Aleksandar Vučić posle obilaska gradilišta na deonici brze pruge Novi Sad – Subotica: Kada su u pitanju pritisci zbog KiM, realan sam i nisam optimista. Zamolili smo Kineze da ubrzaju radove

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je sa visokim savetnikom Stejt departmenta Derekom Šoleom imao korektan razgovor, ali da je realan i nije optimista kada su u pitanju pritisci na Srbiju povodom Kosova i Metohije.

Aleksandar Vučić je posle obilaska gradilišta na deonici brze pruge Novi Sad – Subotica, na pitanje novinara da li je optimista nakon sastanka sa Derekom Šoleom kada su u pitanju pritisci na Srbiju, rekao da nije optimista i da je situacija za Srbiju teška.

"Za nas je teška situacija, sve zapadne sile su priznale nezavisnost Kosova. Ne očekujte bilo šta lepo ili upakovano u šećerlemi da nam dođe, nije to ništa čudno", rekao je predsednik.

Navodi da je sa Šoleom imao korektan i otvoren razgovor i da se naši stavovi o Kosovu i Metohiji razlikuju.

"Granice ne određuje Kurti, već međunarodno javno pravo"

Upitan da prokomentariše izjavu premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da je administrativna linija između centralne Srbije i Kosova i Metohije "granica Rusije i NATO-a", Vučić je rekao da je to još jedna od očajničkih političkih poruka kojom Kurti sebe pokušava da predstavi kao veliku žrtvu, novog Zelenskog, a njega kao "malog Putina".

"Nisam znao da je Kurti postao i NATO u međuvremenu. Pričaj ti šta god hoćeš, kako god hoćeš, pokušavaj nas da staviš negde gde nismo, sebe negde gde nisi, mi ne stavljamo ni tebe gde nisi, niti sebe. Mi imamo svoju zemlju, koju volimo najviše na svetu, kojom se dičimo i kojom se ponosimo. Ime te zemlje je Srbija i granice ne određuješ ti već međunarodno javno pravo", poručio je predsednik.

Na pitanje o izjavi američkog spoljnopolitičkog analitičara Edvarda DŽozefa koji tvrdi da je Vučić obmanuo NATO, EU i Srbe sa Kosova, Vučić je odgovorio da je pogrešio što je ranije pomenuo DŽozefa, jer je on, ipak, predsednik države.

Ipak, konstatovao je da je DŽozef radio mnogo toga interesantnog u našem regionu.

"On vodi hajku jer se plaši. Nije siguran da li ja znam ono što on misli da ja mogu da znam. A ja to što znam o njemu ne pada mi na pamet da iznosim u javnost, jer ipak sam predsednik. Sve najbolje mu želim, ja sam čovek koji zna šta je za javnost, a šta nije, tako da ću da vodim računa o njemu", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije Aleksadnar Vučić stigao je u Stepanovićevo kod Novog Sada gde obilazi radove na izgradnje brze pruge Novi Sad-Subotica za brzine vozova do 200 kilometara na čas, koja je deonica međunarodne brze pruge od Beograd do Budimpešte

Aleksadnar Vučić je naveo da je zamolili kineske izvođače da za najmanje šest meseci ubrzaju radove.

„Imamo malih problema sa radovima, ali smo zamolili kineske izvođače da za najmanje šest meseci ubrzaju radove, kako bismo mogli da radimo bar upola kao vi u Kini“, rekao je Vučić obraćajući se kineskoj ambasadorki Čen Bo.

On je podsetio da je poslednja pruga u Srbiji koja je građena bila Beograd-Bar 1976. godine i da do 2012. nije izgrađen nijedan kilometar.

„A onda smo od 2012. izgradili 108,1 kilometar i 775 kilometara i sada radimo novih 156 kilometara, još 160 kilometara je u planu, a u planskim dokumentima još 2.000 kilometara. Tako da će biti mnogo posla za kineske komapnije i srpske i kineske radnike“, rekao je Vučić.

"Tražiću da se utrostruče kazne za krađe na prugama"

Predsednik Vučić je, govoreći o krađama na prugama, rekao da će inicirati izmenu zakona i da će tražiti da se utrostruče kazne za krađe na prugama, jer ljudi koji to rade ugrožavaju živote drugih.

Takođe, najavio je da ćemo uskoro imati 1,5 miliona putnika "Sokolom" i da će tada, u martu ili februaru. predstaviti nove planove za prugu.

Predsednik Vučić je zahvalio ambasadorki Čen Bo na saradnji i predsedniku Kine Si Đinpingu čija je ideja bila izgradnja pruge od Beograda do Budimpešte. 

Izvođači: Pruga Novi Sad - Subotica biće gotova do kraja 2024.

Radovi na donjem stroju i svim konstrukcijama pruge Novi Sad - Subotica biće završeni do kraja 2024. godine, rekli su predstavnici kineskih izvođača radova predsedniku Srbije.

Kineski izvođači rekli su predsedniku da je pruga duga 108 kilometara i da ima 11 stanica, od kojih će neke biti rekonstruisane, dok će neke biti izgrađene u potpunosti nove.

Na ovoj lokaciji koju je obišao predsednik Srbije, završeno je 65 odsto iskopa za donji stroj i 55 odsto nasipa, a radovi teku malo usporenije zbog toga što u okruženju ima arheoloških nalazišta.

Kineski izvođači radova upoznali su predsednika Vučića da je njihov plan da od 1. aprila počnu sa polaganjem koloseka iz pravca Novog Sada.

Na pitanje Vučića da li im je sada lakše nego na pruzi Beograd - Pazova, jer su tamo morali da rade signalizaciju sa partnerima, predstavnici kineskog izvođača radova odgovorili su da je i ova trasa izazovna, ali da su poučeni iskustvom sa trase Beograd- Pazova.

Deonica duga 108,2 kilometra

Ova deonica duga je 108,2 kilometra, deo je globalne inicijative Kine "Pojas i put" i inicirana je na samitu 16 zemalja centralane i istočne Evrope i Kine na samitu održanom 2016. godine.

Radovima, koje izvodi konzorcijum kineskih kompanija, obuhvaćena je izgradnja dva koloseka pruge do granice sa Mađarskom kod Kelebije, rekonstrukcija devet železničkih stanica među kojima su Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica, kao i izgradnja novih stanca u Lovćencu, Rumenci i Vrbasu. Planirana je izgradnja železničkih čvorova u Novom Sadu, Vrbasu i Subotici.

Na čitavoj deonici pruge biće izgrađeno 49 nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukta, a najveći objekat biće vijadukt kod Vrbasa dug 1.600 metara. Vrednost projekta je 1,16 milijardi dolara i finasira se iz kredita kineske Eksim banke.

Radovi su počeli 22. novembra 2021. godine, svečanošću na kojoj su taster za početak izgradnje zajednički pritisnuli predsednik Vučić, ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto i ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo.

Prvi deo ovog projekta, brza pruga od Beograda do Novog Sada puštena je u saobraćaj 19. marta 2022. godine, a njom su se brzim vozom "Soko" prvo provezli predsednik Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i članovi Vlade Srbije.

Tu deonicu dugu 75 kilometara konzorcuijum kineskih kompanija "Čajna relvej internešenel" i "Čajna komjunikejšens konstrakšn kompani" počeo je da gradi krajem 2017. godine, a koštala je oko milijardu dolara.

(Tanjug-RTS)