Hoće li Tenisove svinje pojesti srpske farmere ili - zašto pravila kojih se nemački mesar drži u Evropi ne važe i u Srbiji?

Vlada Srbije mora da objasni zašto je za vojvođanske ratare i stočare dobro da Tenis, uz dvadesetak hektara namenjenih za farme tovljenika, zakupi na 30 godina i nekoliko hiljada hektara zemlje na kojoj će uzgajati žitarice i tako istisnuti lokalne proizvođače stočne hrane. I drugo, zašto se nemačkom " kralju svinja" u Srbiji dozvoljava ono što mu nije dopušteno u državama na čije poslovne prakse se predsednik Vučić često poziva – da uveže u jedan lanac sve faze proizvodnje od tova svinja, preko klanja i prerade mesa do proizvodnje hrane - umesto da otkupljuje svinje od manjih gazdinstava.

Poznata nemačka industrija mesa Tenis namerava da u Vojvodini do 2019. napravi tri farme sa po 2.500 krmača i proizvodnjom od po 70.000 tovljenika godišnje, a izgradnja prvih modernih objekata trebalo bi da počne na teritoriji opština Zrenjanin i Kikinda.

Po jedna farma planirana je i za atar Sečnja, Plandišta i Vršca s tim da je izgradnja prve tri farme sigurna, dok će se povodom izgradnje preostale dve investitor snažnije obavezati tek 2019. godine. U trećoj fazi (2022-2027) planirano je još pet farmi, ali i o njima će se razgovarati tokom trajanja projekta, navodi se u Investicionom planu za izgradnju farme u Banatskoj Topoli (opština Kikinda) u koji je Istinomer imao detaljan uvid.

U izgradnju svake farme biće uloženo 20 miliona evra. Farma u Kikindi će se prostirati na nekoliko hektara, dok na ostatku oranica  (oko 2.500 hektara po farmi) Tenis planira da zasadi pšenicu, ječam, kukuruz i soju od kojih će praviti stočnu hranu, čime će da zaokruži proizvodni proces. Jedan deo zemljišta namenjen je za izbacivanje stajskog đubrišta. Na kikindskoj, i svim budućim farmama radiće po 50 ljudi. U “zavisnosti od mogućnosti saradnje sa ostalim proizvođačima tovljenika i klanicama”, planirana je i investicija u novu ili kupovina postojeće klanice u momentu kada za to bude postojala ekonomska opravdanost.

Sudeći prema ovom dokumentu, vojvođanski paori imaju puno razloga da strepe. Ne samo da se zakidaju za obradu zemlje i mogućnost da oni Tenisu prodaju hranu, već im se, makar u ovom dokumentu, ne garantuje kooperantski odnos sa nemačkim gigantom, kako to Tenis inače radi sa  18.000 regionalnih farmi u Nemačkoj i Danskoj.

Naime, u Investicionom planu za farmu svinja u Banatskoj Topoli, ova kompanija navodi da joj je prioritet u Srbiji vertikalna integracija proizvodnje, a da se ostali učesnici na tržištu mogu uključiti u lanac ako “izraze spremnost za saradnju i koperaciju”. Uz to, Tenis namerava da meso plasira na inostrano tržište, kao i domaće. To znači da se ozbiljno otvara pitanje konkurencije jer  vertikalno integrisana kompanija podrazumeva da kompanija ima uvezan proces prerade mesa, proizvodnje, prodaje, proizvodnje stočne hrane i logistike čime  apsolutno kontroliše troškove proizvodnje. Prema domaćim propisima o zaštiti konkurencije, stepen vertikalne integrisanosti je jedan od indikatora na osnovu kojeg se meri tržišna snaga odnosno moguća zloupotreba dominantnog položaja.

U Srbiji bi kompanija dobila i pravo na uzgajanje svinja što joj nigde u razvijenom svetu nije omogućeno. Dakle, logično je pitanje zašto u Nemačkoj na čije prakse se predsednik Vučić stalno poziva ili Danskoj koja se uzima za školski primer uspešnog i modernog svinjogojstva, Tenisu ne dozvoljava da otvori farme već da okupljuje od drugih manjih proizvođača, a u Srbiji se to podstiče. Primera radi, Tenis je prošle godine u Danskoj kupio drugog najvećeg proizvođača mesa, kompaniju Tican koja izvozi svinjetinu u čak 50 zemalja, a koja - gle čuda - nema svoje farme već lanac od 400 kooperanata kojima se pomaže da ispune visoke zdravstvene, sanitarne kao i standarde dobrobiti životinja.

Istinomer ovde mora da naglasi, istine radi, da u investicionom planu za farmu u Kikindi stoji da Tenis u saradnji sa dve firme u Rusiji gaji svinje i namerava da poveća proizvodnju, ali nema nikakvih informacija o vlasništvu nad farmama.  Na naše upite o iskustvu sa farmama svinja, ova nemačka kompanija nije odgovorila.

Da podsetimo, porodična firma Tenis dolazi u Srbiju na talasu osporavanog zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2015. koji je u opoziciji dobio etiketu “Tenisov zakon” jer je omogućio investitorima zakup do 30 odsto državnog poljoprivrednog zemljišta u lokalnoj samoupravi na dug period.  Nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju sa tadašnjim ministrom privrede Željkom Sertićem i najave vlasnika Klemensa Tenisa o otvaranju čak 20 farmi uoči srpskih vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine, o ulaganju nemačkog proizvođača mesa se do skora malo toga znalo. Ističemo da memorandum nije objavljen, niti je resorno ministarstvo privrede odgovorilo na zahtev Istinomera da nam se dokument dostavi.

Načelno, ne mislim da su ulaganja Tenisa loša. Investicije mogu da pomognu lokalnim uzgajivačima da proizvode i za strano tržište, ne samo za domaće. Investicija će garantovati visok kvalitet proizvoda jer kompanija kontroliše čitav lanac ponude što je neophodno za izlazak na međunarodno tržište svinjetine”, ocenjuje profesor Windhorst.

Ministar poljoprivrede je  tek 24. jula 2017. obavestio javnost da će od 1. novembra Tenis početi izgradnju farme i klanice, najpre u atarima Zrenjanina i Kikinde. Lokalna samouprava Zrenjanina je odobrila zakup 2.420 hektara a nekoliko dana nakon toga su Tenisovu nameru da zakupi 2.544 hektara državnog zemljišta podržali odbornici kikindske opštine. Protiv su bili LSV, DS i SDS koji čine opoziciju u kikindskom parlamentu naglašavajući da nisu protiv dolaska investitora već ustupanja državnog poljoprivrednog zemljišta na 30 godina.

Odbornik LSV u kikindskoj skupštini Saša Homanov kaže za Istinomer da su mali uzgajivači ogorčeni jer će nakon što Tenis zauzme kikindske hektare biti nekonkurentni, a njima i njihovim naslednicima će u narednih 30 godina biti onemogućeno da zakupe  kikindske njive.

Nije problem što daju nekoliko hektara za izgradnju farme, znao bi naš paor da proizvede hranu za te svinje. Nas boli oduzimanje 2.500 hektara zemljišta. Da ne spominjemo restituciju koja je u toku i za godinu dve kada se vrati zemlja, u Kikindi jedva da će ostati hektar zemlje za zakup”, kaže Homanov.

On ističe i da su Kikinđani zabrinuti zbog potencijalne ekološke bombe jer nikada na teritoriji opštine nije bilo tako velika farma na jednom mestu.

Autor analize o svinjogojstvu u Nemačkoj za sajt PigProgress i profesor  na malom nemačkom univerzitetu Vehta u Nemačkoj Hans-Wilhelm Windhorst kaže za Istinomer da Tenis ima veliko iskustvo u organizaciji vertikalne proizvodnje. Iako bi u Srbiji Tenis gradio farme, profesor Windhorst ne odbacuje mogućnost da bi to moglo biti dobro za Srbiju.

Ono malo domaćih poljoprivrednih stručnjaka koji javno podržavaju dolazak Tenisa na liniji su stava nemačkog stručnjaka u smislu da je investicija dobra, ali samo ako Tenis napravi kooperantski odnos sa domaćim stočarima.

Dok Tenis ne bude potpisao ugovor sa Vladom Srbije o ulaganjima u Vojvodini, i ugovor ne bude obelodanjen, zapravo se neće znati šta definitivno mogu da očekuju srpski svinjari. Nemački "kralj svinja" zapravo još nije ni potpisao ugovor o zakupu zemljišta, tako da tehnički nije još sigurno da će investicije i biti. Tenisov posao u Srbiji prate još neke nedoumice u smislu ulaska na tržište u trenutku kad pred njegovim planom da u Srbiji gaji 700.000 svinja stoji prilično velika prepreka. Naime, Srbija nema status zemlje slobodne od svinjske kuge što znači da je zabranjen ne samo izvoz svežeg mesa na tržište EU, već i transport preko članica EU u neku drugu zemlju. Dakle, gde će Tenis sa proizvedenim mesom, osim ako pretpostavimo da bi narednih godina mogla da padne zabrane izvoza što je i vreme kad će njegove farme biti u punom kapacitetu. A dotad će obrađivati na hiljade hektara vojvođanskih oranica.

"Ako sve ovo bude išlo ka nekoj veritkalnoj integraciji koja će kasnije biti propraćena horizontalnom integracijom odnosno ugovorima sa malim gazdinstvima koja će proizvoditi I snabdevati za integratora, koji će sve te tovljenike moći da izveze, onda je ovo odličan posao za nas", ocenio je za RTV profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Ivan Radović.

Vlasti su najavile da bi ove godine trebalo da se prestane sa vakcinacijom protiv kuge, što bi bio jedan od uslova za ukidanje zabrane izvoza svežeg mesa. Poznavaoci ipak ukazuju da to nije dovoljno jer je osim prestanka vakcinacije, uslov znatno unapređivanje sanitarnih uslova u svinjcima domaćih uzgajivača. Zanimljivo je da osim kuge, u svom biznis planu Tenis navodi da ga brinu i vremenske neprilike, promena cena, ali i opasnost od korupcije (?!) i dugotrajni procesi za dobijanje dozvola.

Sa druge strane, ocenjuje se da u odnosu na nedostatke i rizike, ima mnogo više “prednosti i prilika koje su od značaja za Srbiju” poput otvaranja radnih mesta i razvoja poljoprivrede u modernu i konkurentnu granu.

(Istinomer)