Albanski profesori: „Srbi nisu postojali u srednjem veku. Crkvu u centru Prištine trebalo je srušiti. Beograd iscenirao pogrom u martu 2004“. Eparhija raško-prizrenska: Otvoreni poziv za uništavanje verskih objekata SPC

Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve izražava duboku zabrinutost i snažan protest povodom ovonedeljnih izjava dvojice albanskih profesora o pravoslavnim spomenicima na Kosovu, među kojima je i ona da je Crkvu Hrista Spasa u Prištini trebalo srušiti nakon rata na Kosovu.

Reč je o profesorima Jusuf Budžovi i Enver Redža koji su prekjuče gostovali u emisiji „Konfront“ na TV Koha, posvećenoj nemirima u martu 2004. godine na Kosovu, kada se dogodio Martovski pogrom, pod nazivom „Cena marta 2004.“

Analizirajući događaje od pre 21 godinu, ta bi cena prema njima bila to što su, kako smatraju, tadašnji nemiri odložili proglašenje nezavisnosti Kosova.

To ih je navelo i da kažu da je sve to bio scenario Beograda, uz tvrdnje da je upravo na to pre nemira međunarodnu zajednicu upozoravao tadašnji predsednik Kosova, Ibrahim Rugova.

„Nisu bili slučajni, nisu pali sa neba, već su bili deo određene politike, scenarija Beograda koji je koristio spomenike, crkve u hegemonističke svrhe“, kazao je Budžovi, navodi se na portalu Koha.

Njegov kolega Redža, govoreći o crkvama i srpskim srednjovekovnim spomenicima na Kosovu, kazao je da oni „ne mogu biti srpski“ jer:

„Srpskog naroda nije bilo u srednjem veku“.

Srpsku pravoslavnu crkvu dalje je optužio da je ona usko povezana sa srpskom državom, da blagosilja ratove, te da prisvaja nasleđe, ali:

„Ne verujem da će u tome uspeti jer ni međunarodni faktor nije prihvatio da su to samo srpski spomenici“.

Govoreći dalje o srpskim crkvama, Budžovi je u jednom trenutku kazao da je pravoslavnu crkvu u centru Prištine „trebalo srušiti odmah nakon rata“, jer je ona „nasilna“ i napravljena u „okolnostima vojnog hegemonizma na Kosovu“.

„Ova crkva je izgrađena 1996. godine, to je najnasilnija crkva koja je napravljena u okolnostima vojnog hegemonizma na Kosovu. Ta crkva u objektu Univerziteta namerno nije zaštićena, ubeđen sam da su određene političke strukture Kosova oslanjajući se na dalavere koje su pravili u Beču sa Ahtisarijevim paketom tražile da se određeni objekti pravoslavne crkve čuvaju i u Prištini, u smislu da imamo trinom, katoličku crkvu-pravoslavnu crkvu-džamiju. To je antiistorijski, zato što je država Kosovo dozvolila da se u univerzitetskom centru jedna nasilna crkva legitimizuje“.

Eparhija raško-prizrenska: Otvoreni poziv za uništavanje verskih objekata

Sve ove navode, posebno onu o tome da je crkvu u Prištini trebalo srušiti – osudila je danas Eparhija raško-prizrenska koja je izrazila zabrinutost i protest.

Izjave dvojice profesora su, smatraju, zapaljive i krajnje neodgovorne, ali i neistorijske i spekulativne.

Među brojnim izrečenim Eparhija posebno izdvaja onu – da je nedovršenu crkvu Hrista Spasa trebalo srušiti odmah nakon rata.

Zašto?

Ta je izjava, smatra Eparhija, otvoreni poziv za uništavanje verskih objekata i oblik govora mržnje.

„Ona je u isto vreme skandalozna i opasna. Objavljivanje takve izjave u vodećem kosovskom mediju nije samo provokacija, već predstavlja otvoren poziv na uništavanje verskih objekata i očigledan je oblik govora mržnje, koji mora biti nedvosmisleno osuđen od svih koji cene mir, versku slobodu i kulturni suživot“.

Istuču da crkva Hrista Spasa – jeste osvećeni hram koji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, iako nije dovršena.

„Pozivati na njeno rušenje znači podsticati versku netrpeljivost, ohrabrivati brisanje kulturnog identiteta i izazivati dodatne tenzije u regionu koji i dalje nosi teško breme sukoba“, naglasila je Eparhija.

Smatraju da ovakva retorika – ozbiljno podriva svaki napor ka pomirenju i:

„Međusobnom poštovanju zajednica na Kosovu“.

I ne samo to, takva retorika je i kršenje ljudskih prava, smatra Eparhija.

„Ona takođe predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na slobodu veroispovesti i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa, zagarantovanih kako međunarodnim, tako i kosovskim zakonima“.

Izjave da srpski narod nije postojao u srednjem veku suprotne međunarodnoj literaturi

Poručuju dalje da ih podjednako uznemiravaju i druge tvrdnje navedene u istom tekstu, jer one, tvrde, nisu samo činjenično netačne, već i:

„Opasno revizionističke. Negiranje postojanja srpskog naroda u srednjem veku od strane gospodina Redže, kao i odbacivanje srpskog karaktera srednjovekovnih pravoslavnih spomenika na Kosovu i Metohiji, istorijski i naučno je neodbranjivo. Takve izjave su direktno u suprotnosti sa obimnom međunarodnom akademskom literaturom i dokumentovanim istorijskim izvorima“.

„Postojanje srpske srednjovekovne države, njenih vladara i razvijenog crkvenog i kulturnog života na Kosovu i Metohiji predstavljaju istorijsku činjenicu potvrđenu brojnim poveljama, arhitektonskim ostacima i umetničkim delima, koji su odavno predmet proučavanja i priznanja međunarodnih stručnjaka u oblasti istorije i umetnosti“.

Eparhija dalje naglašava da SPC svoje svetinje na Kosovu – nikada nije ni doživljavala kao nešto isključivo svoje, već da su one deo šireg kulturnog i duhovnog nasleđa celog čovečanstva, odnosno da pripadaju svim ljudima dobre volje.

„Upravo iz tog razloga četiri najznačajnije srpske pravoslavne svetinje na Kosovu i Metohiji — Manastir Pećka patrijaršija, Manastir Visoki Dečani, Manastir Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu — uvršteni su na Listu svetske baštine UNESKO-a“, navode.

Podsećaju da se spomenuti spomenici, štaviše, zbog realne i stalne ugroženosti njihovog opstanka, više od dve decenije nalaze na Listi ugrožene svetske baštine. Reč je o statusu koji, ističu, nije dodeljen politički.

„Dodeljen je kao posledica njihove izuzetne istorijske vrednosti i potrebe za hitnom međunarodnom zaštitom, koja je i danas aktuelna i neophodna“, ističu.

Negiranje nasleđa SPC suprotne zakonima Kosova

Svako negiranje nasleđa SPC i identiteta, poručila je dalje Eparhija, podriva i vladavinu prava, naročito jer i kosovsko zakonodavstvo jasno prepoznaje Srpsku pravoslavnu crkvu i njena imovinska i kulturna prava.

„Tvrdnje koje nastoje da izbrišu srpski pravoslavni identitet ovih svetinja i prisvoje ih kao albansku kulturnu baštinu ne samo da protivreče dokumentovanim činjenicama i istorijskom kontinuitetu upotrebe, već su u otvorenoj suprotnosti sa zakonima Kosova. Kosovsko zakonodavstvo jasno prepoznaje Srpsku pravoslavnu crkvu i njena imovinska i kulturna prava. U to spadaju i specijalne zaštićene zone oko najvažnijih i najugroženijih svetinja, u čijem radu aktivno učestvuje i Crkva preko Saveta za sprovođenje zakona o zaštićenim zonama“.

Grubo i opasno falsifikovanje dobro dokumentovanih događaja u martu 2004.

Eparhiju posebno brine i izjava o tome da je Martovski pogrom iz 2004. godine – bilo delo Beograda. Događaji od tada su, navode, bili delo albanskih ekstremista i to, podsećaju, podstaknutih zapaljivim medijskim izveštajima i nacionalističkom retorikom.

„Ovi neredi, koji su u međunarodnoj zajednici prepoznati kao najveći izliv nasilja na Kosovu nakon rata 1999. godine, nesumnjivo su bili delo albanskih ekstremista, podstaknutih zapaljivim medijskim izveštajima i nacionalističkom retorikom. U tim danima užasa spaljeno je ili teško oštećeno 30 srpskih pravoslavnih hramova i manastira, proterano je 4.000 ljudi — uglavnom Srba i Roma — uništeno je na stotine kuća, a 19 osoba je izgubilo život“, naglasili su.

Podsećaju da su događaje tada osudili svi relevantni međunarodni činioci, uključujući KFOR, UNMIK i mnoge svetske vlade.

Samim tim, izjave ovih profesora su i vređanje istorije ali i potpuno ignorisanje ljudske patnje, posebno jer one dolaze u danima kada srpski narod obeležava godišnjicu tog pogroma.

I ne samo to:

„Ovo ukazuje na zabrinjavajuću tendenciju prepisivanja istorije u pravcu opravdavanja prošlog nasilja i potencijalnog ohrabrivanja novih napada“.

Mitropolit Teodosije i sa Sorensenom govorio o ugroženosti spomenika SPC

Eparhija navodi da je, upravo zbog ovakvih čestih izjava sa albanske strane, episkop raško-prizresnki Teodosije, sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, kao i sa drugim međunarodnim zvaničnicima koji posećuju Kosovo – izrazio hitnu potrebu za jačanjem institucionalne i fizičke zaštite srpskih pravoslavnih svetinja i vernika.

„Ta potreba proizilazi iz realnosti trajne i otvorene ugroženosti, što potvrđuje i nedavno skrnavljenje isposnice Svetog Petra Koriškog kod Prizrena iz XIII veka…To predstavlja otvoren primer zanemarivanja, pa čak i neprijateljstva lokalnih vlasti prema ne samo srpskoj pravoslavnoj već i prema kulturnoj baštini uopšte. Ovaj vandalski čin, izveden bez obzira na svetost i istorijsku vrednost lokacije, pokazuje koliko je srpsko pravoslavno nasleđe na Kosovu i dalje ugroženo i kako se kosovski zakoni ne poštuju od strane samih institucija“.

Koha se svrstava na stranu onih koji žele da prodube podele i nastave konflikt, odbaciti govor mržnje

Najzad, Eparhiju dodatno zabrinjava i što je jedan od vodećih medija na Kosovu, kakav je Koha, odlučio da sadržaj objavi, iako je on „zapaljiv i agresivan“.

„Davanjem prostora glasovima koji šire mržnju, pozivaju na nasilje i izvrću istorijsku istinu, ‘Koha’ urušava sopstveni ugled i moralni autoritet. Umesto da doprinosi kulturi mira, tolerancije i međusobnog razumevanja — vrednostima neophodnim za budućnost svih na Kosovu — ovaj medij se otvoreno svrstava na stranu onih koji žele da prodube podele i nastave konflikt“, poručuju iz naglasak da ovo i nije prvi put.

Na sličan način Eparhija je i pre par godina reagovala povodom teksta koji je objavila Koha, a koji, kako su naveli 2020. godine, ne doprinose izgradnji demokratskog društva jednakih građana i prava svih na Kosovu: https://tinyurl.com/2a9buofs

Na kraju, Eparhija raško-prizrenska poziva sve odgovorne institucije, međunarodnu zajednicu i ljude dobre volje, kako na Kosovu, tako i širom sveta, da odbace govor mržnje i „istorijski revizionizam“.

„Nasleđe Kosova i Metohije nije svojina jedne zajednice, već zajedničko nasleđe koje mora biti sačuvano u istini, pravdi i miru. Vreme je da se to nasleđe zaštiti ne samo rečima, već konkretnim delima koja će obezbediti poštovanje dostojanstva i prava svih verskih i etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji“, zaključuju.

(KoSSev)