Predviđanja BRIK-a

Posle sastanka u Jekaterinburgu 15.05.2008.g. i zvaničnog predstavljanja zajdničkog delovanja BRIK-a (Brazil, Rusija, Indijja i Kina) desilo se nešto što potvrđuje najozbiljniju nameru ove grupacije da se umeša u oblikovanje budućnosti Planete. Njihovo delovanje predviđeno je prvenstveno kroz institucije UN i drugih međunarodnih organizacija, a samo ukoliko to nije moguće i radikalnijim metodama.

Na sastanku G8 ekskluzivnog kluba najbogatijih zemalja (u koji je Rusija primljena samo na osnovu simpatija za Jeljcina, što je bilo podilaženje njegovoj sujeti i otvaranje mogućnosti da se prevari i dozvoli razaranje Rusije i omogućavanje otimanja ruskih resursa), ruski predsednik Medvedev predložio je, predviđajuci stagnaciju ili recesiju u ostalom delu G8, da rublja bude jedna od rezervnih svetskih valuta, čime bi se manje zemlje zaštitile od prenošenja američkih finansiskih teškoća na ostatak sveta. Ma kolko u tom trenutku to izgledalo čudno, kasniji događaji potvrdili su opravdanost takvog zahteva.

Na sastanku Svetske Trgovinske Organizacije u sporu nastalom oko cena hrane, na jednoj straini su se našli Kina i Indija a na drugoj Amerika. Osnov spora nastao je oko toga da li zemlje u razvoju (siromašne), mogu da prihvate niske cene prehrambenih proizvoda iz visoko razvijenih zemalja (pre svega SAD) i time ugroze razvoj poljoprivrede u njima, i zarad kratkoročne koristi od niskih cena izazovu strateško zaostajanje njihove proizvodnje, i dugoročnu zavisnost od uvoza iz drugih zemalja. Opredelivši se za razvoj svojih resursa pokazali su da razumeju svoj interes da vlastitim potencijalima osiguraju proizvodnju hrane, kao preduslov za bilo kakvo uspešno delovanje na drugim poljima.

Sukobi koji su se desili u Južnoj Osetiji i potom u Gruziji najbolje su demonstrirali odlučnost Rusije da ne dopusti dalje delovanje NATO i Zapada u pravcu ekspanzije ka glavnim energetskim resursima na planeti. Ovaj sukob pomogao je da se u svesti ogromnog dela planete pojavi saznanje o promenama koje su se u poslednjih desetak godina desile, a bile vešto skrivane medijskom propagandom Zapada. Odjednom više nije bilo dovoljno da SNN ili BBS neprekidno bombarduju (“Kristin Amanpour-izveštajima”) sve svetske medije, jer se jednostavnim “klikom” na Internetu mogla videti i druga strana priče, a pogotovu što se mediska scena u svetu promenila pa su izvežtaji sa lica mesta prestali da budu ekskluziva TV stanica koju forsira i finansira Zapad. Na ovom pitanjju pokazala se realna moć svih međunarodnih činilaca. Amerika i NATO ispraznom retorikom više su govorili o svojoj nemoći nego što su bilo koga (a pogotovo Rusiju) uplašili. Evropska unija pre svega je gledala da ne ugrozi sopstvene interese u trgovini sa Rusijom i samo kobajagi oštrim saopštenjima upozoravala Rusiju. Kina, Indija i Brazil su sa starne posmatrali sukob a svojim neizjašnjavanjem jasno stavili do znanja koja je strana u pravu. Neuvijena retorika Predsednika Medvedeva o mogućnostima Rusije da sarađuje sa celom Planetom, i da na svetu postoji više od jedne strane sveta (Zapada), na kojima su ruski resursi neophodni, govori o tome ko je u stvari kome potreban. Naravno da su na površinu isplivale i vojne mogućnosti prenapregnutog NATO saveza i Amerike. Sada je celom svetu jasno da narasla vojna moć Rusije, Kine, Indije i ostalih zemalja koje nisu pod NATO kišobranom, predstavlja neprobojini bedem u čuvanju sopstvenih interesa.

Pokušaj Amerike da sukobima u Boliviji izazove nestabilnost ne samo u toj zemlji, već i šire u tom regionu, naišao je na veoma brz i odlučan odgovor zemalja UNASUR-a, koje su, stavši na stranu Bolivije, a pod vođstvom Brazila, zaključile da su njihovi vitalni interesi u očuvanju stabilnosti u Južnoj Americi, kao i očuvanje vlastitih prirodnih resursa kojima bi oni raspolagali. Ova kriza dala je mogućnost Venecueli i Rusiji da upute nove snažne poruke Americi. Ruski strateški bombarderi našli su se u američkom zadnjem dvorištu a ubrzo će im se pridružiti i ruski brodovi. Naravno, ovde je reč o “unapred” dogovorenim zajdničkim vežbama kao i momentalni odgovor na vozikanje američkih i NATO brodova po Crnom moru.

Da su zemlje BRIK-a bile u pravu predviđajući veliku krizu američke privrede, dokaz je da se najveće američke kompanije u oblasti nekretnina (Merrill Lunch), bankarstva (”Lehman Brothers”) i osiguranja (AIG- American International Group) nalaze pred bankrotstvom. Takoreći krah njujorške berze potvrđuje zaključak zemalja BRIK-a da se SAD neće ni brzo ni lako izvući iz recesije i da kao takav partner ne mogu imati dominantnu ulogu u svetu. Pobočnim povezivanjem BRIK-a, Šangajske Organizacije za saradnju, UNASUR-a, Grupe 20 srednje razvijenih zemalja, pokušaće da se loš uticaj ekonomije SAD na ove zemlje i ostatak sveta minimalizuje, iako je sigurno da će svi učesnici planetarne ekonomije osetiti potres.

Na kraju ovogodišnjeg zasedanja Generalne Skupstine UN usvojena je i rezolucija kojom se zahteva novo pozicioniranje Saveta Bezbednosti čime je još jednom potvrđeno opredeljenje BRIK-a za promene kroz institucije UN. Evidentno je slabljenje uticaja Zapadne politike u pogledu ljudskih prava, sloboda i multilateralizma u UN zbog velike promene u ravnoteži moći u korist Kine, Indije, Rusije i islamskog sveta, ističe se u analizi evropskog uticaja u UN, koju je na osnovu dugoročnih obrazaca glasanja u glavnim telima UN sproveo Evropski savet za odnose sa inostranstvom ,izveštava engleski ”Gardijan”.

 Mislim da je sada vec svima jasno da BRIK, što javno na sceni, što iza scene, pokazuje svoje ambicije i mogućnosti da se dođe do boljeg i pravednijeg ustrojstava u svetu.