Спољни утицај у Србији - како је домаћа економија подељена странцима?

Већ неколико година, од почетка рата у Украјини, Србија добија примедбе да због неувођења санкција Русији седи на две столице. Ипак, гледано из економске перспективе, столица је доста више, поређаних према Истоку или према Западу.

Србија је такође позната по давању издашних бенефита страним инвеститорима, упркос чињеници да бројне компаније које нису у домаћем власништву дају минималне зараде и немају адекватан третман према запосленима.

У тој причи битну улогу игра чињеница да су понекад субвенције дате странцима обелодањене, али да се бројни уговори налазе под велом тајне, те се јавност оправдано пита да ли такви аранжмани креирају простор за прање новца и корупцију.

Новчани подстицаји, повољна инфраструктура, ослобађање од пореза и доприноса, јефтина радна снага и друге погодности које Србија обезбеђује чине нашу земљу привлачном странцима.

У прилог томе иду подаци Народне банке Србије који указују да прилив страних директних инвестиција расте. У 2023. години оне су износиле 4,5 милиона евра, док ће СДИ ове године, према процени Народне банке, бити веће од пет милијарди евра.

Међутим, погледом на највеће стране играче на домаћем тржишту, стиче се утисак да је наша економија секторски издељена по земљама, где сегмент, рецимо аутоиндустрије, углавном припада Немцима, док се јавно-приватна партнерства склапају с Французима, руде „дају“ Кинезима и тако даље. Што даље води закључку да председник Србије Александар Вучић спољну политику, у ствари, води преко економије.

Како за наш лист појашњава Саша Ђоговић, економиста и уредник публикације „Стратео“, то није новост, јер се свака спољна политика води на тај начин, с обзиром на то да је она врста дипломатије. Како појашњава, преко економије се остварује утицај или се добијају одређени бенефити, у смислу да се одређени политички циљеви реализују.

„Када је реч о Србији, остаје питање који су то циљеви. Да ли су више на личној основи или имају шири преглед. Ако говоримо само о спољној политици, не видим да су неки посебни базични интереси остварени. Другим речима, ако је стратешко опредељење земље да иде ка Европској унији, реалност је таква да последње три године није отворено ни једно поглавље, док уједно постоји доста регресије у различитим сферама, посебно у владавини права и миту и корупцији“, истиче Ђоговић.

Економиста указује да нам то говори да се кроз економију у Србији више гледа кроз призму личних или ускогрупних интереса, док су шири интереси земље секундарног карактера.

„Србија је настојала да кроз сфере економија задовољи што више интереса различитих политичких центара, било да су они са Запада или са Истока. Када говоримо о Истоку, доминантно је реч о Кини. Русија није толико заступљена од када је кренула инвазија на Украјину. Пала је на девето место по значају у спољнотрговинској размени наше земље, а некада је била на трећем. Са Русијом имамо „рикверц“ у економским односима“, предочава Ђоговић.

Французи главни играчи у приватно-јавним партнерствима

У овом тренутку Србија има 1,2 милијарде евра инвестиција из Француске, а у држави ради 120 предузећа која запошљавају 13.000 радника, те не чуди што је ова земља за Србију битан економски партнер. Убедљиво највећа инвестиција, уједно и највећа француска компанија која послује је Тигар тyрес, пошто је Мишлен приватизовао пиротски Тигар 2005. године.

Французи у Србији улажу и у енергетику, где је најпознатији Шнајдер електрик, али некако је најпрепознатљивија сарадња са њима по саобраћају и приватно-јавним партнерствима који су омиљени вид француско-српске пословне сарадње.

У 10 најбољих компанија из Француске, према подацима Агенције за привредне регистре, које послују у Србији на другом месту је Београдски аеродром, а ту је и и Винци Терна цонструцтион, грађевинска компанија задужена за реконструкцију и реновирање аеродрома. Аеродром је под управом Винци Аирпортс САС, који се 2018. обавезао да ће платити једнократну накнаду за концесију од 501 милион евра, годишњу концесиону накнаду и обећао инвестиоционе радове вредне 732 милиона евра.

Заузврат има право на све приходе аеродрома. Њих додуше тренутно нема, јер су прошлу годину завршили са губитком од 809 милиона динара, што је напредак у односу на 2022. на крају које је нето губитак Београдског аеродрома био 2,1 милијарду динара. Бизнис „шуровање“ са државом Србијом Французи су почели и раније. Годину пре него што ће Винци да купи Аеродром Град Београд је 2017. потписао уговор вредан 300 милиона евра о јавно-приватном партнерству са конзорцијумом француске Суез групе САС и јапанске компаније Итоцху о санацији депоније Винча. Споразум је потписан на 25 година и обухватао је и изградњу постројења за производњу струје и топлотне енергије.

Србија је Французима поверила још један гигантски посао – изградњу метроа у престоници. Пројекат је поверен фирми Егис Раил, док је Алстом задужен за набавку опреме. Иако доминира саобраћај у најсвежијој причи о сарадњи две земље је и она војна – где је Србија у априлу купила 12 борбених авиона „рафал“.

УАЕ, пољопривреда и Београд на води

За разлику од неких других, сарадња Србије са УАЕ директно се везује за долазак Српске напредне странке на власт. Од 2012. Србија постаје занимљиво тржиште за инвеститоре из ове арапске земље, а најпре први потпредседник Владе, касније председник Александар Вучић је у више наврата одлазио тамо и примао госте овде.

Дванаест година касније резултат те сарадње је очигледан – на десној обали Сави гради се Београд на води, комплекс по угледу на оне у Дубаију и Абу Дабију, са све Кулом Београд.

Најмање три од 10 најјачих фирми из УАЕ које послују у Србији тичу се овог пројекта, а још три усмерене су на пољопривреду и пољопривредно земљиште у Војводини.

Наиме, Ал Дахра је друга највећа УАЕ фирма у Србији и Ал Раwафед, који је за мале паре приватизовао ПКБ, су компаније које у власништву имају пољопривредно земљиште у Војводини, добијено по врло „повољним“ ценама.

И док ове две компаније послују у губитку годинама, Агриматцо из Новог Сада која се бави трговином хемијским производима прошлу годину завршио у плусу 43 милиона динара.

Немачка доминира у аутомобилској индустрији

Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије и један од главних инвеститора, од 2000. наовамо уложила је две милијарде евра у билатералну сарадњу.

Највећа немачка компанија у Србији тренутно је Лидл, следе ЗФ, Роберт Босцх, па вршачки Хемофарм. На листи највећих су и Сименс, БМТС, Бросе, али и Леони, Цонтинетал Аутомотиве и Боyсен Абгассyстеме. Лидл је дефинитивно најуспешнија компанија која у Србији послује од 2018. и има више од 70 продавница. Према финансијском извештају АПР 2023. годину завршила је са добитком од 1,79 милијарди динара.

Међутим, поглед на листу довољно говори – најјача сарадња две државе је у аутомобилској индустрији. За њу је везана компанија ЗФ, док се Бросе од 2020. бави производњом електронике и сензорске технологије за врата аутомобила. Цонтинентал Аутомотиве успешно послује бавећи се производњом и израдом софтвера за ову индустрију.

Компанија Боyсен такође производи делова за аутомобиле, док је у опису посла компаније Леони израда кабловских снопова за аутомобиле премијум класе најпознатијих светских произвођача. У опису пословања компаније БМТС тецхнологy су погонски агрегати, попут висококвалитетних турбо пуњача високих перформанси, опет наравно за аутомобиле.

Чак шест од 10 најјачих компанија у Србији у овом тренутку раде за аутомобилску индустрију. Индиректно, и неке друге компаније у Србији које нису из Немачке, а раде делове за аутомобиле сарађују са немачким компанијама, односно продају делове Фолксвагену и компанијама које сарађују са њим.

Међутим, Немачка се ове године у политичко-економском смислу нашла у жижи јавности због залагања за отварање рудника литијума у долини Јадра, чију економску исплативост бројни стручњаци стављају под знак питања.

Бакар, злато, „челични пријатељи“ – Кина

Ипак, посебно место у српској привреди Вучић је резервисао за „челичног брата“ Си Ђинпинга. Компанијама из Кине Србија је дала да рударе бакар и злато, али и да граде важне саобраћајнице.

Утицај Кине у српској економији осликава се у чињеници да је у претходној години највећи појединачни инвеститор у Србији била управо ова земља, из које је пристизало скоро трећина укупних страних директних инвестиција. Кинеске компаније биле су највећи извозници прошле године, а лидери су компаније Зиђин мајнинг из Брестовца, Зиђин копер из Бора и ХБИС група у чијем је власништву Железара из Смедерева.

У првих 10 кинеских компанија са највећим годишњим приходима налази се и Компанија ЈЦХX Кинсеy Мининг, фирма која се бави изградњом подземних рудничких просторија, а која је ангажована на пројектима Зиђина у Бору.

Колико Кина има утицаја у домаћој економији, показује и Извештај о сто нај… привредних друштава 2023. Агенције за привредне регистре, у ком се наводи да је Зиђин мајнинг на петом месту са пословним приходима од 131.359 милиона динара.

Међутим, осим у сектору рударства, Кинези су лидери и у обављању грађевинских послова, највише за путне правце по Србији. Фирме Цхина Раилwаy Интернатионал и Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy ангажоване су на изградњи пруге Београд – Будимпешта, а укупна вредност пројекта процењена је на око две милијарде долара.

Такође, кинеске компаније Шандонг и ЦЦЦЦ биле су главни извођачи за три важне саобраћајнице, деоницу ауто-пута Прељина-Пожега и брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац и Пожаревац-Голубац.

У Србији има и неколико великих инвестиција кинеских компанија у индустрији, а најпознатије су Меита и Минт који производе ауто делове и Линглонг која има фабрику гума у Зрењанину.

И када је у питању робна размена, Кина заузима сребрно место по значају за Србију, одмах иза Немачке. Додатно, ове године на снагу је ступио Споразум о слободној трговини између Кине и Србије, што би, како тврде надлежни, требало још више да се одрази на обим робне размене.

Сличног мишљења је и Сађа Ђоговић, који запажа да су односи Србије са Кином стабилни, а извоз има интензивну динамику раста. Међутим, подвлачи, њихове инвестиције највише су усмерене ка прљавим технологијама као што су Линглонг, Зиђин…

Ипак, додаје он, за стратешки споразум Србије и Кине карактеристично је то да нема никаквих тендера, већ да се аранжмани закључују „иза паравана“, што оправдано буди сумње у мито и корупцију.

„Зато нису неоправдане сумње да долази до повећавања цене од почетка до краја реализације пројеката, што само по себи имплицира да би и јавни дуг земље био нижи када би се тендери расписивали“, прича овај економиста, уз опаску да, ако је Србији циљ ЕУ, таква пракса мора да престане.

САД-у прехрамбена индустрија и Генералштаб за Кушнера

Америчке компаније од 2001. до 2023. године инвестирале су више од четири милијарде долара у Србију, а највећи број њих бави се трговином и производњом прехрамбених производа, ИТ-јем и обновљивим изворима енергије.

Фирма из Америке која има највеће годишње приходе у Србији је Цоца-Цола, а у топ 10 предузећа по висини прихода 2023. нашли су се и Сојапротеин који производи протеине, Марбо Продуцт познат по чипсевима и другим грицкалицама и Концерн Бамби препознатљив по слаткишима.

С обзиром на то да се шест од 10 водећих америчких компанија баве израдом хране и пића, утицај САД у српској економији огледа се највише у прехрамбеној индустрији. Поменутој листи треба додати и компанију Филип Морис која се бави производњом и продајом цигарета, јер је прошле године заузела друго место по висини годишњих прихода.

Међутим, не треба занемарити ни утицај америчких компанија у српском ИТ сектору. Орацле, која је једна од водећих ИТ компанија, прошле године отворила је Орацле Цлоуд регионални ценар у Крагујевцу, Мајкрософт скоро две деценије послује у Србији и има истраживачки центар, а компанија НЦР, која пружа софтверске услуге, уз позамашне субвенције пре три године отворила је нови пословни комплекс у Београду.

Поред прехрамбене и ИТ индустрије, америчке компаније учествују и у инфраструктурним пројектима, па, рецимо, Бехтел гради Моравски коридор. Такође, један од новијих пројеката који би укључивао америчке фирме била би изградња луксузног објекта на месту Генералштаба.

Као инвеститор у том послу помиње се Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа, а политички врх наше земље локацију је спреман да препусти Американцима без икакве накнаде. Када је реч о соларној енергији, у октобру ове године најављена је изградња и шест соларних електрана, на којима ће радове изводити компанија УГТР .

Италијани предњаче са парама, „аргумент“ и за рудник литијума

Иако је велики број компанија из Италије у Србији оријентисан на аутомобилску индустрију, највеће пословне приходе у 2023. имале су фирме које се баве новчаним трансакцијама. Прва на листи налази се Банка Интеса која је уједно и највећа банка у Србији, а одмах иза ње Генерали осигурање. Четврто место заузима ДДОР Нови Сад, а међу пет највећих банака је и Уникредит банка из Милана.

Као трећа компанија са највише прихода истакла се фирма Фармина пет, која производи храну за псе и мачке. У топ 10 су и предузећа која израђују гардеробу, Валy и Бенеттон, али и она оријентисана на производњу делова за аутомобиле, као што су Аунде, Yуготуб, Пасубио.

Једна од најзначајнијих италијанских компанија код нас је фабрика аутомобила Стелантис у Крагујевцу, која је резултат спајања три произвођача аутомобила, Фијата, Пежоа и Крајслера. За фабрику у Крагујевцу држава је својевремно издвојила значајне субвенције, како се спекулише, укупно око милијарду евра, а према уговору ова инвестиција износи 190 милиона евра.

Производња Фијат аутомобила често се помиње када се спекулише о економским ефектима пословања Рио Тинта у Србији, јер се она бави производњом електричних аутомобила за које су потребне литијумске батерије. Другим речима, наводи се као важна карика у потенцијалном ланцу производње у Србији, од рударења литијума до продаје готовог производа – аутомобила.

Координатор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић каже да су Италијани присутни у финансијском сектору и осигурању где су ушли пре периода ове власти, већина њих пре 2012, али напомиње и да су интензивно укључени у индустријски сегмент, свуда где цена финалног производа у неких 60 до 70 одсто зависи од цене радне снаге.

„Присутни су у гранама које су у Италији неисплативе, такмиче се са Кином и са неким производима који долазе из Индије, земаља из Северне Африке или Азије, где практично морају да буду конкурентни по цени. Цене тих производа су ниже, да би некако могли да опстану на тржишту. И то су неки трендови због којих се компаније опредељују заправо овде да дођу“, каже Рајић.

Турске компаније граде по Србији, текстилна индустрија „штуца“

Турска фирма која је у Србији прошле године имала највеће приходе била је компанија Беко, која производи белу технику. Затим ЛЦ Wаикики који се бави продајом одеће, потом Теклас који производи црева за аутомобиле, а четврто место заузела је грађевинска компанија Тасјапи која је ангажована на пословима изградње државне инфраструктуре. У топ 10 налазе се и текстилне компаније као то су Еуротаy или Астер Текстил.

Међутим, иако на листи 10 компанија са највећим приходима преовлађује текстилна индустрија, турски утицај у Србији највише се одражава у грађевини и јефтиној радној снази из ове земље.

Како је раније писао Форбс, у Србији је регистровано бар 230 активних правних лица у сектору грађевине чији су оснивачи турски држављани или турске компаније. Али на десетине њих има блокиран рачун, док је на 24 Народна банка Србије ставила забрану располагања новцем.

Однос Србије према Турској, према речима економисте Ђоговића, сличан је као однос Србије и Кине. Уговори се често закључују иза паравана, што буди сумње да грађанима стижу увећани рачуни на наплату.

„Турци су доста били заступљени и у текстилној индустрији, али се фирме повлаче јер се повећава минимална цена рада, што је за њих неприхватљиво. Они траже јефтину радну снагу. Њих, међутим, има и у инфраструктури. Рецимо, ангажовани су на путном правцу Кузмин-Рача, на Моравском коридору…“, појашњава уредник публикације „Стратео“.

Русија „у гасу“

Када говоримо о економском значају Русије у Србији, неизбежна асоцијација је нафта, односно НИС (Нафтна индустрија Србије). Ова компанија, чији је већински власник руски Газпром, са годишњим приходом од 394,9 милијарди динара налази се на другом месту по приходима, одмах иза ЕПС-а.

Друга на листи руских компанија са највећим приходима у 2023. је Југорозгас, ћерка фирма Газпрома. На трећем и четвртом месту су Белторг и Рос Продукт, фирме које су део Торгсервис групе, једног од највећих руских трговинских ланаца.

Када је реч о пословању НИС-а, тренутно се спекулише да САД жели да уведе санкције овој компанији. Та информација стигла је од председника Вучића, међутим, Америка је није званично потврдила, већ напротив, дистанцирала се од ових навода. Према економистима, ако би санкције заиста ступиле на снагу, земља би се нашла у проблему, а потенцијално решење било би да Србија преузме већински пакет власништва од Руса.

Ипак, највећи број руских фирми код нас бави се програмирањем и консалтингом. У 2022. години, Јандекс, највећа ИТ фирма из Русије, отворио је представништво и у нашој земљи, док је пар месеци касније отворен и Развојни центар компаније Луксофт, која ради софтверска решења за ауто-индустрију, банкарство и телекомуникације.

Осим што у својим рукама има једну од највечих компанија у нашој земљи и јак утицај у ИТ индустрији, Русија има значајан удео и у СДИ Србије, заузимајући осмо место са улагањима од 162,4 милиона евра.

Највећи проблем – недостатак стратегије у привлачењу инвеститора

Координатор Мреже за пословну политику Драгољуб Рајић каже за Данас да је код нас највећи проблем недостатак концепције у привлачењу инвеститора.

„Компаније долазе у Србију онда када имају неку потребу, а та потреба је претходних година углавном била везана зато што смо се ми препоручивали као тржиште јефтине радне снаге. Неки долазе због позиције које имамо на Балкану. Интереси због којих долазе су различити, али постоји ту једно правило – долазак одређених компанија повлачи неке друге, јер доста тога функционише по принципу препоруке,“ истиче Рајић.

Проблем је, напомиње он, што у суштини нема неког плана државе, него, на пример, читав низ компанија аутомобилске индустрије из Немачке је дошао, што је онда препорука и за друге.

„Али немојте да вас то завара. БиХ има 215 компоненташа аутомобилске индустрије, Словенија их има 430. Немачка индустрија, па и аустријска и француска доста су ослоњене на локалне добављаче са Балкана. Тако да генерално нисмо ми ту као Србија много изнад тога. Поготово са свим оним што се дешава и са замирањем Фијатове производње у Крагујевцу,“ каже Рајић.

Србија је избор за стране инвеститоре због близине ЕУ, због јефтине радне снаге, али, напомиње он, ни то више није пресудно. Рајић каже да последњих година и „ту трку губимо“.

„Цена радне снаге у Србији расте, више није тако јетина као што је била. Осим тога, због великог броја људи који су напустили земљу кадрови се тешко проналазе. Ми смо, на пример, до 2020, пре избијања ЦОВИД-а, имали ситуацију да од три фирме из Немачке које хоће да направе фабрику или развојни центар у региону бар једна се одлучи за Србију. Сада је то једна од седам или од осам“, наглашава наш саговорник.

Ствари су се јако промениле, тврди он, ниво директних гринфилд инвестиција опада, а у поређењу са околним земљама које су у ЕУ, ми се водимо као нестабилни, у европским медијима стално се помиње да нисмо увели санкције Русији, због чега сви желе да избегну ризик.

Тренутно имамо тренд директних инвестиција, истиче Рајић, где све што се потпише као неки меморандум или нешто што је у најави, уврсти као инвестиција.

Не гледа се, како каже, да ли је тај новац заиста ушао и да ли је он у пракси потрошен овде и тим подацима се на различите начине манипулише.

„Најчешћи облик инвестиција су они који су већ овде, они реинвестирају тиме што отворе још један додатни погон. Читав је низ таквих примера, а оних који долазе први пут и ангажују ту високо интелектуалну радну снагу, њих је много мање него у другим земљама, ако се упоредимо са неким другим државама источне Европе, где је од 60 до 70 одсто таквих инвестиција. Код нас је таквих тек 20 одсто“, напомиње Рајић.

Многи од њих ће, истиче, сада да заврну славину ка добављачима, јер неће имати потребу да увозе толико делова, а то ће довести до проблема, јер код нас читави градови зависе од једне, две, три, пет таквих фирми.

„Политика није усклађена тако да се осећа недостатак у стратегији и што ми идемо од случаја до случаја и причамо да смо супер, али у пракси мора много више да се ради да бисмо стварно имали одрживу и стабилну привреду која је диверзификована“, каже Рајић.

Србији недостају професионалци, људи који имају знање, тврди он.

„Проблем је што кад год нека структура, странка дође и учрсти своју власт, она онда тежи да постави послушне људе, а не људе који су стручни, квалификовани да раде и да им да одрешене руке. И то је проблем, што смо ми у једној политичкој затрованости, које нема у другим европским земљама, у којима се политика не меша толико у професионални део. То је највећи проблем“, истиче Драгољуб Рајић.

(Данас)