Aleksandar Bocan-Harčenko na prijemu povodom obeležavanja Dana Rusije: Rusiju i Srbiju vezuju dugi tradicionalni i prijateljski odnosi, važno je da obe zemlje nastave da vode nazavisnu politiku i rade na daljem jačanju odnosa

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je danas tokom obležavanja Dana Rusije da Srbiju i Rusiju vezuju dugi tradicionalni i prijateljski odnosi i da je važno za obe zemlje da vode nazavisnu politiku i da rade na daljem jačanju i razvijanju odnosa.

Istakao je da je i za Rusiju, kao i za Srbiju važno da čuva i jača suverenitet u svim sferama - u politici, ekonomiji, tehnologijama, kulturi i odbrani. 

"Naravno i za Srbiju i za nas veoma važno čuvanje, jačanje, zaštita naših tradicionalnih vrednosti, verskih vrednosti i naših duhovnih veza. Gradićemo našu bilateralnu saradnju koja se razvija", rekao je ambasador. 

Bocan-Harčenko je naglasio da se poruke sa Svesrpskog sabora podudaraju sa onim što predsednik Rusije Vladimir Putin naglaša kao osnovu za razvoj Rusije.

"Za nas je najvažnije da narod bude jedinstven, da se ekonomski razvija, da sarađuje, jer je to važno zbog promena u svetskoj ekonomiji. Menja se svet, menjaju se centri moći. Rusija je jedna od vodećih država za uspostavljanje novog međunarodnog poretka", rekao je ruski ambasador.

 Podsetivši da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, naveo je da Rusija može da pruži najbolju pomoć za Srbiju koja se odnosi na nacionalne interese. 

"Srbija se ne pridružuje podršci sankcijama protiv Rusije, što je za nas veoma važno. U Srbiji postoji porast razumevanja s obzirom na druge prioritete, ali postoji interes prema različitim integracijama koje se pojavljuju", rekao je Bocan-Harčenko i ocenio da je Ana Brnabić, kada je bila predsednica Vlade, napravila "dobar ugovor između Srbije i evropsko-azijskih zemalja". 

Otvoreni smo, dodao je Bocan-Harčenko, i što se tiče novih projekata saradnje sa Srbijom, a najvažniji je usmeren na jačanje energetske bezbednosti, što obuhvata isporuku gasa preko Turskog toka.

Ambasador je, međutim, upozorio da bi taj gasovod mogao biti uništen.

„Ruska mornarica za sada to čuva, ali je sitacija veoma opasna“, naveo je Bocan-Harčenko.

Što se tiče specijalne vojne operacije, ambasador je ponovio ono što je više puta rekao i predsednik Putin - da je Rusija bila primorana da krene u tu operaciju i da je godinama bezuspešno pokušavala da postigne političko rešenje.

„Ali zadaci koje je predsednik formulisao u februaru 2022. biće ispunjeni na vojni ili drugi način i tu dileme nema“, istakao je Bocan-Harčenko.

On se osvrnuo i na razvoj ekonomije Rusije, precirajući da je ona više od 60 odsto preusmerena prema Aziji što, kako je rekao, odgovara realnosti.

„Menja se svet, to nije zbog Rusije, mada je ona jedna od vodećih zemalja u izgradnji novog svetskog poretka“, zaključio je ambasador.

Među mnogobrojnim zvaničnicima u Ruskoj ambasadi bili su i predsednik Skupštine Srbije Ana Brnabić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović, ministar prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portelja Nenad Popović, ministar omladine i sporta Zoran Gajić, ministar kulture Nikola Selaković, ministar za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom Tomislav Nikolić...

Došli su i starešina Podvorja Ruske Pravoslavne Crkve, mitriforni protojerej Vitalij Tarasjev, episkop bački Irinej, muftija beogradski Mustafa Jusufspahić...

Obeležavanju Dana Rusije u Beogradu prisustvovali su i direktorka Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije Danica Grujičić, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, legendarni golgeter Crvene zvezde Dušan Dule Savić i mnogi drugi.

Ambasadori Kine i RF, Li Ming i Aleksandar Bocan-Harčenko na obeležavanju Dana Rusije u Beogradu

Dan Rusije je državni praznik koji se od 1992. godine obeležava 12. juna u čast usvajanja Deklaracije o državnom suverenitetu Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike.

 Donošenje ove deklaracije Prvog kongresa narodnih poslanika označilo je početak ustavne reforme u ruskoj sovjetskoj državi. 

Novo ime zemlje usvojeno je 25. decembra 1991. godine, a godinu dana kasnije Vrhovni Sovjet Rusije proglasio je 12. jun nacionalnim praznikom.

Ukazom predsednika od 2. juna 1994. datum je ponovo proglašen nacionalnim praznikom.   Prema narednom predsedničkom ukazu 16. juna 1998, praznik je zvanično nazvan Dan Rusije.

(Tanjug, Sputnjik)