Početna strana > Hronika > Aleksandar Lukašenko odgovorio Makronu: A da ja posredujem u pregovorima sa „žutim prslucima“?
Hronika

Aleksandar Lukašenko odgovorio Makronu: A da ja posredujem u pregovorima sa „žutim prslucima“?

PDF Štampa El. pošta
petak, 21. avgust 2020.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko imao je spreman odgovor na ideju francuskog lidera Emanuela Makrona da posreduje u pregovorima u Belorusiji. Kako kaže, prvo on treba da dođe u Francusku i posreduje između Makrona i „žutih prsluka“.

„Makron želi da posreduje u pregovorima u Belorusiji. Dajte prvo ja da dođem tamo, budem posrednik između ‘žutih prsluka’ i Makrona. Ne vide kakva je tamo situacija – ne daj Bože – i teror i ‘žuti prsluci’ “, naveo je Lukašenko.

Francuski predsednik rekao je juče, posle razgovora s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, da Evropska unija ne želi da se ponovi ukrajinski scenario u Belorusiji.

Makron je istakao da je ruski lider Vladimir Putin podržao predlog da se Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uključi kao posrednik u situaciji u Belorusiji.

„Tokom pregovora koje sam vodio (sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom) insistirali smo na potrebi da se u Belorusiji sprovede demokratski, inkluzivni prelaz kroz dijalog između vlasti i civilnog društva i opozicije, kao i da se organizuju slobodni izbori u dobrim uslovima. To smo juče potvrdili i na evropskom nivou. I spremni smo da tome doprinesemo kao posrednici“, rekao je Makron na zajedničkoj konferenciji za štampu.

Situacija u Belorusiji

U Belorusiji već više od nedelju dana traju masovni protesti protiv rezultata predsedničkih izbora na kojima je pobedio aktuelni šef države Aleksandar Lukašenko. Izbori su održani 9. avgusta. Prema rezultatima koje je utvrdila CIK, 80,1 odsto birača glasalo je za Lukašenka, a 10,12 odsto – za njegovog glavnog protivnika Svetlanu Tihanovsku.

Opozicija ne priznaje rezultate izbora i smatra da je pobedila Tihanovska. Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.

(Sputnjik)