Aleksandar Konuzin: EU političke ciljeve stavlja iznad zakonitosti, pravila i fer pleja

Beograd - Posle prošlonedeljnog iskustva sa Euleksom, koji je na administrativnom prelazu Jarinje tri dana zadržavao ruski konvoj sa humanitarnom pomoći za Srbe na severu Kosova i Metohije, da bi spor na kraju bio rešen između EU i Rusije na najvišem nivou, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Konuzin ocenjuje da "evropski partneri" svoje političke ciljeve stavljaju iznad "zakonitosti, opšte prihvaćenih pravila i fer pleja".

U kraćem razgovoru za Danas, ambasador Konuzin kaže da se Moskva neće uključivati u tehničke pregovore Beograda i Prištine, niti se meša u sve vidnije političko razilaženje zvaničnog Beograda i Srba na severu KiM.

Kakva je politička poruka svega što se na Jarinju protekle nedelje događalo i kakve bi mogle biti posledice - lokalno na Kosovu i Metohiji, ali i globalno u međunarodnim odnosima, uključujući odluke Evropskog saveta 9. decembra?

- Moje lično iskustvo u komunikaciji s Misijom EU u oblasti vladavine prava potvrdilo je tendenciju koja se pojavila kod naših evropskih partnera - rukovoditi se u međunarodnim poslovima pre svega političkim razlozima, pa čak i ako to ne odgovara zakonitosti ili opšte prihvaćenim principima i fer pleju. Ne isključujem da je na Evropljane, kao što to biva, izvršen pritisak. Humanitarnom konvoju Ministarstva za vanredne situacije Rusije najpre je na Jarinju dato zeleno svetlo za prolazak preko prelaza, a posle je kolona blokirana. A sve to iako su nas pre toga uveravali da je put otvoren. Na isti način se EU rukovodila političkim interesima tokom nedavne operacije u Libiji, kad je izašla van relevantnih rezolucija SB UN. Što se tiče odluka Evropske unije od 9. decembra o statusu kandidata Srbije, i ovde je EU polazila isključivo od političkih ciljeva, odnosno da se nametnu novi uslovi. Ova će se taktika nastaviti.

Rekli ste da ste o svemu što se događalo na Jarinju i u Briselu, i između EU i Ruske Federacije, obaveštavali nadležna ministarstva Vlade Srbije. Kakvu je ulogu imao zvanični Beograd u rešavanju problema, jer je do spora sa Euleksom oko ruske pomoći došlo na teritoriji Srbije? I, da li je i prištinska strana na bilo koji način bila uključena, kako se moglo zaključiti iz izjava kosovskih zvaničnika?

- O situaciji oko prolaska kolone sa humanitarnim teretom preko administrativne linije između centralne Srbije i Kosova redovno sam informisao srpske kolege. Vest o tome da konvoj može nastaviti svoj put oni su primili sa olakšanjem. S predstavnicima Tačijevog režima nismo imali kontakte. On je vršio uticaj na Evropljane.

Rešenje o sporu na Jarinju doneto je na relaciji EU - Ruska Federacija. Da li se to može shvatiti i kao signal da bi u tehničke pregovore Beograda i Prištine, u kojima je Brisel posrednik, a SAD posmatrač, mogla da se uključi i Moskva?

- Stav Rusije u vezi s tim pregovorima je dobro poznat. Ne nameravamo da se u njih uključujemo.

Najavili ste da će Ruska Federacija nastaviti da Srbiji pruža svaku vrstu pomoći - ne samo humanitarnu, nego i na međunarodnom planu i u SB UN. Imajući u vidu sve veće političko udaljavanje vlasti u Beogradu i Srba na severu KiM, gde je u tome pozicija Moskve, pogotovo što lokalni srpski zvaničnici sa severa pominju da je jedan od problema na Jarinju bio i carinski pečat, koji je Beograd dogovorio sa Prištinom?

- Potvrđujem: Ruska Federacija namerava da i dalje u okviru svojih mogućnosti pruža Srbiji svaku pomoć: političko-diplomatsku, pre svega u SB UN, humanitarnu i drugu. U zemlji funkcionišu Ustav, državne institucije, organi lokalne samouprave, političke stranke... Ovde se Rusija ne meša.

Jelena Tasić

(Danas)