Srpska zdravstvena diplomatija i Obama

Srbija je druga u Evropi, treća u svetu, po broju umrlih od kardiovaskularnih oboljenja, koja su u 60 odsto slučajeva uzrok smrti srpske populacije. Prvi smo u svetu po broju žena umrlih od karcinoma grlića materice. Stopa mortaliteta novorođenčadi u Srbiji je dvostruko veća nego u zemljama EU. Stopa mortinataliteta (odnos između broja umrlih i broja živorođene dece), godinama unazad je negativna i nema naznaka da se popravlja. Podatak da svake godine sa mape Srbije nestaje ceo jedna grad od 30.000 stanovnika, govori sam za sebe. Mi smo narod koji lagano, ali sigurno nestaje.

Nedavnu ocenu međunarodnih eksperata da je Ministarstvo zdravlja primenilo samo osam odsto neophodnih sistemskim promena kako bi se naš zdravstveni sistem približio evropskim standardima, ministar zdravlja je ocenio kao „birokratsko nerazumevanje“. Istraživanje Svetske banke, prema kojem smo četvrta zemlja u svetu po korupciji u zdravstvu, takođe je ocenjeno kao zlonamerna interpretacija nečije „percepcije“. Šta prethodi percepciji, druga je priča.

Da li je „percepcija“ ili realnost to što u Srbiji trudnice umiru, jer ustanove ne mogu da se dogovore koja će od njih i pod kojim uslovima da ih primi? Da li roditelji Jelice Radović (18), devojke koja je umrla nakon banalne operacije čukljeva u privatnoj bolnici, pri čemu su je obavili državni doktori (zašto operacija nije rađena u državnoj ustanovi?) imaju samo „percepciju“ da tu nešto nije bilo kako treba? Možda i roditelji petogodišnje Anje Grahovac, koja je umrla nakon operacije katarakte, takođe imaju krivu „percepciju“? Pacijenti koji godine provode na Listama čekanja, jer nemaju novac da „preskoče“ one ispred sebe, imaju lošu „percepciju“? Kardiohiruzi, kojih je toliko malo da jednostavno ne uspevaju da operišu sve one koji čekaju, zapomažući da sale i oprema ne rešavaju nedostatak stručnjaka, ali ih niko niti čuje, niti reaguje, takođe imaju krivu „percepciju“? Zdravstvom su nezadovoljni i pacijenti, i lekari, i sestre, i tehničari... Loša percepcija?

Proteklih dana su previranja u Lekarskoj komori Srbije zbog vanrednog nadzora koji je ministar zdravlja naložio još pre dva meseca, uzburkala stručnu javnost. Komora je po osnovu članarine i novca za licence inkasirala zavidnih 5,5 miliona evra! Lepa suma za siromašne doktore. Preduzetnički lekarski duh blesnuo je punim sjajem – sklopljen je ugovor sa švajcarskim osiguranjem „Basler“, pa onda „marketinški podsticaj“ za Banku Intezu – svim lekarima je prosleđena ponuda za platnu karticu Ameriken Ekspres.... Umesto očekivanih aktivnosti Lekarske komore na rešavanju problema sa kojima je suočena struka, stiče se utisak da su komercijalne aktivnosti dobile prioritet. Reč je o instituciji koja ima posebna ovlašćenja. Šta od svega toga imaju pacijenti? Ništa.

U međuvremenu, gradska sekretarka za zdravstvo, prof. dr Dragana Jovanović, koju je stručna (politička) javnost dočekala na nož nakon njenog zahteva da se zbog neregularnosti u radu, pre svega u javnim nabavkama, smeni pet čelnika zdravstvenih ustanova u Beogradu, ponovo je privukla pažnju istrajavajući na tome da se do kraja istera istina na videlo. Nakon što joj nije dozvoljeno da smene koje je tražila i obrazloži konkretnim podacima, prof. dr Dragana Jovanović je u nefomarlnom razgovoru sa novinarima optužila ministra zdravlja da je lično ometao suzbijanje korupcije i finansijske mahinacije u gradskim zdravstvenim ustanovama. Ministar je munjevito reagovao – odmah je obavestio medije da će tužiti svoju koleginicu sa Medicinskog fakulteta, zbog klevete, kako stoji u saopštenju iz njegovog kabineta.

Dakle, metež u zdravstvu dobija na zamahu, zdravstvena slika nacije ne uliva optimizam, statistika je u najmanju ruku depresivna – pre dve godine, prema zvaničnim podacima, trošili smo na godišnjem nivou 16 miliona evra za sedative, minule godine smo „napredovali“ i za iste lekove potrošili 30 miliona evra!

Ali, baš taj i takav zdravstveni sistem (bez informatizacije, fiskalizacije, novac, po osnovi vanstandardnih usluga, preskakanja lista čekanja i drugih „usluga“, cirkuliše u „sivoj zoni“, van poreskog sistema i – ništa!) dojmio se 44. predsedniku SAD, gospodinu Baraku Obami! Tako nas je nedavno obavestio u intervjuu dnevnom listu „Politika“ ministar zdravlja u srpskoj vladi, prof. dr Tomica Milosavljević. Svetska mega sila SAD, prepisivaće od nas JEDINSTVENI model lečenja i očuvanja zdravlja nacije!

Percepcija ili nešto drugo? Konfabulacija? „Miksovanje“ sna i jave? Preterani entuzijazam PR štabova i stručnjaka za anesteziranje javnosti (sve o našem trošku)?

U međuvremenu, ostaje nam samo da se nadamo da ćemo, kao što smo preživeli sankcije, inflaciju kakva nikada ranije nije viđena na planeti Zemlji, bombardovanje, „osvajanje“ vlasti „savremenim tehnikama“ razbijanja i rušenja, preživeti i jedinstveni model reforme zdravstva i pokušati, uz pomoć „zdravstvene diplomatije“, zašto da ne, da taj model i izvezemo kao orginalni brend – „made in Serbia“.