субота, 20. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Адвокатска комора Србије: Уколико су транскрипти истинити, снимак разговора Беливука, Миљковића и адвоката могао настати само тајно и кршењем права
Хроника

Адвокатска комора Србије: Уколико су транскрипти истинити, снимак разговора Беливука, Миљковића и адвоката могао настати само тајно и кршењем права

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 26. јул 2021.

Адвокатска комора Србије саопштила је да је транскрипт разговора адвоката Дејана Лазаревића и његових клијената, Вељка Беливука и Марка Миљковића, могао настати само тајним снимањем и кршењем права на поверљив разговор са браниоцем.

АКС напомиње да из садржине објављеног транскрипта разговора адвоката Лазаревића произлази да се разговор водио након лишења слободе његових клијената.

Адвокатска комора Србије у допису Министарству правде и директору Управе за извршење кривичних санкција Дејану Царевићу указује да је протеклих дана велики број писаних и електронских медија објавио транскрипт аудио записа разговора који је адвокат Лазаревић водио са својим клијентима Беливуком и Миљковићем, који се већ шест месеци налазе у посебној притворској јединици Окружног затвора у Београду.

„Уколико су објављени транскрипти истинити, то би значило да се разговори притвореника и њихових бранилаца у просторијама за посете посебне притворске јединице Окружног затвора у Београду снимају у циљу упознавања са садржином поверљиве комуникације“, упозорава Адвокатска комора Србије.

Право на поверљив разговор са браниоцем неприкосновено је право окрвиљеног које је загарантовано Уставом и Европском конвенцијом за заштиту људских права

„Право на поверљив разговор са браниоцем неприкосновено је право окрвиљеног које је загарантовано Уставом и Европском конвенцијом за заштиту људских права“, истичу у Комори.

Према ставу Коморе, органи државне власти су дужни да се уздрже од предузимања радњи којима се ово право окривљеног повређује и то, пре свега, у ситуацији када је окривљени лишен слободе.

„Управа за извршење кривичних санкција одговорна је за обезбеђење потребних услова за несметано општење адвоката са притвореним лицима и лицима која су лишена слободе, а свако нарушавање права на поверљив разговор представљало би не само флагрантно кршење основних права окривљених, већ и злоупотребу овлашћења органа државне власти“, наглашава Комора.

Директора Управе за извршење кривичних санкција позивају да преиспита све околности под којима је тај снимак разговора могао настати, као и да наложи да се, уз помоћ техничких уређаја, изврши провера да ли су просторије за посете адвоката „озвучене“.

Ту проверу требало би да наложи, не само у просторијама за посете посебне притворске јединице Окружног затвора у Београду, већ и у свим посторијама за посете адвоката у оквиру надлежности Управе на чијем је челу, кажу у АКС.

Поручују да је Адвокатска комора Србије спремна да делегира представнике адвокатуре који ће присуствовати спровођењу провера како би се уверили у веродостојност резултата провере.

„Сматрамо да је поводом овог важног питања неопходно отклонити сваку сумњу у погледу начина на који Управа за извршење кривичних санкција функционише, што би значајно допринело успостављању нарушеног поверења“, закључује Комора.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер