subotu 5. februara ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu sa početkom u 12 časova. Istovremeno želimo na mitingu da predstavimo viziju budućnosti Srbije. Pokazaćemo naše neslaganje sa mnogim postupcima i odlukama vladajućeg režima i poslaćemo jasnu poruku da moraju da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, jer je narod nezadovoljan“, ističe u intervjuu za „Pečat“ Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS).

Naš sagovornik navodi da smo svedoci lažnih obećanja vladajućeg režima u nacionalnoj, ekonomskoj i socijalnoj politici i da će ukoliko ne budu ispoštovani zahtevi opozicije doći do novih okupljanja.

Koliko građana očekujete da će se odazvati na predstojećem opozicionom mitingu?

- Očekujem preko 50.000 građana. Biće onoliko građana na mitingu koliko to bude bilo neophodno. Nadamo se da će režim imati dovoljno pameti i razuma da prihvati naše ideje i volju građana. Ako ne, onda ćemo biti prinuđeni da se demokratskim sredstvima izborimo za prava građana Srbije. Želimo da javnost vidi da je vreme za promene i niko od nas ne želi bilo kakve sukobe i tuče. To nikome nije potrebno. Imamo siromašnu i razorenu Srbiju koju moramo da spašavamo. Ako dođe do sledećeg mitinga, mislimo da pozovemo građane Srbije da se sa njega ne razilazimo, da sednemo i čekamo da vidimo da li će u Vladi biti dobre pameti. Imaju dva meseca da donesu takvu pametnu i mudru odluku. Ako je ne donesu, mi ćemo je doneti na taj način što ćemo mirnim protestom, jednostavno, zaustaviti ceo Beograd.

Da li ste zadovoljni sastankom predsednika SNS-a Tomislava Nikolića sa direktorom policije Srbije Miloradom Veljovićem?

- Jesam. Sastanak je korektno protekao. Ja sam razgovarao i sa načelnikom Policijske uprave Beograda Stevanom Bjelićem. Mi želimo miran skup, dostojanstven i bez incidenata. Predsednik Tomislav Nikolić u razgovoru sa direktorom policije Miloradom Veljovićem rekao je da se nada da će MUP obezbediti javni red i mir na predstojećem mitingu. Nikolić i Veljović su razgovarali o bezbednosnim aspektima predstojećeg mitinga opozicije u Beogradu. Očekujem da će MUP obaviti profesionalno zadatak održavanja javnog reda i mira, da nijednog trenutka ne bi došlo do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine. Znam i da srpski policajci žive gore nego ikada do sada. Njihove uniforme to najbolje pokazuju. Pripadnici MUP-a su u uglavnom u starim uniformama koje više ne mogu da se koriste, a o njihovim platama neću ni da govorim.
Podsećanja radi Vi ste učestvovali u organizaciji dva velika mitinga, „Kosovo je Srbija“, februara 2008. godine, i leta iste godine mitinga podrške dr Radovanu Karadžiću. Na oba mitinga dogodila su se dva ubistva, Zorana Vujovića i Ranka Panića. Vi ste u nekoliko navrata tražili da se ispitaju ubistva Vujovića i Panića, ali i dan- danas odgovora nema… Pri tom Vas podsećam i na prošlogodišnji protest građana prilikom održavanja gej parade na ulicama Beograda. Da li se plašite neželjenih posledica kada je u pitanju organizacija velikog mitinga ili da će opet doći do provokacija od strane vaših protivnika?

- Mislim da je aktuelnom režimu ograničen i sužen prostor da bi bilo šta mogao protiv nas da preduzme. Mada nikada ne možete u potpunosti da isključite mogućnost da dođe do nekog neželjenog incidenta. Za nas u SNS-u je važno da mi preduzmemo sve korake kako bi sprečili da se tako nešto dogodi. Imaćemo naše obezbeđenje u florescentnim prslucima, oni će održavati red i mir. Istovremeno tražimo od vlasti da ne ubacuju provokatore i da policija interveniše ukoliko se pojavi bilo ko na mitingu sa namerom da izazove bilo kakav oblik sukoba. Ali kao da neko želi u ovoj zemlji da napravi da svaki protest protiv režima bude nemoguća misija. Svaki put kada se organizovao protest protiv režima, u medijima se pisalo o raznim neželjenim situacijama, a nigde se nije spominjalo to zbog čega mi uopšte organizujemo protest. Niko ne pita ko je ubio Ranka Panića? Niko ne pita vlast ko je odgovoran za njegovo ubistvo? Ne. Nego vladajuće medije interesuje samo da li će miting da bude bezbedan i da li ćemo mi opet da „rušimo Beograd!“ ili ne znam već šta. E, pa da im odgovorim. Rušili su Beograd oni koji su ubili Ranka Panića, pucali u Borislava Pelevića, koji su tukli Slavišu Kokeza i mene. Znam da to ne interesuje režim i režimske sluge. Primetićete da predstavnicima nadležnih državnih organa niko i ne postavlja pitanje o ubistvu Panića. Ta vrsta predstave koju vladajući režim stvara u javnosti i ta vrsta trika pokazuju neke neverovatne stvari, moram da Vam priznam da ne mogu da ih smatram normalnim. Da li vlast misli da su ljudi slepi i gluvi i da ne mogu da vide i čuju ono što režim radi? Ne mogu da prevare nikoga ko ima veliki rejting u narodu. Ljudi u Srbiji nisu glupi i razmišljaju o budućnosti svoje dece i neće nikakve sukobe, već normalnu i postojanu Srbiju. Ako vlast misli da će zaplašiti deo građana da ne bi došli na miting, e onda se varaju da će ostvariti konačni cilj, a to su promene u Srbiji.

Da li se nadate da će sve poruke sa Vašeg mitinga doći do svih građana Srbije, imajući u vidu medijski mrak i blokadu koji vladaju?

- Ne verujem da će vladajući režim uspeti baš sve da sakrije od očiju građana Srbije. Kada smo u novembru imali veliki stranački skup u Beogradskoj „Areni“, većina se dnevnih listova bavila analizama dva zvižduka upućenih zapadnim diplomatama. Ali mi nemamo izbora i jedan od zahteva koji ćemo uputiti režimu je da se ispita pored ubistva Panića i ubistvo Zorana Vujovića i ostalih ubijenih i povređenih građana na ulicama Beograda.

Utisak je da stranke vladajuće koalicije žele da ostanu do kraja mandata, do 2012. godine, na vlasti, i da neće pristati na predlog opozicije o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.

- Ne verujem u to. Već su počeli sukobi između tri vodeće stranke vladajuće koalicije, DS, G17 Plus i SPS-a. To je njima već jasno. Prema poslednjim istraživanjima, rejting tih stranaka je opao i jasno im je kuda taj brod ide. Biće sve učestaliji sukobi u tom trojnom paktu, a naročito na relaciji Tadić-Dinkić-Dačić. Neki od njih bi želeli da taj trojni pakt izdrži do leta, a neki do zime. Ali narod je žedan, željan i gladan promena u Srbiji. Narod je shvatio da svaki od njih trojice samo vodi računa o poziciji sopstvene stranke. Naš zadatak je da pobedimo tu vladajuću koaliciju i naravno da nisu tačne priče koje se plasiraju u javnosti o eventualnim koalicijama SNS-a sa DS-om ili SPS-om.

Prema svim pokazateljima, kako ekonomskim i socijalnim, tako i onim vezanim za očuvanje državnog integriteta i suvereniteta, ova 2011. godina počela je katastrofalno. Svedoci smo brojnih otpuštanja radnika, štrajkova, poskupljenja, rasprodaja firmi, lutanja zvaničnog Beograda bez ikakve strategije… Kako komentarišete vladine najave od kraja prošle godine, da je upravo 2011. godina izlaz iz krize?

- Vladajući režim je najavljivao da će 2011. godina biti godina oporavka, a kao što vidite nije tako. Jedino im preostaje da prodaju „Telekom“ i da proćerdaju ono malo što je ostalo od državnog bogatstva. Svedoci smo, kao što ste rekli, otpuštanja radnika, štrajkova, protesta, a takođe nema ni novih investicija, i mnogo toga drugog. Zato je potrebno doneti zakon o restituciji, zakon o građevinskom zemljištu i smanjiti državnu administraciju, doneti zakon o javnim nabavkama, uraditi mnogo toga da bi se privukli investitori u Srbiji. Treba napraviti jednake uslove za sve. Zašto bi nama uvek strani investitori imali prednost u odnosu na domaće? Naravno da je svaki investitor dobrodošao u Srbiju. Plašim se da niko kada vidi ovu žabokrečinu u našoj zemlji neće da ulaže u Srbiji. E, zbog svega toga je zavladala panika kod vladajućeg režima.

Da li Vi kao predstavnik najjače opozicione stranke vidite potencijal među svim otpuštenim radnicima, štrajkačima i protestantima za neku novu energiju koja bi u Srbiji dovela do promena? Da li će upravo otpušteni radnici i nezaposleni građani biti taj jezičak na vagi koji će oboriti ovu vlast na sledećim izborima?

- Većina građana Srbije je nezadovoljna kako živi. Neki od tih nezadovoljnih građana su za nas, a neki nisu za SNS i njene koalicione partnere. Naše je da pobedimo na izborima sa našim koalicionim partnerima, Novom Srbijom i Pokretom socijalista, na čelu sa Velimirom Ilićem i Aleksandrom Vulinom, i svim drugim strankama i organizacijama i udruženjima koji nas budu podržali u borbi protiv vladajućeg režima. Naš zadatak je da doprinesemo da se vlast promeni i da građanima Srbije donesemo neki novi bolji život. Ako mi to ne uspemo, to će uraditi neko drugi. Sasvim je svejedno. Važno je da neko konačno suštinski pobedi ovaj režim, posle 11 godina vladavine DOS-a u različitim oblicima. Istovremeno treba da se pokaže da Srbija može bolje i drugačije. Ako ne uradimo prave stvari plašim se da smo onda svi izgubili.

Da li se nadate da će doći do jedne šire opozicione koalicije u borbi protiv aktuelnog režima, tj. da će taj opozicioni udruženi front predvoditi pored SNS-a i Demokratska stranka Srbije (DSS)?

- Mislim da je veoma dobar korak napravljen u odnosima između SNS-a i DSS-a posle razgovora dva lidera pomenutih stranaka, Tomislava Nikolića i dr Vojislava Koštunice. Posle tog veoma dobrog razgovora tenzije između dve stranke su splasnule i potpuno je sada jasno ljudima iz DSS da mi u SNS nikada nismo niti pokušavali niti sada želimo da narušavamo teritorijalni integritet naše zemlje i da zbog toga rušimo Ustav Srbije. Mi razumemo neke njihove bojazni. Uveren sam da, kada se spuste tenzije, može da se razgovara na jedan drugačiji način i da je u budućnosti moguće sklopiti različite vrste sporazuma. Ne moramo sada zajednički da delujemo, ali možemo kasnije da sarađujemo po mnogim pitanjima. Mi smo oduvek znali da od sukoba SNS i DSS najviše profitira vladajuća Demokratska stranka. Uveren sam da isto to razumeju i u DSS.

Pošto su vladajućem režimu „puna usta“ Evropske unije i evropskih integracija Srbije, kako gledate na poslednje kritike na račun zvaničnog Beograda od strane Brisela i brojnih evropskih komisija i institucija?

- Vaše pitanje mi je dalo sjajan šlagvort. Deset godina od režima slušamo priče o evropskim integracijama i toj njihovoj borbi protiv najjačih opozicionih stranaka koje su protiv Evrope, nekada radikala, a danas naprednjaka. Režimske sluge su pune reči da to rade zbog Evrope i budućnosti naše države. Kada im mi iz SNS kažemo da smo i mi za Evropu, onda vidite da im evropske integracije nikada nisu bile razlog da se bore protiv nas, već nešto drugo. To je želja da ostanu na vlasti i da je jedina njihova ideologija bila njihov opstanak na vlasti i u režimskim foteljama po svaku cenu. To je jedino i što ih danas rukovodi. Ljudi u Srbiji ne samo da više neće da gutaju tu njihovu „evropsku“ priču, nego ne mogu više to da trpe jer vređa njihovu inteligenciju. Zato je rejting vladajućih stranaka sve niži, a njihovih opredeljenih birača sve manje. Drugi deo cele te „evropske“ priče je što zvanična Srbija radi mnoge stvari koje su direktno protiv predloga EU. To se dogodilo sa reformom pravosuđa, agrarnom politikom, uvoženjem genetski modifikovane hrane… Što god je EU tražila od Srbije, režim je uradio suprotno. Umesto da kao država budemo jezgro zdrave hrane i da nam to bude osnov i baza razvoja naše privrede, Srbija uvozi genetski modifikovanu hranu. Od reforme pravosuđa napravili su partijsku reformu, pa su slučajevi „Kofer“ i „Kolesar“ postali paradigma srpskog pravosuđa. Sve to govori koliko sam u pravu oko one prve stvari koju sam Vam rekao, da njima nikada ni Evropa, niti bilo šta drugo nije cilj, njihov cilj je samo puko ostajanje na vlasti.
Da li imate utisak da je izvestilac Saveta Evrope Dik Marti saopštio javnosti nešto što nije uradio niko od članova vladajućeg režima?

- Naša vlast, kada je u pitanju čitava priča oko Kosmeta, Hašima Tačija i Martijevog izveštaja, nije u stanju da se snađe. Nisu čak u stanju ni da prate to. Dik Marti nas sramoti na takav način da kaže: „Ali, ljudi, ja ništa nisam dobio od srpskog tužilaštva i od srpskih državnih organa!“ Čak i posle izveštaja Dika Martija u kojem se teško optužuje albansko rukovodstvo na Kosmetu za krijumčarenje droge, oružja i ljudi, kao i za trgovinu ljudskim organima, naše vlasti nisu u stanju da valjano reaguju. Naša država nije bila u stanju da reaguje ni kada se donosila Rezolucija Saveta Evrope. Mislim da je sve to bila jedna velika šansa za Srbiju jer je govorila o našoj državi na jedan drugačiji način i na drugačiji način predstavljala stanje stvari na našoj teritoriji, a naročito kada je u pitanju južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija. Poslednji događaji su bacili jedno novo svetlo na istorijske događaje u Srbiji, a mi kao država smo bili nekako iznenađeni načinom prezentovanja Martijevog izveštaja. Pošto naši organi ni na koji način nisu učestvovali u sastavljanju tog izveštaja, umirao sam od smeha kada sam čuo da je uspeh naše diplomatije kako su se borili Vuk Jeremić i Boris Tadić da pobedimo pred Međunarodnim sudom pravde, a dve godine su nas obojica lagali da ćemo pobediti u tom postupku. A sve te godine znali su kako se glasa i da su države te koje daju glas i donose odluku. Isto tako su nam govorili kako ćemo sigurno da pobedimo u UN, a onda su doneli rezoluciju u saradnji sa EU, nepovoljnu po srpski narod. Pošto su sve uradili suprotno interesima našeg naroda, onda je bolje da više ništa ni ne govore, niti rade, ni Jeremić ni Tadić. A da ne govorimo o njihovom „patriotskom“ odnosu prema Srbima na Kosovu… Rezultat njihove spoljne politike je 0:3 i takvim rezultatom niko normalan ne može da se ponosi. Srbima na Kosovu seku struju, telefon, oduzimaju registarske tablice, a oni ništa ne rešavaju i nisu ništa omogućili za Kosmet i srpski narod koji živi na toj teritoriji. Svi nam se u regionu smeju zbog spoljne politike naše države. Dok se nama smeje Purda i dok nam u Beograd stižu knjige o srpskim zločinima u Hrvatskoj i BiH, Srbija predstavnicima zemalja u regionu, umesto zahteva da se isporuče ratni zločinci koji su ubijali Srbe, poklanja EKS JU balade. Aktuelna vlast nije uspela da zaštiti državu Srbiju ni po jednom pitanju, ni socijalnom, ni ekonomskom, političkom, nacionalnom, kulturnom…

Možete li još jednom da razjasnite našim čitaocima razlog zbog čega se Vaša stranka zalaže za promenu Ustava Srbije?

- Naše zalaganje za promenu Ustava je borba protiv političkih privilegija i jedna od najvažnijih stvari pomoću koje možemo da dovedemo do napretka Srbije. Reći ću Vam u nekoliko rečenica šta to tačno podrazumeva. Prvo moramo da krenemo sa smanjenjem broja narodnih poslanika, a onda svega drugog. Kada smanjimo broj poslanika, onda možemo da tražimo ukidanje državnih sekretara. Nećete verovati kada Vam kažem da brojni državni sekretari u Vladi Srbije imaju svoje telohranitelje, vozače, sekretarice, šefove kabineta. Kada bi državne sekretare i njihove kabinete ukinuli, značajno bi smanjili troškove naše države i to za 15 miliona evra na godišnjem nivou. Na tu cifru dodajte oko pet miliona evra uštede zbog smanjenja broja poslanika i to je već oko 20 miliona evra uštede naše države. Posle ćemo da krenemo na agencije, zavode i druge republičke organe, kao što su razne direkcije, upravni odbori, kojih ima ko zna koliko. A iza toga idemo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama. Naša namera je da tim zakonom sprečimo dalje pljačkanje narodne imovine, korupciju i rasipničko ponašanje vlasti. Zakon je odmah primenjiv i zatvara sve rupe i korupcionaške kanale kojim su se odlivala velika sredstva i koja prave zaista veliki problem u normalnom funkcionisanju javnih finansija. SNS kao i dosad identifikujući žarišta srpske ekonomije izradila je jedan zaista konzistentan plan javnih nabavki konkretizovan kroz institucionalno rešenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama kojim će se sprečiti, prema mišljenju nezavisnih tela i organizacija, da milijardu evra godišnje u javnim nabavkama iscuri korupcionaškim kanalima. Naime, svi ste vi svedoci da nas vlast uverava kako pokušava da porezima, odnosno povećavanjem poreza na imovinu i akcizama, nadomesti budžetske rupe i da su to neka dobra rešenja. Ako uporedimo samo neto efekat tih mera, bar prema rečima ministarke finansija Diane Dragutinović, da će i jedna i druga doneti po tri milijarde novih dinara u budžetskoj kasi, dakle i povećanje poreza na imovinu i uvođenje akciza na cigarete, ukupno šest milijardi ili manje po ovom aktuelnom kursu, je manje od 60 miliona evra novog novca u budžetu Republike Srbije. Dakle, ne ono gde se odliva milijardu evra i što odlazi u privatne džepove i stranačke račune stranaka na vlasti, nego će se tražiti rešenje o povećanju poreza i povećanju akciza kršenjem dogovora sa nekim međunarodnim kompanijama koje su učestvovale u privatizaciji duvanske industrije i naravno nametanjem novog nameta na teret građana i prebacivanjem tog tereta krize na račun građana. Kada se sve to uradi, siguran sam da bi država uštedela blizu 500 miliona evra na godišnjem nivou. To je za Srbiju ogroman novac. To je nama skoro pola novca što bi vlast želela da uzme kroz prodaju „Telekoma“. Ili više od godišnjeg profita, najuspešnijeg godišnjeg profita, kao što je „Telekom“. Pored te uštede radimo, jednu psihološki važnu stvar, a to je borba protiv političkih privilegija i onda će građani znati da nema povlašćenih. E, onda kada uredimo našu državu možemo da tražimo kredite i od Evrope i od Japana i drugih zemalja, kao i da tražimo pristupne fondove. Kada uložimo naš novac u proizvodnju, koji ćemo dobiti na način na koji sam rekao, onda možemo da izvozimo naše proizvode i na evropsko, rusko i druga tržišta. I tek tada može glavna grana privrede da nam bude poljoprivreda i da ako hoćemo izvozimo junad u Italiju, međutim, treba da imamo tri miliona više goveda nego što imamo danas. Ali mi zahvaljujući postupcima vlasti nemamo novac da uložimo u privredu. Lagali su javnost da smo mi za lokalne izbore u Aranđelovcu građanima poklanjali ovce, a mi smo ljudima nudili mogućnost da u budućnosti kao država govorimo na koji način da obnovimo seoska domaćinstva. Treba da razvijemo proizvodnju. Mi ove godine u Srbiji imamo 1.150.000 grla svinja, a potražnja je četiri miliona svinja. To znači da ćemo uvoziti svinje iz inostranstva za sopstvene potrebe, a o izvozu ne smemo ni da razmišljamo. Inače, na svaki sat vremena, svakog časa u Srbiji, 44 radnika izgube posao.

A vladina obećanja o novim radnim mestima?

- Obećali su nam 200.000 novih radnih mesta, garantovali posao ljudima koji ga već imaju. Istovremeno, svakog sekunda smo zaduženiji za 74 evra, a kupovna moć samo u 2010. godini opala je za 25 odsto. Mi smo od 42 evropske zemlje na 34 mestu, po svim drugim pokazateljima smo daleko iza toga. Po primanjima uspeli smo da dođemo na nivo ispod Albanije koja je doskora bila zemlja koju smo samo u ružnim snovima pomišljali, kada je reč o ekonomiji, privredi ili životu običnih ljudi. Ono što želimo i na šta želimo da ukažemo posebnu pažnju, to je da su sve osnovne životne namirnice poskupele, a da mi u proizvodnji nemamo čime da se pohvalimo. Poskupeli su nam: šećer, ulje, mleko, brašno, meso, a određenih proizvoda više i nema u prodavnicama. Kako da bude kad mi ove godine imamo 700.000 hiljada goveda manje nego prošle godine, svega 35 odsto potrebnih za godišnju potrošnju svinja na teritoriji Republike Srbije. Stočni fond nam je na nivou iz 1905. godine. Kako da imamo kad se u Srbiji gotovo ne proizvodi ništa, sem stvarnih i lažnih afera, lažne pravde koju režim sipa na svakom koraku. Ovu vlast interesuje samo novac i lopovluk.

A kako gledate na vladina saopštenja kako nam je vojna industrija druga po snazi u Srbiji, sa godišnjim profitom od nekoliko stotina miliona dolara?

- Bilo bi dobro da je tako, ali ne verujem. Ja bih voleo da imamo ponovo jaku Vojsku Srbije i našu vojnu industriju kao nekada što smo imali. Mislim da mi ne privlačimo dovoljno stranih investicija i da nema dovoljno ni pravne, političke i ekonomske sigurnosti. Navešću vam više primera. Mi nismo doneli Zakon o restituciji, mi nemamo drugačiji Zakon o građevinskom zemljištu, ljudi neće da budu zakupci, hoće da budu vlasnici zemljišta, dakle to su uslovi, smanjenje birokratije, smanjenje korupcije, donošenje novih zakona da bismo napravili bolje okruženje za investitore. Međutim, ono što je takođe važno, ne možemo da menjamo fiskalne zakone, niti uslove privređivanja u našoj zemlji u skladu sa potrebama našeg budžeta. Dakle, ako smo se dogovorili sa stranim investitorom nema menjanja akciza, nema menjanja poreza, svakako nema povećavanja. Dakle, možete da smanjujete, možete da im idete u korist, ali ako vi to učinite svaki put kad imate manjak u budžetu, onda će svi stranci da beže. Navešću vam jedan primer, japanski ambasador u Srbiji Toši Cunozaki je organizovao izvanredan sastanak sa privrednicima, bio je prisutan i ministar ekonomije Mlađan Dinkić i bilo je dogovoreno da se napravi veći upliv. Ja sam o tome razgovarao u Japanu da se napravi veći upliv japanskih investitora u našu zemlju. I vi onda tri dana posle tog sastanka donesete odluku da idete direktno da uništavate „Japan tobako“, jednog od najuspešnijih investitora u našoj zemlji, time što ste promenili akcize jer ne znate kako drugačije, ništa vam ne radi u zemlji, nema proizvodnje, ne znate kako da popunite mnogo rupa u budžetu ili ono malo crkavice koje možete da isplatite, već menjate poresko okruženje, i onda investitori kažu: „Čekajte, o čemu se ovde radi, a što mi tamo da idemo kad nismo sigurni ni šta će biti sutra i prekosutra“. E, to su stvari za koje mislim da moraju da se promene.

Šta ćete prvo da uradite ako dođete na vlast?

- Napravićemo snažne i žustre promene, koje se mnogima neće dopasti, ali bez njih Srbija nema šanse i mogućnosti za opstanak. Najvažnije da idemo na hitne uštede, o čemu sam govorio na početku razgovara s Vama. Potom moramo da srežemo korupciju, smanjimo državnu administraciju i sve ono nepotrebno u Srbiji i da napravimo dobre uslove za dolazak investitora. Da smanjimo birokratiju, korupciju, da bi stvorili pravnu, ekonomsku i političku sigurnost. Primera radi, kada neko hoće da investira u našu zemlju da može svu potrebnu dokumentaciju da pribavi na jednom mestu, u jednom državnom organu, a ne da ide na pet mesta kod državnih organa da bi mu odobrili investiciju. Mora brže da se radi i da se gradi. Nema čekanja! Ne mogu ljudi više da žive sa ovakvim načinom funkcionisanja državnih organa.

Kako ispraviti režimske greške koje direktno ugrožavaju teritorijalni integritet i državni suverenitet, po pitanju sudbine Kosova i Metohije, Statuta Vojvodine, dešavanja u Raškoj oblasti, regionalizacije?

- Bojim se da nikada nećemo moći da ispravimo sve što je zabrljala ova vlast i da nađemo laka rešenja za sve. Ali, isto sam tako uveren da je spas u jačanju naše ekonomije, pravnog sistema i državnih institucija. Moramo da vratimo snagu državnim institucijama da bi postali ponovo ozbiljna država, a ne država sa kojom će svi u regionu i u svetu da se sprdaju. Kada budemo imali državu, onda ćemo imati barem jak temelj.

A što se tiče spoljne politike?

- Moramo da razgovaramo sa svima u svetu. I sa Rusijom, i sa EU, SAD, Kinom, Japanom i svim drugima. Ako me pitate šta se dogodilo 1999. godine, reći ću Vam jasno – NATO agresija na Srbiju. A ako me pitate da li treba ići u Vašington i da sarađujemo sa Amerikom, reći ću da treba. I to znate zašto? Zbog interesa. Znate čijih? Srbije. I to ne sa stidom, nego sa ponosom, jer moramo da vodimo računa o interesima Srbije. I što god da mi kažete o tome, znam da bi i vi uradili isto što i ja, jer je i vama u „Pečatu“, kao i meni, na prvom mestu interes Srbije. S druge strane naše mogućnosti na Istoku su velike zbog dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom. Nećemo da budemo neutralni kada je ekonomska saradnja u pitanju, nego ćemo da sarađujemo sa svima. Hoćemo sve njihove investicije u Srbiji. Posle ovoga što sam Vam rekao, šta je Vlada Srbije uradila „Japan tobaku“, niko od japanskih investitora neće više hteti da dođe u Srbiju. To sebi ozbiljna država ne sme da dozvoli. Treba da vidimo šta možemo da izvezemo, a šta da uvezemo u Srbiju. Kada je neko blizu vlasti, treba da vodi računa o Srbiji i o interesima naše države i njenih građana. Na račun naše stranke, na račun Tome Nikolića i mene slušam brojne primedbe. Mnogi nas kritikuju da nismo dobri i da ne možemo da donesemo boljitak, ali ipak i pored onih koji su uz SNS i oni koji nas ne vole daju nam podršku.

Zašto?

- Zato što svi oni vide, i oni koji nas vole i oni koji nas mrze, da SNS može nešto da promeni u Srbiji i da smo mi jedina snaga oko koje može da se okupi opozicioni blok da bi nešto promenio. Nemamo medijsku podršku, ali imamo najveću popularnost od svih političkih stranaka. To je zato što ljude ne možete da prevarite, jer građani prepoznaju normalnost. Kada građanima postavite pitanje: „Ko će nešto da promeni u Srbiji, ako ne mogu naprednjaci?“ Oni će na to najčešće odgovoriti: „Pa, čekajte ipak je SNS nešto što je realno, što može da donese neke promene i to ne protiv Srbije, nego za Srbiju“. E, to je glavni razlog zašto nam narod veruje i zašto imamo najveću podršku. Mi nikada nećemo lagati narod i kada budemo donosili teške odluke govorićemo iskreno. I najbolja dela i teške odluke delićemo sa narodom, a istorija će pokazati rezultate i nečije vladavine i nečijeg opozicionog delovanja. Sa narodom se može samo iskreno.

Kakva je perspektiva mladih u Srbiji s jedne strane, a s druge strane penzionera koji jedva sastavljaju kraj sa krajem?

- Mislim da naš najveći problem predstavlja besperspektivnost za mlade ljude. Zato što oni nemaju gde da se zaposle. Kada budemo pravili novi popis stanovništva, videćete koliko je mladih ljudi otišlo iz Srbije. Penzioneri ne mogu da žive lakše sve dok nema proizvodnje. Nema ničega u državi što bi stvorilo višak vrednosti da bi mogle penzije da se isplaćuju. Skoro svi u Srbiji žive teško i zato moramo prvo da obnovimo privredu. Ako to ne uradimo možemo da stavimo katanac i završimo sa celom pričom.

Autor: Uglješa Mrdić

(Pečat)