Aleksandar Jovanović Ćuta: Ne sme da nam se dogodi „Jedan od pet miliona“, oblačim svečano odelo kad smenimo Vučića

„Skupština Srbije je novim sazivom dobila nešto što do sad nije imala, a to je čist aktivizam. To su ljudi, među kojima sam i ja, koje znam sa ulica, sa barikada na Staroj planini, sa reke Reve, sa Gazele, sa svih mesta sa kojih su počeli ekološki protesti“.

Ovako u razgovoru za Danas lider i poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta sumira godinu dana rada ovog saziva parlamenta, tokom koje je dobio 30 opomena.

„Tu su i oni koji imaju višedecenijsko iskustvo. Sve to zajedno nismo ni znali kako će da ispadne. A onda nas je baš teška muka naterala da budemo zajedno i ispostavilo se da to funkcioniše. Kao narod u zbegu, kad ga natera teška nevolja i svi se zbiju i funkcionišu. Držimo se zajedno i osnovna podela je ko je za, a ko protiv Vučiča. I protiv onog ko proizvodi najveće moguće nasilje. A to je Orlić i kriminalna banda koja kontroliše najviše zakonodavno telo. Odakle kreće sve nasilje i kršenje zakona i prava da govoriš. To nije Skupština, liči na drumsku kafanu“, ističe naš sagovornik.

Zasad držite reč, ne nosite odela i kravatu na sednicama. Šta treba da se dogodi da obučete odelo?

– Kravatu vidim kao okov oko vrata. Podseća me na kanapče za bešenje, jer bi me stezala. Ali kad budemo srušili Vučića, pojaviću se samo taj ceo dan u svečanom odelu, pristojan, da proslavimo kako treba.

Zašto mislite da je dobro da političari govore na protestima „Srbija protiv nasilja“?

– Političarima je mesto na toj bini odavno. Ona služi da se predstavnici građana obrate tim građanima. To je trebalo da se desi mnogo pre i nije mi jasno zašto se bežalo od toga. A mnogo važnije je šta će da se govori. A to treba da bude plan šta radimo dalje.

Ima li plana?

– Plan mora da bude samo jedan, a to je da se sve snage, političke stranke, pojedinci, poznate ličnosti, upru da srušimo Vučića i ovaj režim. Jer nama kuća gori, a mi se evo 15 dana raspravljano da li političari treba da govore na protestima.

I u protestima „Jedan od pet miliona“ su se političari popeli na kamion ali ništa se nije desilo ni sa zahtevima ni sa smenom režima. Zašto bi sad bilo drugačije?

– Nama ne sme da se dogodi „Jedan od pet miliona“. Nama ne sme da se dogodi obaranje Miloševića pa posle deset godina da dobijemo Vučića. Osnovno pitanje je šta radimo pošto smenimo Vučića.

Šta radimo?

– To je posao koji se zove moralna obnova. Za ovih deset, a mogu da kažem i 30 godina, mi mislimo da je normalno da neko brutalno uništava ljudske živote, imovinu, javna dobra, prirodne resurse da se bogati, a mi to gledamo, kukamo i ne možemo da se odupremo. To je ono što se zove poštovanje i vladavina zakona. To znači da će svi oni koji su se obogatili i pljačkali morati da dokažu odakle im to sve, a znamo da ne mogu da dokažu. Primeniće se zakon na sve. Vučić već sad, pošto se bavi gradnjom i zanimaju ga kvadrati, treba da gradi zatvore. Biće potrebno dosta kapaciteta. Druga stvar je lustracija sa dugačkim spiskom. Šta se desilo dvadeset godina od 5. oktobra pa da isti likovi uređuju naš medijski prostor. Nema više pred kamere Vučićević, nema više Informera, Alo i ostalog đubreta koje treba da se počisti. To je pitanje mentalne higijene.

Ukoliko posle izbora bude bila potrebna koalicija sa SPS da li bi to za vas bilo prihvatljivo?

– Ne, ne i ne.

Hoće li se menjati zahtevi protesta?

– Ako ćemo Vučića menjati na izborima, onda je jedan zadatak pred nama. Da mu ne dozvolimo da spoji izbore, kako je namerio za april i maj kad idu lokalni i pokrajinski. Da insistiramo na onome što je obećao Draganu Đilasu, a to su vanredni izbori u Beogradu.

A šta ako Vučić prihvati taj zahtev i tako prekine protest, jer neće da čeka april sa ljudima na ulici?

– To vidim kao početak njegovog kraja. To su izbori u Beogradu, koje čak i pod ovim izbornim uslovima, on gubi sigurno. Da vas podsetim, on je već izgubio te izbore, ali to narodu niko nije rekao. I onda se desilo da neki odbornici desničari prelete na drugu stranu i on dobije većinu. On gubi sigurno izbore u Beogradu, po svim analizama, protiv jedinstvene liste „Srbija protiv nasilja“ na kojoj će opozicija konačno da uradi ono što godinama nije, da se ujedini.

Da li su na toj listi i Dveri, Zavernici, Novi DSS?

– Od toga bih ja pravio pokret za oslobađanje Beograda i ne bih puno politizovao. To jeste par ekselans politički posao za stranke, ali bih tu uključio nevladin sektor, pojedince, pokrete i udruženja.

Osim Beograda, u kojim gradovima opozicija još ima šanse?

– Većim gradovima u kojima on stoji loše. Ali i na lokalu ne stoji dobro jer je ljudima više muka i nije im bitno šta ima on, ili bilo ko, da priča. Ljudi u Srbiji preživljavaju, a pošto je on odgovoran i priča im kako im je super, a oni rade u pelenama za 30.000 dinara, to više nema veze sa politikom nego sa dva miliona ljudi koji su na ivici siromaštva.

Imaju li ti ljudi snage da sa vama od septembra marširaju do izbora ili ispunjavanja zahteva?

– Na nama je da budemo iskreni sami pred sobom i ako zaista želimo da rušimo Vučića onda će sve drugo biti do tada nebitno. Na nama je da uradimo ono što građani očekuju a to je da se ujedinimo. To zavisi od nas, ne od Vučića. To se već jednom desilo kad se opozicija i sve okupilo da ruši Slobodana Miloševića. Rušenje Vučića je istorijski posao. I to moramo svi zajedno.

Misle li to i Đilas, Lutovac, Lazović i ostali?

– Ne znam. O tome otvoreno govorim i njima kažem.

I šta vam oni odgovore?

– Ok da vidimo, da sačekamo… U svakom slučaju, naravno insistiraćemo na našim zahtevima protesta, jer ide septembar i niko sa istim osećajem ne šalje dete u školu kao pre 3. maja. Tu su i ekonomski problemi. On je sedam odsto već u minusu, jer da bi njegovi kumovi i ortaci živeli u svili i kadifi neko mora da gladuje.

Kako onda Vučić sve vreme pobeđuje? Da li su za to krivi samo izborni uslovi ili ljudi žive u svom svetu u kojem im je bitno da imaju bar neku platu ma kolika da je?

– Ljudi su umorni jer ovakvo stanje traje 30 godina. Mi smo već jednom mislili da smo obavili posao. Ali smo se prevarili. Zato nikada ne treba da do dozvolimo da Vesić sutra ponovo dođe u neku stranku koja je na vlasti. Ta SNS koalicija je skupina u kojoj imate kadrove SPO, JUL-a, DSS-a, DS-a, radikala. To su sve isti ljudi kojima je nebitno da li će sutra ponovo da pljuju po Vučiću. Vlada opšta politička travestija, a ljudi su umorni. Moramo da se saberemo jer nama gori kuća. Sve na stranu, politike, ideologije, programi….

Kad se poslednji put sve skupilo na jednom mestu i kad je bilo više desetina ljudi na ulcama, da li je opozicija uopšte razmatrala mogućnost da ih pozove da ostanu na ulici do ispunjenja zahteva ili ste se uplašili od svog tog naroda i onog šta može da bude?

– Ne znam protest koji je uspeo gde je neko rekao evo sad se ne pomeramo i ne idemo odavde kući. Ljudi moraju da odu kući da spavaju. Ako već pričamo o tome, postoji druga opcija, a to je da se upada u institucije. Da se na silu preuzima vlast. O tome mnogi na ulicama pričaju. A sad njih pitam, jel malo krvi proliveno pa treba još? Oni bi se branili svim raspoloživim sredstvima i bilo bi krvoproliće. Nažalost, taj scenario nije odbačen jer zamislite šta će se desiti kad dođe dan kad treba pred zakon izvesti njegove ljude. Mislite da će oni to mirno gledati i čekati da ih hapsimo. Oni će svoje posede i bogatstvo čuvati. Ovo je zemlja koja liči na Kolumbiju, samo što Vučić još nije pokazao svoje pravo lice.

Zar nije?

– Kad budu ugrožene pozicije imovina i bogatstvo tih njegovih kojim se okružio, imaćemo sliku užasa. Nas čekaju tek teška vremena jer će svoja bogatsva oni braniti. To i sad možemo da vidimo. Nećeš da prodaš njivu jer je ispod nje zlato, dođem i ubijem te, pretučem te na smrt, otpustim te s posla, uđem u tvoje. To već imamo, ali nema pobune. Ali biće. To su na kraju krajeva prirodni procesi. Vučić nije večan i doći će njegov kraj pre ili kasnije. Nadam se pre.

(Danas)