Rasprodaja PKB-a ili suverenitet na dobošu

Pljačkanje državne imovine od strane tajkuna, političara i stranaca od 2000. u Srbiji se predstavlja kao privatizacija. Zbog takvog iskustva, mnogi su sa zebnjom primili novogodišnju čestitku vlasti u kojoj se kaže da se prodaje Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB). A i da se nismo toliko opekli na svim dosadašnjim privatizacijama, opet bismo se pitali: Da li je pametno da prodajemo poljoprivrednog giganta ili bi trebalo da ga oslobodimo stranačkih nameta i pustimo da se razvija?

Agencija za privatizaciju objavila je 31. decembra javni poziv za prodaju imovine PKB. Prodaju se poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu PKB Korporacije, stočni fond, mehanizacija i objekti. Početna cena je 154 miliona evra za 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine. Prodaja će biti obavljena metodom prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, a otvaranje ponuda je 2. marta. Rok za podnošenje prijava je 29. februar. Ukoliko prva prodaja ne uspe, u drugom krugu deo imovine PKB-a prodavaće se za 30 odsto tržišne vrednosti, piše u odluci Skupštine Beograda.

Zainteresovani kupci dužni su da uplate depozit u vrednosti 34,5 miliona evra. Kako se navodi, pravo učešća u postupku imaju domaća pravna lica koja su registrovana za obavljanje poljoprivredne proizvodnje, uzgoj muznih krava, a čiji je prihod od poljoprivredne delatnosti najmanje 50 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini.

Posle Petog oktobra krenula je rasprodaja delova PKB: „Frikom”, „Imlek”, „Imes”, „Ribarstvo“, „Pekabetina” mreža trgovinskih objekata

Koja firma ima toliko novca u delatnosti koja je navedena kao uslov? Prst se upire u “MK grup” Miodraga Kostića. Šta znamo o takozvanom kralju šećera? To da je 2002. godine kupio tri šećerane za 9 evra i da se te privatizacije nalaze na onom famoznom spisku “24 sporne”. Četiri godine kasnije, šećerane je prodao Nemcima. Nije tajna da je bio loš poslodavac, da nije ulagao u proizvodnju, da je otpustio armiju radnika...

Odmah iza kralja šećera, kao mogući kupac nameće se i kralj mesa Petar Matijević, vlasnik “Matijević mesara“, ali je on po objavljivanju poziva izjavio da nije zainteresovan za kupovinu jer je cena previsoka. Možda čovek čeka drugi krug da kupi po ceni od 30 odsto tržišne vrednosti. Pre toga, kraljevi mesa i šećera saopštili su da će osnovati konzorcijum za kupovinu PKB-a.

Na prodaju je ponuđen deo stalne imovine i promenljiva imovina PKB-a. Agencija je objavila da je procenjena vrednost promenljive imovine na kraju 2014. godine iznosila 39,6 miliona evra, a stalne imovine 303,9 miliona evra. Samostalni i Nezavisni sindikat PKB tvrde da celokupna imovina PKB procenom nezavisnih stručnjaka iznosi 600 miliona evra.

Ono što je zanimljivo, Agencija je navela da će tržišna vrednost promenljive imovine biti utvrđena u roku od 30 dana od proglašenja kupca. Dakle, prvo kupiš, pa onda saznaš koliko to vredi.

Promenljiva imovina obuhvata stado, zalihe, zasađene useve na zemljištu. PKB, inače, na farmama ima 8.500 muznih krava, 22.000 goveda, obrađuje oko 21.000 hektara zemljišta.

Ko god od domaćih tajkuna da kupi PKB, moći će potom da preproda naše oranice strancima

U javnom pozivu dalje se navodi da se od stalne imovine, između ostalog, prodaje 17.677 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, udeli PKB-a u pojedinim preduzećima EKO-LAB, PKB Agroekonomik Institut za naučnoistraživački rad i transfer tehnologije u poljoprivredi, Poljoprivredna avijacija PKB, Veterinarska stanica PKB.

"Ovaj projekat je za nas veoma važan jer PKB ne stoji dobro, subvencionišemo ga i zato je važno da nađemo kupca koji se bavi tom vrstom delatnosti. To znači da će onda PKB moći efikasnije da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Važno je i da ljudima koji tamo rade, a kojih ima oko 2.000, obezbedimo sigurno radno mesto", obrazložio je odluku Siniša Mali.

Finansijski izveštaj o poslovanju Korporacije pokazuje da je 2014. godine PKB ostvario gubitak od 257 miliona dinara (2,1 milion evra, računato po kursu od 120 dinara za evro) dok je 2013. bio u plusu 2,1 milijarde dinara (19,2 miliona evra, računato po kursu evra od 114 dinara). Finansijski izveštaj za 2015. godinu još nije objavljen, ali je predsednik Samostalnog sindikata Milisav Đorđević izjavio da je poslovanje u 2015. pozitivno, sa dobitkom od 250 miliona dinara (2 miliona evra, po kursu od 122). On suprotno izjavi gradonačelnika Malog, kaže da PKB iz gradskog budžeta nije dobio ni dinara, a da je pritom ostao bez premija za mleko, čime je oštećen za 500 miliona dinara. Ovaj sindikat se zalaže da se prodajom malog dela imanja od vlasništva PKB-a podmiri cela privatizacija.

Protivnici prodaje Korporacije posebno upozoravaju na štetnost prodaje poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog resursa, s obzirom na to da se više od 90 odsto kapitala kompanije nalazi u državnoj svojini.

Predsednik Samostalnog sindikata Milisav Đorđević kaže da se 17.000 hektara državnog zemljišta pokušava uknjižiti kao zemljište PKB korporacije i da je prvostepeni sud već poništio to uknjiženje.

Demokratska stranka tvrdi da su gradonačelnik Siniša Mali i ministarka Zorana Mihajlović već uknjižili državnu zemlju na preduzeće PKB, iako je Katastar to odbio.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić upozorava da bi pre bilo kakvog razgovora o prodaji PKB-a trebalo da se objavi procena vrednosti korporacije. On ukazuje na još jednu bitnu posledicu prodaje, a to je da bi se time praktično onemogućio uticaj države na kreiranje agrarne politike, imajući u vidu mogućnosti koje ima ta kompanija u oblasti proizvodnje goveda i svinja.

Samostalni i Nezavisni sindikat PKB tvrde da imovina kombinata vredi 600 miliona evra

Nikola Lazić, predsednik Nezavisnog sindikata PKB-a, kaže da je oglas za prodaju PKB korporacije nezakonit jer je proizvodnja odlična i imaju održiv model poslovanja - država bi trebalo da pusti PKB da kao državno preduzeće posluje po tržišnim principima. Ovaj sindikat je saglasan sa racionalizacijom i određenim nivoom reorganizacije kako bi preduzeće efikasnije poslovalo. Međutim, Siniša Mali i ekipa nisu uvažili argumente sindikalaca i stručne javnosti i odlučili su se za prodaju.

PKB je 2008. podržavljen nakon što su se zaposleni, protiveći se privatizaciji, odrekli upisa besplatnih akcija i sav kapital kompanije prešao je u državno vlasništvo. Tada je Republika Srbija vlasništvo PKB Korporacije prevela u vlasništvo grada Beograda. Tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas je više puta govorio kako je spasao PKB dovođenjem profesionalnog menadžmenta sastavljenog od ljudi kojima je preporuka bila radna, a ne partijska knjižica.

PKB je još u periodu posle Petog oktobra krenuo s rasprodajom svojih brendova. Prodati su „Frikom”, „Imlek”, „Imes”, „Ribarstvo“, „Pekabetina” mreža trgovinskih objekata...

„Ukoliko prva prodaja ne uspe, u drugom krugu deo imovine PKB-a prodavaće se za 30 odsto tržišne vrednosti

Ko god od domaćih tajkuna da kupi PKB, moći će potom, podrazumeva se uz dobru zaradu, da preproda naše oranice stranim investitorima. Srbija je, potpisivanjem SSP sa EU, prihvatila da od septembra 2017. godine stranci imaju pravo da kupuju zemlju. Tome u prilog ide i novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji omogućava strancima da zakupe zemljište na period od 30 godina ali i da ga dobiju u vlasništvo pod nejasnim uslovima.

Osim ako javnost ne shvati da je očuvanje PKB-a i poljoprivrednog zemljišta u većinskom državnom vlasništvu strateški važno za zemlju kakva je Srbija, koja osim poljoprivredne i nema drugu značajniju proizvodnju. Ne manje važno od očuvanja Telekoma.