Aleksandar Konuzin: Previsoka cena približavanja EU

Rusija i Srbija su neodvojivi deo Evrope. Evropska unija je najveći trgovinsko-ekonomski partner naših zemalja. Obe su zainteresovane za dalje produbljivanje ovih veza.

Mi razumemo težnju Srbije ka kvalitativno novom nivou saradnje sa Evropskom unijom. Ovih dana u Moskvi Vuk Jeremić je izjavio da status kandidata ništa ne menja u odnosima između Moskve i Beograda i mi te reči shvatamo kao potvrdu želje da se izbegne nanošenje pobočne štete ovim odnosima zbog približavanja Briselu.

A takvi rizici postoje. Ulazak Srbije u EU dovešće do prekida važenja bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini. S tim u vezi može se očekivati smanjenje srpskog izvoza za Rusiju, uključujući i poljoprivredne proizvode. Energetika je vitalna grana srpske privrede i prioritetan pravac naše saradnje. Rad EU na donošenju određenih regulativa za svoje tržište prirodnog gasa i električne energije, poznatih pod nazivom „treći energetski paket“, protivureči našem sporazumu o saradnji u sferi nafte i gasa od 25. januara 2008. godine i može dovesti do komplikacija u našij saradnji.

Status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a posebno punopravno učešće u EU, pretpostavlja sprovođenje zajedničke spoljne politike. Najoštriji problem je pitanje Kosova. Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov upravo je potvrdio nepromenljivost stavova Moskve o ovom pitanju – očuvanje vodeće uloge UN i njenog Saveta bezbednosti u ovom procesu na osnovu rezolucije 1244 SB UN, rešavanje pitanja putem pregovora, dijaloga između Beograda i Prištine, prihvatljivost bilo kog rešenja za obe strane. Srpska strana u potpunosti deli ovakav prilaz.

S druge strane, iako je Generalna skupština 9. septembra 2010. godine usvojila poznatu rezoluciju u skladu sa kojom EU preuzima funkciju posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine, poteze Evropljana teško je nazvati povoljnim za Srbiju. Pročitajte tekstove u srpskim listovima i ocene eksperata: pristrasna pozicija u korist Prištine, sistematski pritisak paralelno sa davanjem statusa kandidata, aminovanje jednostranih poteza kosovsko-albanske strane. Zemlje EU se protive ustavnoj odluci Srbije o održavanju izbora u ovoj pokrajini. Sporazumi, koji su postignuti uz pomoć Brisela, podvrgavaju se falsifikovanju – daje se široko tumačenje modaliteta korišćenja naziva „Kosovo sa zvezdicom“, čine se pokušaji da se prištinski režim uvede u međunarodne organizacije na „mala vrata“. Ignoriše se volja Srba koja je iskazana na referendumu na severu Kosova u februaru ove godine. Uprkos naporima srpske diplomatije, vodeće zemlje EU lobiraju za priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

S tim u vezi želeo bih da vas podsetim na reči patrijarha srpskog gospodina Irineja, koji se, kao odgovor na predloženu od strane EU neprihvatljivu cenu za „ulaznicu“, zahvalio Evropljanima na ljubavi i dobroti prema Srbima.

Bez obzira na to što se ovde redovno na svim nivoima, uključujući i najviši nivo, govori o tome kako Srbija ne planira da uđe u NATO, ova tema se konstantno drži na tihoj vatri, uključujući i korišćenje metoda manipulacije javnom svešću.

Rusija i Srbija aktivno sarađuju na međunarodnoj sceni, u UN, u Evropi, regionu. Kako će status kandidata uticati na tu saradnju?

Oni, koji podržavaju ulazak Srbije u EU, računaju na povećanje životnog standarda ljudi, dobijanje dodatne pomoći, postizanje visokih evropskih standarda. Protivnici ove politike ukazuju na neopravdanost ovakvih stavova, pozivaju se na krizu Evropske unije, na to da se pregovori vode na neravnopravnim osnovama, a cena je isuviše visoka. Ovo pitanje Srbi treba sami da reše. Kako je u martu 2011. godine tokom posete Beogradu rekao premijer Vladimir V. Putin – ono što je dobro za Srbiju dobro je i za Rusiju. Spremni smo da prihvatimo svaku odluku srpskog naroda. Ma kako se razvijala situacija, Rusija će nastaviti najaktivnuju saradnju sa prijateljskom Srbijom. Kao što i čini već mnogo vekova.

(NIN)