Aleksandar Konuzin: Pobedu nad fašizmom moramo zajedno braniti

Ambasador Rusije je naglasio da će poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu, 20. oktobra, pružiti mogućnost da se razmotre perspektive razvoja saradnje naših zemalja u najrazličitijim oblastima.

„Ubeđen sam da imamo ogroman potencijal za saradnju”, rekao je Konuzin i dodao da će poseta Medvedeva Srbiji biti dodatni impuls zajedničkim aktivnostima.

Konuzin je naglasio da je pobeda nad fašizmom 1945. godine postavila temelj savremene Evrope i da su „demokratija i ljudska prava kao osnovne društvene vrednosti postale moguće tek zahvaljujući herojskom podvigu i oslobodilačkoj misiji naroda naših zemalja i država saveznica”.

„Na žalost, u svetu postoje snage koje bi da revidiraju istoriju Drugog svetskog rata i njegove rezultate”, rekao je ruski ambasador, dodajući da su to oni „koji su pucali u leđa vojnicima antifašističke koalicije”.

Istakavši da su sovjetske trupe nanele smrtonosni udarac državama fašističke koalicije, ušle u Rumuniju i Bugarsku i oslobodile deo Poljske, on je naveo da su 28. septembra 1944. počele operacije za oslobođenje Jugoslavije, zajedno sa borcima Narodnooslobodilačke vojske.

Tokom borbi za Beograd, kako je rekao, Sovjetska ratna komanda izdala je naređenje da se ne primenjuje teško naoružanje, da se ne bi razarao istorijski centar grada, dok su fašisti, prilikom povlačenja, minirali Beograd, koji je, „prema zamisli nacističke vrhuške, trebalo sravniti sa zemljom”.

Konuzin je naveo da su ruski mineri još pre završetka borbi pristupili razminiranju, „očistili” od mina 845 objekata, od toga 85 administrativnih zgrada, istakavši da je, posle dugih i krvavih borbi, 20. oktobra osvojeno poslednje uporište fašista - tvrđava Kalemegdan.

Ruski ambasador je ukazao da je Moskva dan oslobođenja Beograda pozdravila počasnim plotunima, da su naredbom vrhovnog komandanta od 14. novembra 1944. godine, 19 jedinica Crvene armije, kao i divizija oklopnih brodova Dunavske ratne flote, dobilo naziv „Beogradske” i da je ustanovljen Orden za oslobođenje Beograda.

Prema rečima Konuzina, 13 sovjetskih vojnika, među kojima Tolbuhin i generali Sergej Birjuzov i Vladimir Ždanov, dobili su odlikovanje Narodnog Heroja Jugoslavije.

„Pobeda je skupo koštala”, rekao je Konuzin, dodajući da je u borbama za Beograd palo 2.953 vojnika jugoslovenske vojske i više od 1.000 sovjetskih vojnika.

On je istakao da će tokom posete Srbiji, 20. oktobra, predsednici Medvedev i Tadić položiti vence na spomenik Oslobodiocima Beograda i cveće kod spomenika sovjetskim vojnicima.

Beograđani su 22. oktobra u Beogradu, na sahrani vojnika i oficira Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, obećali da „nikada neće zaboraviti njihov podvig”, rekao je Konuzin i dodao da su „širokogrudi Srbi” nazvali ulice imenima F. I. Tolbuhina, S. S. Birjuzova, V. I. Ždanova”, a jedna je ponela ime Crvene armije.

„Želim da vam izrazim srdačnu zahvalnost čitave Rusije za vaš podvig, za naše bratstvo po krvi i oružju”, rekao je Konuzin.

Razgovoru u ruskoj ambadsadi veteranima su se prigodnim programom predstavili učenici Ruske škole u Beogradu, najbolji glasovi Osnovne škole „Ivan Goran Kovačić” i Prve beogradske gimnazije, kao i Hor Slavista predvođen Alaksandrom Murgasovom.

Prisutni su imali priliku da uživaju i u ruskim pesmama, koje je izveo poznati bariton Milenko Kalajanović.