„Premijer Kosova“ Hašim Tači u intervjuu Danasu izjavio je da ideje iz Beograda o nekakvoj novoj međunarodnoj konferenciji o Kosovu deluju pomalo smešno. „Naša prva i poslednja ponuda za sever nezavisne kosovske države sadržana je u Ahtisarijevom planu i Ustavu Kosova, dokumentima koje vlasti Srbije izgleda nisu dovoljno dobro pročitale“, rekao je Tači

Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić izjavio u Novom Pazaru posle razgovora sa glavnim muftijom Muamerom Zukorlićem da država mora da da odgovor na sve probleme Bošnjaka. On je takođe rekao da Muamer Zukorlić zastupa interese Bošnjaka, za razliku od bošnjačkih predstavnika u Vladi Srbije.

Ambasador Mađarske u Srbiji Oskar Nikovic izjavio je da Zakon o restituciji koji je Srbija usvojila Mađare, kao zajednicu, još jednom proglašava krivim. Nikovic je rekao da, ako Zakon ostane u toj formi, Mađarska neće dati saglasnost za kandidaturu Srbije u EU

Povodom izjave Vuka Draškovića, da su na zatvorenoj sednici Odbora za bezbednost predstavnici domaćih bezbednosnih službi saopštili da su sukob na Jarinju započeli Srbi, predsednik ovog odbora Dušan Bajatović rekao je da lider SPO-a nije prisustvovao sednici. „Kao veliki Srbin on bi morao da pazi šta priča… Ako neko ovakvim pričama zadovoljava neku svoju ličnu ili političku potrebu, onda je to druga stvar”, rekao je Bajatović

Hiljade demonstranata učestvovalo je juče u najmasovnijoj protestnoj šetnji pokreta "Okupirajte Vol strit" u Njujorku, kojima su se priključili i članovi njujorških sindikata i drugi nezadovoljni postojećim stanjem američkog društva. Taj pokret je formiran protiv pohlepe velikih korporacija koje ne čine dovoljno na oživljavanju američke ekonomije i otvaranju novih radnih mesta

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da je sve što se dešava na Kosovu „rezultat greške koju je Srbija napravila kad je pod pritiskom SAD i Evrope povukla s glasanja u Generalnoj skupštini UN svoju deklaraciju o nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova”

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je najveća tekovina promena od 5. oktobra 2000. to što su uspostavljene i učvršćene demokratske institucije, a da je najveći neuspeh to što nije promenjen sistem vrednosti

Danas se navršava jedanaest godina od velikih demonstracija u Beogradu, održanih 5. oktobra 2000. godine, kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića. Demonstracije u Beogradu bile su kulminacija višednevnih protesta i štrajkova, organizovanih zbog odluke Savezne izborne komisije prema kojoj je trebalo da se održi drugi krug izbora za predsednika SRJ

Grupa hrvatskih akademika i biskupa uputila je pismo premijerki Jadranki Kosor u kojem traže oslobađanje hrvatskih generala, zatvorenih i osuđenih u Tribunalu u Hagu, kako kažu, bez dokaza o krivici. Akademik Josip Pečarić navodi da je pismo napisano povodom "rasističkih presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču u Hagu

Premijer Rusije Vladimir Putin ocenio je da će jedinstveno ekonomsko prostranstvo Rusije, Belorusije i Kazahstana, imati istorijski značaj ne samo za te tri zemlje, već i za sve države na postsovjetskom prostoru. "Mi predlažemo model moćnog nadnacionalnog objedinjenja, koji će biti sposoban da postane jedan od polova savremenog sveta i pri tom igrati ulogu efikasne karike između Evrope i dinamičnog azijatsko-tihookeanskog regiona", kazao je Putin

Državni sekretar Austrije Volfgang Valdner u Beogradu rekao da austrijska vlada misli da Srbija zaslužuje status kandidata za EU, ako reši teritorijalni konflikt sa Kosovom: "Nezavisnost Kosova je realnost, a podela nije opcija." Na izlaganje Valdnera reagovao je zamenik premijera Ivica Dačić rekavši da se došlo do stava da “nema podela” kad je podeljena Srbija. “Ako Tači vojno osvoji sever KiM, mi treba da ćutimo da bismo ušli u EU“, upitao je Dačić

Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas izjavio je na prijemu povodom 21-godišnjice ujedinjenja Nemačke da je "nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno jasno poručila šta Srbija mora da ispuni na putu ka EU". Mas je rekao da prvo moraju biti sprovedene reforme,a drugi zahtev odnosi se na ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena u okviru kojih je i saradnja sa susedima