Povlačenje stranih investitora sa finansijskih tržišta Srbije

Kriza koja je krajem 2008. godine zahvatila svet odražava se na povlačenje stranih investitora sa finansijskih tržišta u Srbiji. Obzirom da su finansijski sistem i finansijska tržišta u Srbiji još uvek nedovoljno razvijena, više dominiraju plasmani stranog kapitala u obliku kredita i zajmova nego u vidu stranih direktnih investicija ili u vidu plasiranja kapitala na Beogradskoj berzi. Zato se beg stranog kapitala iz Srbije prvo reflektovao u vidu smanjenja kreditnih plasmana stranih banaka koje su kupile naše finansijsko tržište kupovinom domaćih banaka, jer u uslovima krize i smanjenog nivoa sredstava za investicije, raspoloživa sredstva povlače iz Srbije i ulažu u svoje nacionalne privrede. Smanjenje je doduše u mnogo manjem obimu nego u susednim zemljama koje su svoj „razvijeniji finansijski sistem“ brže od nas implementirale u svetski finansijski sistem. Talasi otpuštanja radnika u bankarskom sektoru ukazuju na činjenicu da će možda mnoge banke sa stranim logotipom zatvarati filijale i ekspoziture po Srbiji, pošto su u prethodnim godinama „ubrali kajmak“ na razlici u ceni između aktivnih i pasivnih kamata i reeksportovali ga u inostranstvo. Ali ovde ćemo se prevashodno usredsrediti na problematiku povlačenja stranih ulagača sa Beogradske berze.

2. Berza kao specifičan oblik finansijskog tržišta

Finansijsko tržište je organizovano mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijske aktive (u širem smislu predstavlja bilo koje mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima odnosno finansijskom aktivom). U užem smislu finansijsko tržište je tačno određeno mesto, vreme i prostor gde se trguje (kupuje i prodaje) finansijskim instrumentima, pod precizno definisanim pravilima i uslovima. Ovako uže shvaćeno finansijsko tržište blisko je pojmu berze.

Berza je specifičan oblik veoma organizovanog tržišta na kome se obavlja promet robe, novca, deviza i kapitala izraženih u hartijama od vrednosti (finansijskim instrumentima). To je mesto na kome se okupljaju posebno ovlašćeni učesnici koji povezuju suficitarne subjekte to jest kupce finansijskih instrumenata sa njihovim prodavcima. Na berzu ne može doći bilo ko već samo ovlašćeni učesnici. Ne može neko da prošeta Beogradskom berzom i da usput kupi jednu, tri ili pet akcija. Stroga pravila i procedure, počev od toga da je predmet trgovanja na berzi visoko standardizovan (tipiziran) i zamenljiv (fungibilan), pa do trgovine standardizovanih lotova, regulisana su zakonom, pravilima berze, običajima i regulativom i kontrolnom ulogom Komisije za hartije od vrednosti.

Finansijski instrumenti moraju ispunjavati stroge uslove da bi uopšte mogli biti primljeni na listing berze i kotirani na berzi (kotacija je proces određivanja cene, odnosno kursa finansijskog instrumenta, ili jednostavnije formiranje cene po kojoj se prodaju ili kupuju finansijski instrumenti na berzi).

Kod robnih berzi da bi neki proizvod postao berzanski mora ispunjavati niz uslova, kao što su: visok stepen standardizacije, fungibilnost, obilnost ponude i tražnje, visok stepen nestabilnosti cena, postojanje visokog stepena konkurencije u proizvodnji. Zbog toga berzanski proizvodi ne moraju biti prisutni na berzi, pošto i kupac i prodavac, poznajući berzanske standarde, tačno znaju koja je roba predmet kupoprodajnog ugovora. Ujedno se i količine standardizuju, pa i na robnoj i na finansijskoj berzi trguje se standardnim lotovima (učesnici na finansijskoj berzi mogu kupiti standardni lot od 100 akcija na primer ili lot može biti 10 akcija ukoliko je vrednost akcija velika, za kupovinu nestandardnog lota berzanski posrednici naplaćuju velike provizije, pa je takva kupovina neisplativa).

Finansijska berza je samo mesto na kome se organizuje kupoprodaja finansijskih instrumenata, što znači da berza ne može trgovati hartijama od vrednosti. Njena delatnost je organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tražnje, objavljivanje informacija o ponudi, tražnji, tržišnoj ceni hartija od vrednosti i utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti. Zato svakoga dana u novinama možemo pročitati berzanske izveštaje, koji potencialnim investitorima daju dragocene informacije.

Beogradska berza sada je siromašna u pogledu finansijskih instrumenata kojima se na njoj trguje. Predmet trgovanja na Beogradskoj berzi su uglavnom akcije preduzeća i državne obveznice, dok se obveznicama preduzeća ne trguje. Tokom devedesetih godina na Beogradskoj berzi trgovalo se uglavnom komercijalnim zapisima (to su kratkoročne hartije od vrednosti, pripadaju grupi instrumenata duga, koje emituju preduzeća). To je bilo svojstveno jednom nerazvijenom i netržišnom finansijskom sistemu. Finansijski sistem u Srbiji bio je devedesetih godina bankarski orjentisan. Za razliku od ove situacije Beogradska berza pre drugog svetskog rata bila je jedna od berzi visokog rejtinga. Na njoj se trgovalo devizama, akcijama, obveznicama i robom. Kraljevina Jugoslavija imala je veoma razvijen finansijski sistem i veliki broj finansijskih institucija (učesnika), od kojih je Beogradska berza bila jedna od najznačajnijih institucija, kao relativno razvijeno i dobro organizovano tržište na kome je dominirao promet akcija, koje su emitovane kao akcije, deonice, udeonice, stalne ili prioritetne akcije. Obveznice su emitovane kao obveznice, zapisi, lozovi i bonovi.

Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije osnovana je 1884. godine. Ona je emitovala papirne dinarske novčanice zamenjive za zlato ili srebro (začeci tržišta novca). Plasiranjem obveznica svojih zajmova na evropskim berzama otvorilo je vrata tržišta kapitala državi do tada nepoznatoj stranim finansijerima. Prvi spoljni zajam nezavisne srpske države iz 1881. godine bio je namenjen izgradnji železnice, a zajmovi su korišćeni i za pokriće budžetskih rashoda.

Na osnovu Zakona o javnim berzama, koji je donet 1886. godine (a potpisao ga je kralj Milan Obrenović), 1895. godine počela je sa radom Beogradska berza, kao mešovita i robna i finansijska berza. Posle ujedinjenja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (1918.), proširivanjem nadležnosti Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije na celu teritoriju Kraljevine SHS, nastaje Narodna banka SHS, a ujedno je ukazom važenje odredbi Zakona o javnim berzama prošireno na celu teritoriju Kraljevine SHS. Na berzama u Beogradu i Zagrebu trgovalo se devizama i valutama. Zbog povećanja tražnje na evropskom tržištu za poljoprivrednim proizvodima povećani su izvozni prihodi Kraljevine SHS. Izvoznici sve više stranog novca plasiraju na berzama. Zbog pojave špekulantskih poslova koji slabe domaću valutu, a ujedno je vrednost dinara bila uzdrmana zbog posledica prvog svetskog rata, centralna banka je bila prinuđena da interveniše dolarima koje je vukla iz sredstava Blerovog državnog zajma, zaključenog na američkom finansijskom tržištu 1922. godine. Zbog nestabilne vrednosti domaće valute na berzi raste tražnja za deonicama i državnim papirima. Jugoslovenski vrednosni papiri su na stranim berzama bili traženo sredstvo plaćanja zato što je jedino u Kraljevini SHS i Italiji, u to doba neposredno posle prvog svetskog rata, bila dozvoljena berzanska trgovina devizama i valutama. Trgovci iz drugih zemalja su na svojim berzama kupovali jugoslovenske vrednosne papire, pa su ih na našim berzama prodavali za devize.

Ali ovo je samo jedna interesantna ilustracija, treba da se vratimo tendencijama na Beogradskoj berzi danas. Berzansko poslovanje je posle drugog svetskog rata u SFRJ odbačeno kao nešto svojstveno kapitalizmu. Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima donet je 1994. godine. Na osnovu zakona o tržištu novca i tržištu hartija od vrednosti iz 1989. godine berza je obnovila rad, ali kao tržište kapitala, da bi 1992. godine dobila naziv Beogradska berza i tek posle 2000. godine primetan je blagi zaokret od bankarski orijentisanog ka tržišno orijentisanom finansijskom sistemu, koji se odražava na poslovanje na berzi. Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata donet je 2002. godine, a 2006. je usvojen novi zakon.  

U trgovini obveznicama Republike Srbije udeo stranih investitota u februaru 2009. godine iznosi svega 5%. Godinu dana ranije (u martu 2008.) njihovo učešće na ovom segmentu berzanskog tržišta bilo je oko 26%. U 2005. godini učešće stranih investitora u ukupnom prometu obveznicama beleži značajne varijacije. Po mesecima kretalo se od 3% u julu, do 25% u martu (berzanski izveštaj FIB). Situacija se u martu 2009. malo popravlja, pa učešće stranih investitora u trgovini ovog instrumenta dostiže 14%, ali u aprilu ponovo opada na 6%. Obveznice Republike Srbije su uglavnom državni zapisi (kratkoročni), koji se emituju (aukcijska prodaja) u cilju prikupljanja sredstava za finansiranje budžetskog deficita. Najčešće se emituju sa rokom dospeća od tri meseca (rok može biti 91 dan, ili 182 dana) i pripadaju tipu diskontnih hartija od vrednosti. Državni zapisi koje je tokom 2009. godine emitovao Trezor Republike Srbije prodavani su na aukcijama, ali nije postojalo interesovanje za otkup celokupnog obima emisija. Investitori ove hartije kupuju po diskontnoj ceni a u roku dospeća naplaćuju nominalni iznos na koji glasi zapis. Raspon kamatnih stopa na ove instrumente je u 2004. godini na primer od 20,2% do 22,5%. U 2005. godini raspon minimalne i maksimalne kamatne stope na državne zapise iznosio je između 14,5% i 21,5%. U 2009. godini na nekim od aukcija kamatna stopa je bila na primer 16,5%. U 2005. godini na tržištu novca gasi se trgovina komercijalnim zapisima i kratkoročnim obveznicama preduzeća u prometu na Beogradskoj berzi. Ali se posle nestajanja ovih finansijskih instrumenata pojavljuju štedni zapisi Narodne banke, koji su namenjeni pre svega sektoru stanovnišzva radi mobilisanja raspoloživih sredstava ovog suficitarnog učesnika na finansijskom tržištu. Ponuđena kamatna stopa bila je 25% što je bilo mnogo iznad stope inflacije (tako da je realna kamatna stopa na štedne zapise NBS bila oko 9%). Štedni zapis je kratkoročna diskontna državna hartija od vrednosti sa rokom dospeća od 6 meseci. Narodna Banka Srbije pojavljuje se na finansijskom tržištu i sa finansijskim instrumentima u vidu blagajničkih zapisa i REPO operacija sa dugoročnim obveznicama Republike Srbije (operacije na otvorenom tržištu centralne banke).

Obveznice stare devizne štednje serije A koje dospevaju na naplatu u serijama od 2009. do 2016. godine predstavljaju relativno stabilno berzansko tržište. Obveznice koje dospevaju na naplatu u 2009. godini prodaju se sada po ceni od 98%-99%. Obveznice koje dospevaju na naplatu npr. 2012. godine prodaju se po ceni od oko 83%, a one iz serije A2016 po ceni od oko 65%. To su diskontne hartije i njihova tržišna cena izražava se u procentima, što znači da ako obveznica glasi na 100 evra (ovo je samo ilustrativno, radi razumevanja od strane čitaoca članka i zanemarena je apoenska struktura obveznica) i dospava za naplatu u 2012. godini može se kupiti na beogradskoj berzi po ceni od 83 evra, a ona koja dospeva u 2016. godini kupuje se po ceni od 65 evra. Godišnji prinos od obveznica stare devizne štednje zavisno od roka dospeća kreće se oko 6-7%. Strani investitori u prometa obveznica stare devizne štednje učestvovali su na primer u februaru 2009. godine sa 21%.

U ukupnom prometu na Beogradskoj berzi u periodu od 2000. godine dominira trgovanje akcijama. Kretanje prometa akcija čita se iz berzanskog izveštaja BELEX fm, a od 1. oktobra 2005. kreiran je indeks BELEX 15, koji se sastoji od korpe u kojoj se nalaze akcije 15 velikih srpskih preduzeća čijim se akcijama kontinuelno trguje na slobodnom berzanskom tržištu. Učešće stranih investitora na Beogradskoj berzi u proteklim godinama doprinelo je povećanju stepena likvidnosti mnogih finansijskih instrumenata, razvoju našeg finansijskog tržišta i povećanju konkurentnosti na finansijskom tržištu Srbije. Učešće stranih investitora u ukupnom prometu (izveštaj FIT) u 2005. godini se kretalo na primer od 39% do 56%. U 2009. godini je došlo do naglog pada ovog učešća tokom januara i februara (15%), ali se u martu povećava na 42% i u aprilu na 67%.

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcija na Beogradskoj berzi (izveštaj FIS) bilo je tokom 2005. godine od 43% do 67%. U 2007. i 2008. godini raste interes stranih investitora za kupovinu akcija na Beogradskoj berzi, ali ove godine dolazi do zaokreta. U 2009. godini iz FIS izveštaja vidimo da je učešće inostranih investitora u ukupnom prometu akcijama variralo od 18% u februaru, na 54% u martu i 79% u aprilu. Ovi podaci na prvi pogled ukazuju na oporavak na tržištu akcijama, ali obzirom da je prodaja veća nego kupovina akcija, može se izvesti zaključak da strani investitori među sobom prodaju akcije, ali ipak u celini ih više prodaju nego što ih kupuju. Strani investitori su početkom 2009. godine u prometu akcija učestvovali tako što više prodaju akcije (izveštaj sFIS – Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama prodajna strana febuar oko 21%, mart oko 70%) nego na strani kupovine (izveštaj FISb – Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama kupovna strana febuar samo oko 14%, mart oko 39%). Ovo je jasan pokazatelj bega stranih investitota sa Beogradske berze i ispoljavanja efekata svetske krize na Beogradskoj berzi. Napomenimo i to da u strukturi stranih investitora dominiraju uglavnom investitori iz regiona.

L I T E R A T U R A :

1.        Gavrilović Jovanović, Predrag. Međunarodno poslovno finansiranje, Beograd: Ekonomski fakultet, 2006.

2.        Gavrilović Jovanović, Predrag.2005. "Teret spoljne zaduženosti Srbije", Ekonomski anali tematski broj maj 2005. Beograd: Naučno društvo ekonomista i Ekonomski fakultet Beograd, 2005.

3.        Gnjatović, Dragana. Uloga inostranih sredstava u privrednom razvoju Jugoslavije, Beograd: Ekonomski institut, 1985.

4.        Gnjatović, Dragana. "Osnivanje berzi u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS" str. 103-121, Finansijska tržišta - Struktura i funkcionisanje. Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1992.

5.        Erić Dejan, Finansijska tržišta i instrumenti, Beograd:  Čigoja, 2003.

6.        Izveštaji sa Beogradske berze, www.belex.co.yu.

7.        Izveštaj o načinu regulisanja predratnih državnih zajmova, Savezno ministarstvo za finansije, Beograd 1987.

8.        Kulić, Mirko. Finansijska tržišta, Beograd, Megatrend, 2007.

(autori su docenti na Megatrend univerzitetu)