Spoljni uticaj u Srbiji - kako je domaća ekonomija podeljena strancima?

Već nekoliko godina, od početka rata u Ukrajini, Srbija dobija primedbe da zbog neuvođenja sankcija Rusiji sedi na dve stolice. Ipak, gledano iz ekonomske perspektive, stolica je dosta više, poređanih prema Istoku ili prema Zapadu.

Srbija je takođe poznata po davanju izdašnih benefita stranim investitorima, uprkos činjenici da brojne kompanije koje nisu u domaćem vlasništvu daju minimalne zarade i nemaju adekvatan tretman prema zaposlenima.

U toj priči bitnu ulogu igra činjenica da su ponekad subvencije date strancima obelodanjene, ali da se brojni ugovori nalaze pod velom tajne, te se javnost opravdano pita da li takvi aranžmani kreiraju prostor za pranje novca i korupciju.

Novčani podsticaji, povoljna infrastruktura, oslobađanje od poreza i doprinosa, jeftina radna snaga i druge pogodnosti koje Srbija obezbeđuje čine našu zemlju privlačnom strancima.

U prilog tome idu podaci Narodne banke Srbije koji ukazuju da priliv stranih direktnih investicija raste. U 2023. godini one su iznosile 4,5 miliona evra, dok će SDI ove godine, prema proceni Narodne banke, biti veće od pet milijardi evra.

Međutim, pogledom na najveće strane igrače na domaćem tržištu, stiče se utisak da je naša ekonomija sektorski izdeljena po zemljama, gde segment, recimo autoindustrije, uglavnom pripada Nemcima, dok se javno-privatna partnerstva sklapaju s Francuzima, rude „daju“ Kinezima i tako dalje. Što dalje vodi zaključku da predsednik Srbije Aleksandar Vučić spoljnu politiku, u stvari, vodi preko ekonomije.

Kako za naš list pojašnjava Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije „Strateo“, to nije novost, jer se svaka spoljna politika vodi na taj način, s obzirom na to da je ona vrsta diplomatije. Kako pojašnjava, preko ekonomije se ostvaruje uticaj ili se dobijaju određeni benefiti, u smislu da se određeni politički ciljevi realizuju.

„Kada je reč o Srbiji, ostaje pitanje koji su to ciljevi. Da li su više na ličnoj osnovi ili imaju širi pregled. Ako govorimo samo o spoljnoj politici, ne vidim da su neki posebni bazični interesi ostvareni. Drugim rečima, ako je strateško opredeljenje zemlje da ide ka Evropskoj uniji, realnost je takva da poslednje tri godine nije otvoreno ni jedno poglavlje, dok ujedno postoji dosta regresije u različitim sferama, posebno u vladavini prava i mitu i korupciji“, ističe Đogović.

Ekonomista ukazuje da nam to govori da se kroz ekonomiju u Srbiji više gleda kroz prizmu ličnih ili uskogrupnih interesa, dok su širi interesi zemlje sekundarnog karaktera.

„Srbija je nastojala da kroz sfere ekonomija zadovolji što više interesa različitih političkih centara, bilo da su oni sa Zapada ili sa Istoka. Kada govorimo o Istoku, dominantno je reč o Kini. Rusija nije toliko zastupljena od kada je krenula invazija na Ukrajinu. Pala je na deveto mesto po značaju u spoljnotrgovinskoj razmeni naše zemlje, a nekada je bila na trećem. Sa Rusijom imamo „rikverc“ u ekonomskim odnosima“, predočava Đogović.

Francuzi glavni igrači u privatno-javnim partnerstvima

U ovom trenutku Srbija ima 1,2 milijarde evra investicija iz Francuske, a u državi radi 120 preduzeća koja zapošljavaju 13.000 radnika, te ne čudi što je ova zemlja za Srbiju bitan ekonomski partner. Ubedljivo najveća investicija, ujedno i najveća francuska kompanija koja posluje je Tigar tyres, pošto je Mišlen privatizovao pirotski Tigar 2005. godine.

Francuzi u Srbiji ulažu i u energetiku, gde je najpoznatiji Šnajder elektrik, ali nekako je najprepoznatljivija saradnja sa njima po saobraćaju i privatno-javnim partnerstvima koji su omiljeni vid francusko-srpske poslovne saradnje.

U 10 najboljih kompanija iz Francuske, prema podacima Agencije za privredne registre, koje posluju u Srbiji na drugom mestu je Beogradski aerodrom, a tu je i i Vinci Terna construction, građevinska kompanija zadužena za rekonstrukciju i renoviranje aerodroma. Aerodrom je pod upravom Vinci Airports SAS, koji se 2018. obavezao da će platiti jednokratnu naknadu za koncesiju od 501 milion evra, godišnju koncesionu naknadu i obećao investiocione radove vredne 732 miliona evra.

Zauzvrat ima pravo na sve prihode aerodroma. Njih doduše trenutno nema, jer su prošlu godinu završili sa gubitkom od 809 miliona dinara, što je napredak u odnosu na 2022. na kraju koje je neto gubitak Beogradskog aerodroma bio 2,1 milijardu dinara. Biznis „šurovanje“ sa državom Srbijom Francuzi su počeli i ranije. Godinu pre nego što će Vinci da kupi Aerodrom Grad Beograd je 2017. potpisao ugovor vredan 300 miliona evra o javno-privatnom partnerstvu sa konzorcijumom francuske Suez grupe SAS i japanske kompanije Itochu o sanaciji deponije Vinča. Sporazum je potpisan na 25 godina i obuhvatao je i izgradnju postrojenja za proizvodnju struje i toplotne energije.

Srbija je Francuzima poverila još jedan gigantski posao – izgradnju metroa u prestonici. Projekat je poveren firmi Egis Rail, dok je Alstom zadužen za nabavku opreme. Iako dominira saobraćaj u najsvežijoj priči o saradnji dve zemlje je i ona vojna – gde je Srbija u aprilu kupila 12 borbenih aviona „rafal“.

UAE, poljoprivreda i Beograd na vodi

Za razliku od nekih drugih, saradnja Srbije sa UAE direktno se vezuje za dolazak Srpske napredne stranke na vlast. Od 2012. Srbija postaje zanimljivo tržište za investitore iz ove arapske zemlje, a najpre prvi potpredsednik Vlade, kasnije predsednik Aleksandar Vučić je u više navrata odlazio tamo i primao goste ovde.

Dvanaest godina kasnije rezultat te saradnje je očigledan – na desnoj obali Savi gradi se Beograd na vodi, kompleks po ugledu na one u Dubaiju i Abu Dabiju, sa sve Kulom Beograd.

Najmanje tri od 10 najjačih firmi iz UAE koje posluju u Srbiji tiču se ovog projekta, a još tri usmerene su na poljoprivredu i poljoprivredno zemljište u Vojvodini.

Naime, Al Dahra je druga najveća UAE firma u Srbiji i Al Rawafed, koji je za male pare privatizovao PKB, su kompanije koje u vlasništvu imaju poljoprivredno zemljište u Vojvodini, dobijeno po vrlo „povoljnim“ cenama.

I dok ove dve kompanije posluju u gubitku godinama, Agrimatco iz Novog Sada koja se bavi trgovinom hemijskim proizvodima prošlu godinu završio u plusu 43 miliona dinara.

Nemačka dominira u automobilskoj industriji

Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i jedan od glavnih investitora, od 2000. naovamo uložila je dve milijarde evra u bilateralnu saradnju.

Najveća nemačka kompanija u Srbiji trenutno je Lidl, slede ZF, Robert Bosch, pa vršački Hemofarm. Na listi najvećih su i Simens, BMTS, Brose, ali i Leoni, Continetal Automotive i Boysen Abgassysteme. Lidl je definitivno najuspešnija kompanija koja u Srbiji posluje od 2018. i ima više od 70 prodavnica. Prema finansijskom izveštaju APR 2023. godinu završila je sa dobitkom od 1,79 milijardi dinara.

Međutim, pogled na listu dovoljno govori – najjača saradnja dve države je u automobilskoj industriji. Za nju je vezana kompanija ZF, dok se Brose od 2020. bavi proizvodnjom elektronike i senzorske tehnologije za vrata automobila. Continental Automotive uspešno posluje baveći se proizvodnjom i izradom softvera za ovu industriju.

Kompanija Boysen takođe proizvodi delova za automobile, dok je u opisu posla kompanije Leoni izrada kablovskih snopova za automobile premijum klase najpoznatijih svetskih proizvođača. U opisu poslovanja kompanije BMTS technology su pogonski agregati, poput visokokvalitetnih turbo punjača visokih performansi, opet naravno za automobile.

Čak šest od 10 najjačih kompanija u Srbiji u ovom trenutku rade za automobilsku industriju. Indirektno, i neke druge kompanije u Srbiji koje nisu iz Nemačke, a rade delove za automobile sarađuju sa nemačkim kompanijama, odnosno prodaju delove Folksvagenu i kompanijama koje sarađuju sa njim.

Međutim, Nemačka se ove godine u političko-ekonomskom smislu našla u žiži javnosti zbog zalaganja za otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra, čiju ekonomsku isplativost brojni stručnjaci stavljaju pod znak pitanja.

Bakar, zlato, „čelični prijatelji“ – Kina

Ipak, posebno mesto u srpskoj privredi Vučić je rezervisao za „čeličnog brata“ Si Đinpinga. Kompanijama iz Kine Srbija je dala da rudare bakar i zlato, ali i da grade važne saobraćajnice.

Uticaj Kine u srpskoj ekonomiji oslikava se u činjenici da je u prethodnoj godini najveći pojedinačni investitor u Srbiji bila upravo ova zemlja, iz koje je pristizalo skoro trećina ukupnih stranih direktnih investicija. Kineske kompanije bile su najveći izvoznici prošle godine, a lideri su kompanije Ziđin majning iz Brestovca, Ziđin koper iz Bora i HBIS grupa u čijem je vlasništvu Železara iz Smedereva.

U prvih 10 kineskih kompanija sa najvećim godišnjim prihodima nalazi se i Kompanija JCHX Kinsey Mining, firma koja se bavi izgradnjom podzemnih rudničkih prostorija, a koja je angažovana na projektima Ziđina u Boru.

Koliko Kina ima uticaja u domaćoj ekonomiji, pokazuje i Izveštaj o sto naj… privrednih društava 2023. Agencije za privredne registre, u kom se navodi da je Ziđin majning na petom mestu sa poslovnim prihodima od 131.359 miliona dinara.

Međutim, osim u sektoru rudarstva, Kinezi su lideri i u obavljanju građevinskih poslova, najviše za putne pravce po Srbiji. Firme China Railway International i China Communications Construction Company angažovane su na izgradnji pruge Beograd – Budimpešta, a ukupna vrednost projekta procenjena je na oko dve milijarde dolara.

Takođe, kineske kompanije Šandong i CCCC bile su glavni izvođači za tri važne saobraćajnice, deonicu auto-puta Preljina-Požega i brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac i Požarevac-Golubac.

U Srbiji ima i nekoliko velikih investicija kineskih kompanija u industriji, a najpoznatije su Meita i Mint koji proizvode auto delove i Linglong koja ima fabriku guma u Zrenjaninu.

I kada je u pitanju robna razmena, Kina zauzima srebrno mesto po značaju za Srbiju, odmah iza Nemačke. Dodatno, ove godine na snagu je stupio Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, što bi, kako tvrde nadležni, trebalo još više da se odrazi na obim robne razmene.

Sličnog mišljenja je i Sađa Đogović, koji zapaža da su odnosi Srbije sa Kinom stabilni, a izvoz ima intenzivnu dinamiku rasta. Međutim, podvlači, njihove investicije najviše su usmerene ka prljavim tehnologijama kao što su Linglong, Ziđin…

Ipak, dodaje on, za strateški sporazum Srbije i Kine karakteristično je to da nema nikakvih tendera, već da se aranžmani zaključuju „iza paravana“, što opravdano budi sumnje u mito i korupciju.

„Zato nisu neopravdane sumnje da dolazi do povećavanja cene od početka do kraja realizacije projekata, što samo po sebi implicira da bi i javni dug zemlje bio niži kada bi se tenderi raspisivali“, priča ovaj ekonomista, uz opasku da, ako je Srbiji cilj EU, takva praksa mora da prestane.

SAD-u prehrambena industrija i Generalštab za Kušnera

Američke kompanije od 2001. do 2023. godine investirale su više od četiri milijarde dolara u Srbiju, a najveći broj njih bavi se trgovinom i proizvodnjom prehrambenih proizvoda, IT-jem i obnovljivim izvorima energije.

Firma iz Amerike koja ima najveće godišnje prihode u Srbiji je Coca-Cola, a u top 10 preduzeća po visini prihoda 2023. našli su se i Sojaprotein koji proizvodi proteine, Marbo Product poznat po čipsevima i drugim grickalicama i Koncern Bambi prepoznatljiv po slatkišima.

S obzirom na to da se šest od 10 vodećih američkih kompanija bave izradom hrane i pića, uticaj SAD u srpskoj ekonomiji ogleda se najviše u prehrambenoj industriji. Pomenutoj listi treba dodati i kompaniju Filip Moris koja se bavi proizvodnjom i prodajom cigareta, jer je prošle godine zauzela drugo mesto po visini godišnjih prihoda.

Međutim, ne treba zanemariti ni uticaj američkih kompanija u srpskom IT sektoru. Oracle, koja je jedna od vodećih IT kompanija, prošle godine otvorila je Oracle Cloud regionalni cenar u Kragujevcu, Majkrosoft skoro dve decenije posluje u Srbiji i ima istraživački centar, a kompanija NCR, koja pruža softverske usluge, uz pozamašne subvencije pre tri godine otvorila je novi poslovni kompleks u Beogradu.

Pored prehrambene i IT industrije, američke kompanije učestvuju i u infrastrukturnim projektima, pa, recimo, Behtel gradi Moravski koridor. Takođe, jedan od novijih projekata koji bi uključivao američke firme bila bi izgradnja luksuznog objekta na mestu Generalštaba.

Kao investitor u tom poslu pominje se DŽared Kušner, zet Donalda Trampa, a politički vrh naše zemlje lokaciju je spreman da prepusti Amerikancima bez ikakve naknade. Kada je reč o solarnoj energiji, u oktobru ove godine najavljena je izgradnja i šest solarnih elektrana, na kojima će radove izvoditi kompanija UGTR .

Italijani prednjače sa parama, „argument“ i za rudnik litijuma

Iako je veliki broj kompanija iz Italije u Srbiji orijentisan na automobilsku industriju, najveće poslovne prihode u 2023. imale su firme koje se bave novčanim transakcijama. Prva na listi nalazi se Banka Intesa koja je ujedno i najveća banka u Srbiji, a odmah iza nje Generali osiguranje. Četvrto mesto zauzima DDOR Novi Sad, a među pet najvećih banaka je i Unikredit banka iz Milana.

Kao treća kompanija sa najviše prihoda istakla se firma Farmina pet, koja proizvodi hranu za pse i mačke. U top 10 su i preduzeća koja izrađuju garderobu, Valy i Benetton, ali i ona orijentisana na proizvodnju delova za automobile, kao što su Aunde, Yugotub, Pasubio.

Jedna od najznačajnijih italijanskih kompanija kod nas je fabrika automobila Stelantis u Kragujevcu, koja je rezultat spajanja tri proizvođača automobila, Fijata, Pežoa i Krajslera. Za fabriku u Kragujevcu država je svojevremno izdvojila značajne subvencije, kako se spekuliše, ukupno oko milijardu evra, a prema ugovoru ova investicija iznosi 190 miliona evra.

Proizvodnja Fijat automobila često se pominje kada se spekuliše o ekonomskim efektima poslovanja Rio Tinta u Srbiji, jer se ona bavi proizvodnjom električnih automobila za koje su potrebne litijumske baterije. Drugim rečima, navodi se kao važna karika u potencijalnom lancu proizvodnje u Srbiji, od rudarenja litijuma do prodaje gotovog proizvoda – automobila.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da su Italijani prisutni u finansijskom sektoru i osiguranju gde su ušli pre perioda ove vlasti, većina njih pre 2012, ali napominje i da su intenzivno uključeni u industrijski segment, svuda gde cena finalnog proizvoda u nekih 60 do 70 odsto zavisi od cene radne snage.

„Prisutni su u granama koje su u Italiji neisplative, takmiče se sa Kinom i sa nekim proizvodima koji dolaze iz Indije, zemalja iz Severne Afrike ili Azije, gde praktično moraju da budu konkurentni po ceni. Cene tih proizvoda su niže, da bi nekako mogli da opstanu na tržištu. I to su neki trendovi zbog kojih se kompanije opredeljuju zapravo ovde da dođu“, kaže Rajić.

Turske kompanije grade po Srbiji, tekstilna industrija „štuca“

Turska firma koja je u Srbiji prošle godine imala najveće prihode bila je kompanija Beko, koja proizvodi belu tehniku. Zatim LC Waikiki koji se bavi prodajom odeće, potom Teklas koji proizvodi creva za automobile, a četvrto mesto zauzela je građevinska kompanija Tasjapi koja je angažovana na poslovima izgradnje državne infrastrukture. U top 10 nalaze se i tekstilne kompanije kao to su Eurotay ili Aster Tekstil.

Međutim, iako na listi 10 kompanija sa najvećim prihodima preovlađuje tekstilna industrija, turski uticaj u Srbiji najviše se odražava u građevini i jeftinoj radnoj snazi iz ove zemlje.

Kako je ranije pisao Forbs, u Srbiji je registrovano bar 230 aktivnih pravnih lica u sektoru građevine čiji su osnivači turski državljani ili turske kompanije. Ali na desetine njih ima blokiran račun, dok je na 24 Narodna banka Srbije stavila zabranu raspolaganja novcem.

Odnos Srbije prema Turskoj, prema rečima ekonomiste Đogovića, sličan je kao odnos Srbije i Kine. Ugovori se često zaključuju iza paravana, što budi sumnje da građanima stižu uvećani računi na naplatu.

„Turci su dosta bili zastupljeni i u tekstilnoj industriji, ali se firme povlače jer se povećava minimalna cena rada, što je za njih neprihvatljivo. Oni traže jeftinu radnu snagu. Njih, međutim, ima i u infrastrukturi. Recimo, angažovani su na putnom pravcu Kuzmin-Rača, na Moravskom koridoru…“, pojašnjava urednik publikacije „Strateo“.

Rusija „u gasu“

Kada govorimo o ekonomskom značaju Rusije u Srbiji, neizbežna asocijacija je nafta, odnosno NIS (Naftna industrija Srbije). Ova kompanija, čiji je većinski vlasnik ruski Gazprom, sa godišnjim prihodom od 394,9 milijardi dinara nalazi se na drugom mestu po prihodima, odmah iza EPS-a.

Druga na listi ruskih kompanija sa najvećim prihodima u 2023. je Jugorozgas, ćerka firma Gazproma. Na trećem i četvrtom mestu su Beltorg i Ros Produkt, firme koje su deo Torgservis grupe, jednog od najvećih ruskih trgovinskih lanaca.

Kada je reč o poslovanju NIS-a, trenutno se spekuliše da SAD želi da uvede sankcije ovoj kompaniji. Ta informacija stigla je od predsednika Vučića, međutim, Amerika je nije zvanično potvrdila, već naprotiv, distancirala se od ovih navoda. Prema ekonomistima, ako bi sankcije zaista stupile na snagu, zemlja bi se našla u problemu, a potencijalno rešenje bilo bi da Srbija preuzme većinski paket vlasništva od Rusa.

Ipak, najveći broj ruskih firmi kod nas bavi se programiranjem i konsaltingom. U 2022. godini, Jandeks, najveća IT firma iz Rusije, otvorio je predstavništvo i u našoj zemlji, dok je par meseci kasnije otvoren i Razvojni centar kompanije Luksoft, koja radi softverska rešenja za auto-industriju, bankarstvo i telekomunikacije.

Osim što u svojim rukama ima jednu od največih kompanija u našoj zemlji i jak uticaj u IT industriji, Rusija ima značajan udeo i u SDI Srbije, zauzimajući osmo mesto sa ulaganjima od 162,4 miliona evra.

Najveći problem – nedostatak strategije u privlačenju investitora

Koordinator Mreže za poslovnu politiku Dragoljub Rajić kaže za Danas da je kod nas najveći problem nedostatak koncepcije u privlačenju investitora.

„Kompanije dolaze u Srbiju onda kada imaju neku potrebu, a ta potreba je prethodnih godina uglavnom bila vezana zato što smo se mi preporučivali kao tržište jeftine radne snage. Neki dolaze zbog pozicije koje imamo na Balkanu. Interesi zbog kojih dolaze su različiti, ali postoji tu jedno pravilo – dolazak određenih kompanija povlači neke druge, jer dosta toga funkcioniše po principu preporuke,“ ističe Rajić.

Problem je, napominje on, što u suštini nema nekog plana države, nego, na primer, čitav niz kompanija automobilske industrije iz Nemačke je došao, što je onda preporuka i za druge.

„Ali nemojte da vas to zavara. BiH ima 215 komponentaša automobilske industrije, Slovenija ih ima 430. Nemačka industrija, pa i austrijska i francuska dosta su oslonjene na lokalne dobavljače sa Balkana. Tako da generalno nismo mi tu kao Srbija mnogo iznad toga. Pogotovo sa svim onim što se dešava i sa zamiranjem Fijatove proizvodnje u Kragujevcu,“ kaže Rajić.

Srbija je izbor za strane investitore zbog blizine EU, zbog jeftine radne snage, ali, napominje on, ni to više nije presudno. Rajić kaže da poslednjih godina i „tu trku gubimo“.

„Cena radne snage u Srbiji raste, više nije tako jetina kao što je bila. Osim toga, zbog velikog broja ljudi koji su napustili zemlju kadrovi se teško pronalaze. Mi smo, na primer, do 2020, pre izbijanja COVID-a, imali situaciju da od tri firme iz Nemačke koje hoće da naprave fabriku ili razvojni centar u regionu bar jedna se odluči za Srbiju. Sada je to jedna od sedam ili od osam“, naglašava naš sagovornik.

Stvari su se jako promenile, tvrdi on, nivo direktnih grinfild investicija opada, a u poređenju sa okolnim zemljama koje su u EU, mi se vodimo kao nestabilni, u evropskim medijima stalno se pominje da nismo uveli sankcije Rusiji, zbog čega svi žele da izbegnu rizik.

Trenutno imamo trend direktnih investicija, ističe Rajić, gde sve što se potpiše kao neki memorandum ili nešto što je u najavi, uvrsti kao investicija.

Ne gleda se, kako kaže, da li je taj novac zaista ušao i da li je on u praksi potrošen ovde i tim podacima se na različite načine manipuliše.

„Najčešći oblik investicija su oni koji su već ovde, oni reinvestiraju time što otvore još jedan dodatni pogon. Čitav je niz takvih primera, a onih koji dolaze prvi put i angažuju tu visoko intelektualnu radnu snagu, njih je mnogo manje nego u drugim zemljama, ako se uporedimo sa nekim drugim državama istočne Evrope, gde je od 60 do 70 odsto takvih investicija. Kod nas je takvih tek 20 odsto“, napominje Rajić.

Mnogi od njih će, ističe, sada da zavrnu slavinu ka dobavljačima, jer neće imati potrebu da uvoze toliko delova, a to će dovesti do problema, jer kod nas čitavi gradovi zavise od jedne, dve, tri, pet takvih firmi.

„Politika nije usklađena tako da se oseća nedostatak u strategiji i što mi idemo od slučaja do slučaja i pričamo da smo super, ali u praksi mora mnogo više da se radi da bismo stvarno imali održivu i stabilnu privredu koja je diverzifikovana“, kaže Rajić.

Srbiji nedostaju profesionalci, ljudi koji imaju znanje, tvrdi on.

„Problem je što kad god neka struktura, stranka dođe i učrsti svoju vlast, ona onda teži da postavi poslušne ljude, a ne ljude koji su stručni, kvalifikovani da rade i da im da odrešene ruke. I to je problem, što smo mi u jednoj političkoj zatrovanosti, koje nema u drugim evropskim zemljama, u kojima se politika ne meša toliko u profesionalni deo. To je najveći problem“, ističe Dragoljub Rajić.

(Danas)