Istorija i perspektive BRIK-a

Otvorivši sastanak, Kueljo je skrenuo pažnju da će prvo govoriti o političkim stavovima Brazila i Grupe BRIK. Na sastanku Grupe BRIK održanom maja meseca u Jekatarinburgu u Rusiji, predstavnici ovih zemalja doneli su nekoliko veoma važnih zaključaka koji će sigurno imati dalekosežne posledice na buduće događaje u svetu.

Njihov prvi zajdnički stav odnosi se na njihovo zajdničko političko i ekonomsko delovanje u budućnosti. Za razliku od dosadašnjeg pominjanja grupe BRIK u čisto statističkim praćenjima, rešili su da od sada zajedno nastupaju u svim ekonomskim i političkim dešavanjima u svetu kao ravnopravni partneri SAD i EU. Razlog za ovakav njihov stav je da SAD i EU nisu više u stanju da probleme u svetu uspešno rešavaju i usmeravaju događnja na planeti u pozitivnim pravcima. Osnov za ovu njihovu tvrdnju, po rečima ambasadora, oni vide u činjenici da se privreda SAD nalazi u ozbiljnoj recesiji te da se ne vidi mogućnost da ona uskoro iz nje izađe. Iz ovakvog stanja privrede SAD i EU, kriza se prenosi širom planete ugrožavajuci ekonomije ostalog dela planete. Negativne tokovie privrednih kretanja na planeti sigurno će pratiti i zaoštravanje odnosa međunarodnih činioca što bi za posledicu imalo sukobe i ubrzano urušavanje međunarodnog pravnog poretka.

Zemlje BRIK-a osećaju sopstvenu snagu i odgovornost da se suprodstave takvom razvoju događaja i zato će u narednom periodu tražiti da se njihov stav u međunarodnim institucijama prihvati kao osnov za budući razvoj planete. Ove svoje stavove tražiće da usvoje međunarodne organizacije (UN) tako što će doći do redefinisanja Saveta Bezbednosti, gde bi kao stalne članice trebalo da, pored Indije i Brazila, svoje mesto imaju i Nemačka i Japan. Takvim ustrojstvom i noviom unutrašnjom organizacijom SB sigurno bi se sprečile pojave poput nelegalnog proglašenja Kosova i drugi medjunarodni problemi. Takođe će se preko “Grupe 20” srednje razvijenih zemalja u Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji tražiti ravnopravno učešće svih zemalja, nasuprot sada prisutnom favorizovanju SAD i ostalih razvijenih zemalja. Od Svetske Banke i MMF-a takođe će se tražiti izmena njihovog ponašanja prema srednje i nisko razvijenim zemljama i poštenija raspodela novca a pogotovo će se zahtevati da se uvede više od jedne rezervne svetske valute (dolar). U skladu sa tim, tražiće se da jedna od valuta BRIK takođe postane svetska rezervna valuta (pre svega rublja).
 Ovo svoje izlaganje Kueljo je potkrepio i podacima Nacionalne banke Brazila o kretanju BRD (Bruto nacionalni dohodak) u zemljma BRIK, SAD i EU gde se vidi tendencija stalnog rasta učesća BRIK-a u svetskom BRD i isto tako stalno snižavanje učešća SAD i EU, te će ih, za šest do sedam godina BRIK po pitanju tog učešća prevazići. Njihove ekonomije će tako postati vodeće u svetu a samim tim i siguran oslonac za ostale zemlje.

 Želeo bih da ovde ukažem na neka mišljenja koja su sve aktuelnija, a potiču od onih koji su direktno suprotstavljeni brzom razvoju BRIK-a:
-Goldman Saks, najveća svetska investiciona banka: po ekonomskoj snazi, BRIK će do 2032. prevazići grupu G8 (bez Rusije)
- Vin Tin američki analitičar: Grupa BRIK će se u narednom periodu nametnuti kao globalna sila 
-Predviđanje Goldman Saks-a jesu da će poredak najvećih ekonomija na svetu 2050. godine biti : Kina, SAD, Indija, Brazil i Rusija. Sve ostale zemlje, danas poznate kao ekonomski džinovi, biće daleko iza njih.
-Dzordz Soros: Kina i Indijja za 10 do 15 godina prevazićiće SAD i biće vodeće države u svetu.

Da sad ukratko pogledamo sa kakvim ljudskim potencijalima raspolažu ove zemlje i da li je moguća raealizacija ovakvih pretenzija BRIK-a.
Među najvećim zemljama sveta, članice BRIK-a su na prvom (Rusija), trećem (Kina), petom (Brazil) i sedmom (Indija) mestu, a po broju stanovnika, tri zemlje iz ove grupacije su među prvih pet. BRIK je "globalni gigant" koji "pokriva" četvrtinu svetskog kopna i 48 posto svetske populacije. Dve od ovih zemalja Kina i Indija su najmnogoljjudnije nacije na svetu sa preko 2,5 milijardi stanovnika, a druge dve, Rusija i Brazil, jesu zemlje sa najvećim prirodnim resursima na planeti, pogotovu u oblasti energije i poljoprivrede. Ovako sretna kombinacija najbrže narastajućih tržišta i najvećih zaliha svetskih resursa hrane i energije, uz sigurnu garanciju njihove vojne moći, i to tako da im to niko ne može ugroziti i preoteti, otvaraju sigurnu perespektivu ispunjenja njihovih očekivanja u pogledu budućih događaja na planeti.

Od trenutka kada je termin BRIK prvi put upotrebljen, pa do danas, vrednost tržišta u ove četiri zemlje porasla je u gotovo neverovatnim razmerama. U Brazilu za 369 posto, u Indiji za 499, u Rusiji za 630, u Kini za 201 posto. Prosečna stopa rasta u Kini decenijama je veća od 10 posto, u Indiji oko 8 posto, u Rusiji 6-7 posto, a u Brazilu od 4-6 procenata, sa najavama jos intezivnijeg rasta. (Da li ovo ima veze sa tim što se te zemlje ne osvrću na MMF ove preporuke razvoja?)
Udeo investicija u njihovom bruto domaćem proizvodu je izuzetno visok. U Brazilu i Rusiji je 15-17 posto, Indiji 27 posto i skoro 40 posto u Kini. Bez obzira što su zbog svoje veličine, njihove privrede u poziciji „samodovoljnosti”, udeo izvoza u njihovom proizvodu je veoma visok - Indija i Brazil oko 11, Kina 27 i Rusija 33 posto. Iako moze celokupnu svoju proizvodnju da plasira na vlastito tržiste, indiska Vlada donela je stratešku odluku da se naprave napori ka velikom izvozu, jer se jedino tako uz konkurenciju svetskog tržista može napraviti intenzivno razvijena privreda.

Naravno, uz ovako visoke stope rasta ide i najveće povecanje potrošnje aluminijuma, bakra, olova, nafte i njenih derivate, gasa i prehrambenih proizvoda.

Rast privatne potrošnje u Rusiji je 15, Kini 10, a Brazila i Indije 6 posto godišnje, što, kad se ima u vidu broj njihovih stanovnika, predstavlja tržišni kolač ka kome najviše jure zemlje G8 (bez Rusije), a ove zemlje su na prvom mestu po ulaganjima kapitala u zemlje BRIK-a, jer ne žele da zaostanu u trci za ta najperspektivnija tržista na svetu.

Ovo su uglavnom samo naznake sta zapravo ove zemlje predstavljaju na planeti. Za detaljnije sagledavanje njihovih potencijala bilo bi potrebno napisati podeblju knjigu čiji bi sadržaj veoma iznenadio neupućene čitaoce.

Naravno da svaka od ovih zemalja pojedinačno ima veliki broj teških pitanja koje mora rešiti unutar svojih granica (veliki broj siromašnih, neravnomeran razvoj, ekologija...), a isto tako i odgovori grupe “ugroženih” zemalja G7 ka nekom potencijalnom izolacionalizmu ili nečim sličnim.

Verovatno samo dobro informisani timovi strućnjaka uz pomoc najsavremenijih, multimediski integrisanih kompjutera, mogu da zamisle i donekle predvide budućnost ovako snažne grupacije i njene međusobne odnose i odnose sa ostatkom sveta.

Činjenica je da se u ovom trenutku poklapaju njihovi interesi, pre svega u nastojanju da savremeni svetski poredak treba da bude zasnovan na vladavini međunarodnih prava i jačanju multilateralnih principa, uz centralnu ulogu Ujedinjenih nacija, kao i da se naprave nove postavke međunarodnih ekonomskih odnosa.

 U međuvremenu, održano je nekoliko skupova na kojima su snažno manifestovani stavovi iz Jekatarinburga. Sastanak G8 u Japanu (Predsednik Medvedev: -Ruska rublja treba da bude jedna od rezervnih svetskih valuta), Pregovori u STO u Ženevi o cenama hrane (sukob SAD i Kine i Indije), kao i formiranje Južnoameričke unije (pandana EU, pod vodjstvom Brazila).
 Na kraju, želim da se osvrnem i na odnose Srbije sa svakom od tih zemalja i potencijalnim koristima koje bi nasa zemlja mogla da ima od saradnje sa BRIK-om.

Rusija, kao najveća Slovenska i pravoslavna zemlja, vec vekovima na neki način određuje polozaj Srbije u bližem i daljem okruženju. I danas Srbi u Rusiji predstavljau narod koji se doživljava kao bratski, s tim sto asvremeni ekonomski odnosi ne poznaju bratstvo po novčaniku, ali sigurno imamao prednost u odnosu na druge bar u početnim kontaktima zbog već rečenih istorijkih veza kao i odličnog poznavanja tog tržista od starne naših privrednika.

Kina kao jedna od poslednjih komunističkih zemalja sa sigurnim položajem svetskog ekonomskog lidera u narednim decenijama, bila nam je naklonjena u prošlosti, jer velike nacije ne menjaju svoje stavove zbog dnevne politike. Naši privrednici sigurno mogu mnogo da nauče o efikasnosti poslovanja od kineskih partnera.

Indija je, veoma dugo, Beogradu jedna od najbližih zemalja koja i dalje ima velike simpatije prema Srbiji. Samo je pitanje kolko mi imamo razumevanja za prijateljstvo ovog džina sa najboljom svetskom perspektivom zbog izuzetno mladog stanovnistva (prosek starosti 27 godina i verovatno najpotpunijim školskim sistemom!) Tradicionalno prijateljstvo osetiće svako iz Srbije ko boravi u Indiji bez obzira da li je turista ili poslovan covek.

Brazil po mentalitetu najsličniji nama, sigurno bi rado pomogao našem bržem razvoju ukolko bi imao šansu (većinski vlasnik “Apatinske pivare” su Brazilci). Kao predvodnik zemalja Južne Amerike, koje su najvećim delom nesvrstane, i gde sigurno postoje simpatije za Srbiju , Brazil bi imao razloga da učestvuje u razvoju Srbije.

Srbija je pre svega evropska zemlja i njena najbolja perspektiva je sigurno udruživanje sa ostalim zemljama Evrope (ukolko nas oni zaita žele). Smatram da iako za zemlje BRIK-a nismo interesantno pojedinačno tržište (zbog veličine), svojim položajem, istoriskim okolnostima, tradicionalnim prijateljstvom, a pogotovo mogušćnošcu da budemo jedna od spona BRIK-a i EU, možemo za naš brži razvoj dobiti snažnu podršku tih zemalja.