Стални представник Међународног монетарног фонда у Србији Богдан Лисоволик изјавио је да је криза у Србији прошла и да грађани следеће године могу очекивати бољи животни стандард. Услов за то јесте да се оствари пројектовани привредни раст од 4,5 одсто, и упозорио да би повећање зарада у јавном и приватном сектору, које није праћено већим економским развојем, било потпуно нереално, па чак и контрапродуктивно.

Од општег реизбора и успостављања нове судске мреже прошло је годину и по дана, а ниједан суд у Србији нема изабраног председника, па дужност челних људи у кућама правде, са изузетком Врховног касационог суда, и даље обавља 128 вршилаца функције. Како сада ствари стоје, в.д. стање у домаћем правосуђу потрајаће бар до краја децембра.

И поред тога што се на готово сваком петом рецепту тражи "Галеникин лек", производња у фабрици доведена у питање. Тражи се решење да грађани не трпе, каже министар здравља Зоран Станковић. Ко је за то одговоран, ја сада не бих могао да кажем с обзиром да је то ван нашег делокруга рада", каже министар Станковић. Одговорношћу појединаца бавиће се Тужилаштво за организовани криминал.

Председник Еврогрупе Жан-Клод Јункер у интервјуу Зидојче цајтунгу упозорио је да би финансијска криза везана за евро могла да се пренесе и на Белгију и Италију. "Банкрот би могао да се прошири на Португал и Ирску, а због високог задужења и на Белгију и Италију, чак и пре него на Шпанију", изјавио је Јункер

Потпредседница Либерално-демократске партије Наташа Мићић изјавила је да је "боље, зрелије и рационалније" да Србија постане чланица НАТО, него да се руководи емоцијама, и додала да се ЛДП отворено залаже за чланство у НАТО

Министар одбране Драган Шутановац изјавио је у Владичином Хану да се разговара о ревизији и измени Кумановског споразума и да ће се тек видети какав ће резултат тога бити и шта ће то значити: "Србија је стекла капацитет да релаксира тај уговор који је угрозио суверенитет Србије и на подручју такозване уже Србије".

Помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Филип Гордон, поводом става Србије да Косово не сматра „суседном државом”, изјавио је да ће „ЕУ сама одлучити да ли је формално дипломатско признање Косова услов за приступање ЕУ". "Србија треба да реши питање и нађе модус вивенди са Косовом", рекао је Гордон, додајући да не може да се деси да "Србија оде путем европске интерграције, а да при том има врло озбиљне разлике по питању статуса"

Државни министар у Министарству иностраних послова Немачке Вернер Хојер изјавио је да су границе на Балкану "реалност коју нико не треба да доводи у питање" и да је признавање територијалног интегритета "свих суседних држава" један од предуслова за ширење ЕУ

Патријарх Српске православне цркве Иринеј изјавио је у Куршумлији да је стратегијска војна конференција НАТО-а у Београду неприхватљива, јер „ране које је НАТО нанео српском народу још нису излечене”: „Ако се то може лечити и залечити то је добро, али не знам да ли је тај лек поган за наше ране“.

Бивша главна хашка тужитељка Карла дел Понте изјавила је да је била затечена јер је нико није обавестио да Еулекс формира тим за истрагу о трговини органима на Косову и додала да је у сваком тренутку спремна да преузме ову истрагу

Протестни скуп "Ово није НАТО земља", у организацији Демократске странке Србије, одржан је на платоу испред Филозофског факултета у Београду. На скупу је поручено да је Србија војно неутрална држава и да зато не треба да буде домаћин Стратегијске војне конференције НАТО-а и партнера.

Најмање 20.000 људи протестовало је у Атини због најаве продаје државних компанија. Грчка је прошле године избегла банкрот, добивши зајам од 110 милијарди евра од ММФ-а, а да би јој била одобрена наредна транша кредита, један од услова је и продаја државне имовине у вредности од 50 милијарди евра