Zabluda o 800 milijardi dolara

(Slate, 12.10.2009)

Od trenutka kada je izglasan, taj 787 milijardi dolara vredan  „Američki zakon o oporavku i reinvestiranju (American Recovery and Reinvestment Act) – ARRA, zakon za stimulaciju – odmah je postao predmet kontroverze. Mnogi kritičari su ga smatrali propalim, jer je nezaposlenost nastavila da raste i tokom meseci po njegovom izglasavanju. Republikanska stranka je tokom leta objavila da je zakon propao, a vođa manjine u Kongresu, DŽon Bener (John Boehner) ga je onomad označio bezvrednim: „Kada kažeš da ti je to cilj, onda ne možeš potrošiti 800 milijardi novca poreskih platiša, a da ne stvoriš radna mesta.“ Pre nekoliko nedelja, tokom jedne večere, čuo sam reportera za vesti jedne kablovske TV stanice kako kaže da smo „već potrošili 800 milijardi, a to je bilo bačeno“. Mislim da je previše zahtevati od političkih mućkaroša i TV reportera da ispravno shvate veličinu i ritam tog paketa stimulativnih mera. Međutim, očekujem da su moje kolege iz uredničke kolumne Vašington posta (Washington Post) bolji u tome. Oni su u nedelju iznosili argumente protiv daljih stimulativnih mera, jer bi one samo povećale naš užasavajući državni dug, a i zbog toga što „vlada još nije potrošila ni pola od onih 787 milijardi dolara smanjenja poreza i povećanja izdataka izglasanih za ovu godinu“.

Neke stvari u vezi s tom stimulacijom su zaista komplikovane. Kako možeš da tačno odrediš broj „spasenih“ radnih mesta, kada federalna vlada smanjuje kontrolu nad saveznim državama, omogućavajući im na taj način da izbegavaju kresanje budžeta? Ipak, neke stvari o stimulaciji su sasvim jednostavne, što podrazumeva i njihov obim, kao i sumu koja je do sada potrošena.

Na prvom mestu, taj stimulans je iznosio 787 milijardi, a ne 800 milijardi dolara. (Onima od vas koji mislite da tu i nema neke razlike, upućujem molbu da onda u moju korist ispišu ček na tu razliku.) Daleko više užasava greška u vezi sa ritmom. Mnogi kritičari se drže kao da je već utrošena celokupna svota. Uopšte nisu u pravu. Čak i da se tvrdi da je već potrošena polovina, kako što to čini Vašington post, je samo upola tačno.

U stvari, onako kako je u početku i bilo planirano, utrošen je samo mali deo od 787 milijardi dolara. Savet ekonomskih savetnika (The Council of Economic Advisers - CEA) je nedavno izdao iscrpni izveštaj o delovanju tog stimulansa. „Do kraja avgusta, izdvojeno je, ili je bilo poslato poreskim obveznicima ili firmama kao smanjenje poreza 151,4 milijarde od prvobitno planiranih 787 milijardi dolara“, stoji u tom izveštaju CEA. To je 19%. Ako su predviđanja za utroške u septembru tačna, do početka oktobra će biti potrošeno „između jedne petine i jedne četvrtine od celokupne sume od 787 milijardi dolara“.

To nije iznenađujuće. ARRA se deli na šest različitih tipova  komponenti – od smanjenja poreza, do investicija u infrastrukturu. Neke od njih se mogu brzo izvesti (smanjenje poreza i slanje čekova sa tim sumama), dok druge (izgradnja mostova) zahtevaju više vremena. Kako je CEA objavila, „oblasti u kojima je stimulacija bila najveća tokom prvih šest meseci su bile individualna smanjenja poreza, fiskalne olakšice države, kao i pomoć onima koje je recesija direktno oštetila“. Do kraja avgusta, smanjenja poreza su iznosila 62,6 milijarde dolara, a državna izdavanja za investicije svega 16,5 milijarde dolara.

Drugim rečima, skoro osam meseci po donošenju zakona, najveći deo stimulansa tek treba da započne svoje delovanje na ekonomiju – a i plan je bio takav. Takođe, kao što je i bilo planirano, najvidljiviji deo stimulacije počinje svoj uticaj tek sada i delovaće tokom cele 2010. godine. Dok se vozite kroz varoš, teško je videti poreske olakšice, ili pomoć saveznim državama – koji su brzodelujući delovi stimulansa. Ali, kad se ja danas vozim kroz moju varoš, vidim radnike kako rade na putu što je pomognuto stimulansom od 4 miliona dolara, a radovi će trajati do kraja leta 2011. godine.

Obamina administracija veruje da stimulans deluje. CEA je izvestila: „Postoji široka saglasnost da je ARRA doprinela između 2 i 3 procentnih poena porasta BNP u drugom kvartalu 2009, a 3 procentnih poena u trećem kvartalu te godine“.

Moguće je da je delovanje stimulansa u stvari razlika između porasta i smanjenja (BNP) tokom tek završenog kvartala. A vlada je daleko od toga da je ispucala svu municiju. Ona još uvek ima oko 75% od onih 787 milijardi dolara koje su dobijene za trošenje tokom sledećih dveju godina. Svakako, debata o tome da li je stimulans delovao će se na kraju razrešiti tek 2012. godine, kada birači izađu na izbore, a ekonomisti isporuče podatke o 2011. godini. Do tada, ne treba žuriti sa prebrzim zaključcima.

Danijel Gros (Daniel Gross) je kolumnista časopisa Slejt (Slate)[1] i poslovno-ekonomski kolumnista nedeljnika Njusvik (Newsweek).

(Prevod: Vasilije Kleftakis)