Nepodnošljiva lakoća zdravstvene solidarnosti

Planine koje iz daleka izgledaju plave, izbliza su zelene

Kineska poslovica

Srbija ima potencijale da izdrži svetsku krizu, zahvaljujući sistemu zdravstvenog osiguranja baziranog na principu solidarnosti, izjavio je zimus za dnevni list "Politika" (05.02.09.) aktuelni ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević i dodao da i predsednik SAD, Barak Obama, u reformi zdravstvenog osiguranja zapravo kopira naš sistem.

Svetska štampa proteklih dana prenosi reči nobelovca Krugmana, koji do detalja objašnjava da će SAD u reformi zdravstva koristiti iskustva švajcarskog modela zdravstvenog osiguranja. Srbiju niko ne pominje. Što se naših osiguranika tiče, još su živi, ali od solidarnosti koju pominje ministar, neće još dugo. Najnovija zbivanja u zdravstvu govore da solidarnosti u Srbiji ima taman toliko koliko i vode u Sahari. 

Solidarnost- šta to beše? 

U Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici za terapiju najtežih bolesnika formirana je lista čekanja. Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, mesto na toj listi može se "preskočiti" za novac. Isti Institut uveo je i takozvani "dopunski" rad (u večernjim terminima ustanova funkcioniše kao privatna, sve usluge se plaćaju, a koristi se državna imovina osiguranika), sve po zakonu i Uredbi koju je predložilo Ministarstvo zdravlja, a usvojila srpska Vlada. Veliki broj bolesnika od kancera tako je doveden u situaciju da pravo na lečenje, ali i osnovno ljudsko pravo, PRAVO NA ŽIVOT, ne mogu da ostvare u redovnom radnom vremenu i na teret osiguranja. Rukovodstvo Instituta u Sremskoj Kamenici ugovorom od 11.03.09. (može se videti na sajtu zdravstvenog osiguranja RS) obavezalo se da će mesečno primati 40 pacijenata iz Republike Srpske. Ti pacijenti zrače se aparatom "Varijan", dok se osiguranici iz Srbije većinom tretiraju na dva stara aparata "Linac 2". Zbog velikih gužvi, naši osiguranici zrače se i noću ili se stavljaju na liste čekanja. Novi akcelerator "Varijan" bio je pokvaren krajem jula i za to vreme pacijenti iz Republike Srpske prebačeni su na već prebukirane stare aparate "Linac 2", dok su domaći osiguranici prebačeni na liste čekanja. Na aparatu kupljenom sredstvima domaćih osiguranika, zračeni su pacijenti iz RS i pacijenti koji su preskakali listu čekanja plaćajući uslugu u kešu. Zbog preterane eksploatacije, aparat je 20 dana bio u kvaru. Za to vreme pacijenti iz Republike Srpske bili na aparatima "Linac 2", kako bi se ispoštovao ugovor. Za pacijente iz Srbije to je značilo prekid kontinuiteta zračenja i stvaranje novih lista čekanja.

Prema svedočenju ljudi koji rade u Institutu, pacijente iz Republike Srpske u Institut svakodnevno dovozi kombi iz motela "Stari krovovi", gde borave oni koji zračnu terapiju dobijaju ambulantno. Postoje autentične fotografije, snimljene moblinim telefonom, pa vreme i datum kada su napravljene mogu biti provereni. Za teže pacijente, prema ugovoru sa RS, obezbeđen je bolnički smeštaj, što umanjuje kapacitete za ležeće pacijente iz Srbije. Fond Republike Srpske mesečno plaća lečenje od 3.000 do 5.000 evra po pacijentu. Polovina tih sredstava ide Institutu, a polovina onima koji učestvuju u dopunskom radu. Reč je o desetinama hiljada evra. Proverom imovinske karte lekara u ovoj ustanovi, dobio bi se pravi odgovor na pitanje kome je sve ovo donelo zamašnu ličnu korist.

Naravno, u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici tvrde da sve ovo nije tačno, kao i da se pacijenti iz Republike Srpske zrače u trećoj smeni, da je ceo postupak legalan, jer je resorno Ministarstvo izdalo dozvolu da Institut potpiše ugovor sa Republikom Srpskom o lečenju njihovih bolesnika. Inače, na aparatima u trećoj smeni rade lekari koji su potpisali ugovor za dopunski rad u večernjim klinikama.

Naravno, sve je u najboljem redu. Princip solidarnosti u praksi u potpunosti funkcioniše.

Ishod lečenja kod kancera dramatično zavisi od trke s vremenom. Taj detalj lekari Instituta u Sremskoj Kamenici vešto su (solidarno) komercijalizovali. Porodice obolelih, koje su se zaduživale, trošile poslednje kućne rezerve i "preskočile" Listu čekanja, osetili su dobro šta znači "princip solidarnosti". Između ostalog, jedan broj njih bio je prinuđen da učestvuju u licemernoj farsi i potpiše dokument o donaciji (?!) Institutu. Tako su platili ulaznicu za život, ali i postali nečasni učesnici srpske "omerte", jer se ćutanje podrazumeva. Ćutali su i ćutaće, jer dobro znaju da sudski sporovi u Srbiji traju godinama, a vreme surovo otkucava i šanse za preživljavanje gasnu iz minuta u minut.

Solidarnost? Ćuti Srpsko lekarsko društvo, Lekarska komora, ali i najviši državni funkcioneri koji su pokrenuli kampanju za borbu protiv malignih bolesti. Ima i u tome solidarnosti, ali kakve? 

Medijsko spinovanje

- Tražili smo od lekara da nadoknade trošak za lekove izdate na recepte koje su naši kontrolori osporili, a ako ne budu hteli pokrenućemo sudske postupke – izjavila je u nedavno u intervjuu "Novostima" Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. O Institutu u Sremskoj Kamenici, sunovratu "principa solidarnosti", ni reč.

Za medijske stručnjake, vidi se iz aviona, reč je o klasičnom pokušaju medijskog "spinovanja" – skretanja pažnje javnosti sa teme koja ne samo da ima težak sadržaj koji jako senzibiliše javnost, već se pitanje odgovornosti za takvo stanje u zdravstvu samo po sebi nameće.

U istom intervjuu, Svetlana Vukajlović šalje poruku lekarima, a još uvek ih ima, koji nisu spremni da ćute, da mogu stradati zbog neoprezno napisanog "prekobrojnog recepta" i to - krivično!

Vukajlović kaže da "olako potrošen novac svih osiguranika" mora da se vrati u kasu i navodi da je u prva četiri meseca ove godine izdato dva i po miliona kutija lekova više nego u istom periodu prethodne godine, što je Fond koštalo dodatne dve milijarde dinara. Ipak, sve ovo prvo bi trebalo najpre dokazati. Pitanje koje se ovih dana ne može izbeći jeste – kako je došlo do toga da se sklopi ugovor sa Zdravstvenim osiguranjem Republike Srpske, štetan po naše osiguranike?

Pravo pitanje glasi: koliko stotina domaćih osiguranika nije dobilo blagovremeno terapiju, što je za lečenje malignih bolesti najvažnije, jer su bili na nezakonitoj, komercijalizovanoj listi čekanja i zbog toga preminuli? Ko će porodicama nadoknaditi gubitak najbližih, da ih moralno i materijalno obešteti za kršenje njihovih prava na pravovremeno lečenje i život? RZZO?

O svemu tome Svetlana Vukajlović ne priča, već nudi priču o kažnjavanju lekara koji su prepisali nekoliko recepata više. O ukidanju prava na život na Institutu za onkologiju, gde stotine pacijenata nije dočekalo terapiju, i gde liste čekanja idu i do šest meseci, ni reči.

U odnosu na probleme onkoloških bolesnika, priče o višku propisanih lekova deluju krajnje neubedljivo. Kad smo već kod brige za novac osiguranika, valjalo bi videti kako se on troši po svim stavkama. Da li nam je, pored tolikih zgrada koje su ostale od bivše savezne administracije, bila neophodna i hi-tech nova zgrada RZZO, na Dedinju, u krugu KBC "Dr Dragiša Mišović"? Koliko je koštala kasu osiguranika? Zašto, na primer, RZZO nabavlja insulinske pumpe po ceni od oko 5.000 evra, dok iste pumpe fond zdravstvenog osiguranja Slovenije nabavlja po ceni od oko 3.200 evra, a Nemci za oko 3.500 evra? Ili – zašto na tenderu za pomenute pumpe, koje insulin zavisnim dijabetičarima život čine daleko kvalitetnijim, učestvuje samo jedan dobavljač? Doduše, kod nas su registrovana dva, ali ovaj drugi se i ne javlja, zna se ishod tendera. U Sloveniji, na primer, trenutno rade tri dobavljača, a na pomolu je i četvrti. Zar RZZO i Svetlana Vukajlović ne bi mogli da i kod nas primene ista iskustva? Ne znaju, ili imaju neki drugi motiv?

Umesto toga, Svetlana Vukajlović nudi priču o kažnjavanju lekara koji su prepisali nekoliko recepata više, o ukidanju prava na život na Institutu za onkologiju, gde stotine pacijenata nije dočekalo terapiju, ni reči.

Kad smo već kod medijskog "spinovanja", koliko košta armija PR-ovaca u sistemu državnog zdravstva? Teško je naći jednu, od oko 330 ustanova u zdravstvu, koja nema bar jednog PR-a. Ministarstvo zdravlja, na primer, ima ih četiri, plus par stalno angažovanih agencija. Dom zdravlja u Novom Sadu, na primer, ima čak dva PR-a! Da li se sve to plaća iz kase RZZO? Koliko RZZO izdvaja novca za "prolaz" u medije? Postoje li, možda, ugovori ili aranžmani na godišnjem nivou sa određenim medijima i o kojoj sumi je reč? Hoće li ikada nezavisna državna revizija, kao u svim normalnim i demokratskim zemljama, jednog dana izneti i te podatke da javnost konačno sazna kako se troši novac namenjen lečenju nacije.

P.S. Roman "Nepodnošljiva lakoća postojanja" napisao je češki pisac Milan Kundera, osamdesetih godina prošlog veka, bio je to svetski bestseler. Roman se, između ostalog, bavi i jednom od najtežih bolesti društva i pojedinca, licemerjem.