Александар Јовановић Ћута: Не сме да нам се догоди „Један од пет милиона“, облачим свечано одело кад сменимо Вучића

„Скупштина Србије је новим сазивом добила нешто што до сад није имала, а то је чист активизам. То су људи, међу којима сам и ја, које знам са улица, са барикада на Старој планини, са реке Реве, са Газеле, са свих места са којих су почели еколошки протести“.

Овако у разговору за Данас лидер и посланик Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута сумира годину дана рада овог сазива парламента, током које је добио 30 опомена.

„Ту су и они који имају вишедеценијско искуство. Све то заједно нисмо ни знали како ће да испадне. А онда нас је баш тешка мука натерала да будемо заједно и испоставило се да то функционише. Као народ у збегу, кад га натера тешка невоља и сви се збију и функционишу. Држимо се заједно и основна подела је ко је за, а ко против Вучича. И против оног ко производи највеће могуће насиље. А то је Орлић и криминална банда која контролише највише законодавно тело. Одакле креће све насиље и кршење закона и права да говориш. То није Скупштина, личи на друмску кафану“, истиче наш саговорник.

Засад држите реч, не носите одела и кравату на седницама. Шта треба да се догоди да обучете одело?

– Кравату видим као оков око врата. Подсећа ме на канапче за бешење, јер би ме стезала. Али кад будемо срушили Вучића, појавићу се само тај цео дан у свечаном оделу, пристојан, да прославимо како треба.

Зашто мислите да је добро да политичари говоре на протестима „Србија против насиља“?

– Политичарима је место на тој бини одавно. Она служи да се представници грађана обрате тим грађанима. То је требало да се деси много пре и није ми јасно зашто се бежало од тога. А много важније је шта ће да се говори. А то треба да буде план шта радимо даље.

Има ли плана?

– План мора да буде само један, а то је да се све снаге, политичке странке, појединци, познате личности, упру да срушимо Вучића и овај режим. Јер нама кућа гори, а ми се ево 15 дана расправљано да ли политичари треба да говоре на протестима.

И у протестима „Један од пет милиона“ су се политичари попели на камион али ништа се није десило ни са захтевима ни са сменом режима. Зашто би сад било другачије?

– Нама не сме да се догоди „Један од пет милиона“. Нама не сме да се догоди обарање Милошевића па после десет година да добијемо Вучића. Основно питање је шта радимо пошто сменимо Вучића.

Шта радимо?

– То је посао који се зове морална обнова. За ових десет, а могу да кажем и 30 година, ми мислимо да је нормално да неко брутално уништава људске животе, имовину, јавна добра, природне ресурсе да се богати, а ми то гледамо, кукамо и не можемо да се одупремо. То је оно што се зове поштовање и владавина закона. То значи да ће сви они који су се обогатили и пљачкали морати да докажу одакле им то све, а знамо да не могу да докажу. Примениће се закон на све. Вучић већ сад, пошто се бави градњом и занимају га квадрати, треба да гради затворе. Биће потребно доста капацитета. Друга ствар је лустрација са дугачким списком. Шта се десило двадесет година од 5. октобра па да исти ликови уређују наш медијски простор. Нема више пред камере Вучићевић, нема више Информера, Ало и осталог ђубрета које треба да се почисти. То је питање менталне хигијене.

Уколико после избора буде била потребна коалиција са СПС да ли би то за вас било прихватљиво?

– Не, не и не.

Хоће ли се мењати захтеви протеста?

– Ако ћемо Вучића мењати на изборима, онда је један задатак пред нама. Да му не дозволимо да споји изборе, како је намерио за април и мај кад иду локални и покрајински. Да инсистирамо на ономе што је обећао Драгану Ђиласу, а то су ванредни избори у Београду.

А шта ако Вучић прихвати тај захтев и тако прекине протест, јер неће да чека април са људима на улици?

– То видим као почетак његовог краја. То су избори у Београду, које чак и под овим изборним условима, он губи сигурно. Да вас подсетим, он је већ изгубио те изборе, али то народу нико није рекао. И онда се десило да неки одборници десничари прелете на другу страну и он добије већину. Он губи сигурно изборе у Београду, по свим анализама, против јединствене листе „Србија против насиља“ на којој ће опозиција коначно да уради оно што годинама није, да се уједини.

Да ли су на тој листи и Двери, Заверници, Нови ДСС?

– Од тога бих ја правио покрет за ослобађање Београда и не бих пуно политизовао. То јесте пар екселанс политички посао за странке, али бих ту укључио невладин сектор, појединце, покрете и удружења.

Осим Београда, у којим градовима опозиција још има шансе?

– Већим градовима у којима он стоји лоше. Али и на локалу не стоји добро јер је људима више мука и није им битно шта има он, или било ко, да прича. Људи у Србији преживљавају, а пошто је он одговоран и прича им како им је супер, а они раде у пеленама за 30.000 динара, то више нема везе са политиком него са два милиона људи који су на ивици сиромаштва.

Имају ли ти људи снаге да са вама од септембра марширају до избора или испуњавања захтева?

– На нама је да будемо искрени сами пред собом и ако заиста желимо да рушимо Вучића онда ће све друго бити до тада небитно. На нама је да урадимо оно што грађани очекују а то је да се ујединимо. То зависи од нас, не од Вучића. То се већ једном десило кад се опозиција и све окупило да руши Слободана Милошевића. Рушење Вучића је историјски посао. И то морамо сви заједно.

Мисле ли то и Ђилас, Лутовац, Лазовић и остали?

– Не знам. О томе отворено говорим и њима кажем.

И шта вам они одговоре?

– Ок да видимо, да сачекамо… У сваком случају, наравно инсистираћемо на нашим захтевима протеста, јер иде септембар и нико са истим осећајем не шаље дете у школу као пре 3. маја. Ту су и економски проблеми. Он је седам одсто већ у минусу, јер да би његови кумови и ортаци живели у свили и кадифи неко мора да гладује.

Како онда Вучић све време побеђује? Да ли су за то криви само изборни услови или људи живе у свом свету у којем им је битно да имају бар неку плату ма колика да је?

– Људи су уморни јер овакво стање траје 30 година. Ми смо већ једном мислили да смо обавили посао. Али смо се преварили. Зато никада не треба да до дозволимо да Весић сутра поново дође у неку странку која је на власти. Та СНС коалиција је скупина у којој имате кадрове СПО, ЈУЛ-а, ДСС-а, ДС-а, радикала. То су све исти људи којима је небитно да ли ће сутра поново да пљују по Вучићу. Влада општа политичка травестија, а људи су уморни. Морамо да се саберемо јер нама гори кућа. Све на страну, политике, идеологије, програми….

Кад се последњи пут све скупило на једном месту и кад је било више десетина људи на улцама, да ли је опозиција уопште разматрала могућност да их позове да остану на улици до испуњења захтева или сте се уплашили од свог тог народа и оног шта може да буде?

– Не знам протест који је успео где је неко рекао ево сад се не померамо и не идемо одавде кући. Људи морају да оду кући да спавају. Ако већ причамо о томе, постоји друга опција, а то је да се упада у институције. Да се на силу преузима власт. О томе многи на улицама причају. А сад њих питам, јел мало крви проливено па треба још? Они би се бранили свим расположивим средствима и било би крвопролиће. Нажалост, тај сценарио није одбачен јер замислите шта ће се десити кад дође дан кад треба пред закон извести његове људе. Мислите да ће они то мирно гледати и чекати да их хапсимо. Они ће своје поседе и богатство чувати. Ово је земља која личи на Колумбију, само што Вучић још није показао своје право лице.

Зар није?

– Кад буду угрожене позиције имовина и богатство тих његових којим се окружио, имаћемо слику ужаса. Нас чекају тек тешка времена јер ће своја богатсва они бранити. То и сад можемо да видимо. Нећеш да продаш њиву јер је испод ње злато, дођем и убијем те, претучем те на смрт, отпустим те с посла, уђем у твоје. То већ имамо, али нема побуне. Али биће. То су на крају крајева природни процеси. Вучић није вечан и доћи ће његов крај пре или касније. Надам се пре.

(Данас)