.jpg)
| Ekonomska politika | |||
Državni kapitalizam u SAD |
 |
 |
 |
| subota, 19. jul 2008. | |
|
Vašington, 14. jula – „Vredim deset puta manje nego kad sam počela napredovanje u karijeri” – žali se poznanica. Nije pesimista, već vernik računa: akcije firme u kojoj radi, pa i vrednost njenih ličnih deonica, srozale su se sa nekadašnjih 80 na osam dolara. Ona je samo jedna od više miliona žrtava – ovdašnje krize kreditnog i hipotekarnog tržišta koja uzdrmava i svetske berze. Vašingtonske vlasti od juče pokušavaju da primire šireću domaću i globalnu paniku: pozvale su kongresmene da hitno daju finansijsku injekciju, pretpostavlja se u iznosu od oko 300 milijardi dolara, teško obolelim gigantima industrije zajmova i zaloga na „pijaci” stanova i potpore studentima – kompanijama poznatim pod nadimcima „Fani Me” i „Fredi Mek”. Administracija DŽordža Buša je prethodno lansirala paket podrške ojađenim građanima koji su, zbog pada cena nekretnina i rasta pokretnih kamata, zapali u dugove do guše da bi im potom i kuće „otišle na doboš”. To je mnogima samo ublažilo dejstvo prokletstva „dabogda imao pa nemao”, a sada vlada nastoji da očuva „Fani” i „Fredija” makar i po cenu odstupanja od zakona tržišta na kojima je Amerika izrasla u supersilu i kritičara svakog sistema koji ne primenjuje ta pravila. Na delu je preoblikovanje glavnih sfera američkog života, s rastućom dominantnom ulogom, poslednjih meseci, vlasti u vitalnim sferama građana kao što su kupovina stana i pohađanje fakulteta – konstatuje se u udarnoj analizi „Njujork tajmsa”. Ukratko, dodaje se, u zemlji koja sebe definiše kao „tvrđavu slobodnog preduzetništva”, vlada se, praktično, preobratila od „uverljivog jemca” u „jedinog pozajmljivača” masama sunarodnika za opskrbu njihovih bitnih potreba kao što su krov nad glavom i univerzitetska diploma. Iako poznavaoci tvrde da „sada drugog izbora nema” jer se „doteralo cara do duvara”, iz gotovo svih škola mišljenja dopiru glasovi zabrinutosti. Libertarijanci (pristalice svođenja uloge vlasti na minimum) i konzervativci strahuju od „podržavljenja tržišta” a populisti i progresisti strepe od kursa kojim sticanje stana i visokog obrazovanja sve više zavise od nahođenja hijerarhije. Da ste socijalista mogli biste da budete zadovoljni, ali je pitanje da li zaista želite da vam kuća i kvalifikacija zavisi od motiva vašingtonskih vrhova – poručio je Majkl Lind iz Nove američke fondacije koja bi da „korenitim centrizmom” premosti lokalne diferencijacije na levicu i desnicu. Od socijalista evropskog tipa ovde, pak, takoreći „nema ni traga”, pa se mahom ističu prednosti ovdašnjeg „individualizma” nad tamošnjim i drugim elementima regionalnih „kolektivizama”… Stoga, analitičar „Tajmsa” nalazi da je ovo što se sada dešava u Americi „čudno za eru u kojoj je (pogotovu ovde) tržište svetinja a njegovo regulisanje – jeres”. Odavde se, nastavlja, preporučivalo kineskim bankama da ne daju pozajmice za zaštitu poslova u državnim fabrikama, a sada Bušova administracija podupire moć „Fani” i „Fredija” da zaštite kućevlasnike. Prošle decenije odavde se, takođe, preporučivalo Japanu da likvidira „razmažene” slabašne banke, uz napomenu da „nema kompanije koja je toliko velika da ne bi mogla da nestane”. Sada se, međutim, akcija spasavanja „Fani” i „Fredija” preduzima upravo zato što su „suviše velike da bi pale”, jer bi njihov krah upropastio ovdašnje mase „a možda i globalni finansijski sistem”. Slučaj tog dvojca proističe iz njihovog „čudnog statusa” – podseća profesor sa Univerziteta Prinston i uticajni ekonomski kolumnista Pol Krugman. Iako su formalno privatne kompanije sa akcionarima i sopstvenim profitom, one su ujedno preduzeća „pod sponzorstvom vlade, ustanovljene federalnim zakonom”, što znači da „uživaju specijalne povlastice” – tumači ekspert. I ističe da je najveća privilegija – posredna: u verovanju ulagača da će vrhovna vlast spasti „par F” od kraha, što obećava da će „profit biti privatizovan a gubitak socijalizovan”. Postoji i „politički skandal” – ukazuje autor. Pomenute kompanije su „kupile” i politički proces tako što su „sistemski unajmljivale uticajne ličnosti iz obe glavne partije (Republikanske i Demokratske). Ali, smatra da to nije i ključni detonator sadašnje drame jer „prolazimo kroz veliku finansijsku krizu kakva se, gotovo uvek, okončava nekom vrstom pomoći poreskih obveznika bankarskom sistemu”. Proverava se uverljivost postojećeg oblika kapitalizma, s klišeima slobodnog tržišta iz vremena predsednika (1981–89) Ronalda Regana – ocenio je komentator „Vašington posta”. Otad je uvedeno pravilo da je regulisanje tržišta zlo a deregulacija dobro, da slobodna trgovina dobro distribuira privredni rast a da je „protekcionizam” ono što odstupa od te svetinje. Stara pravila se sada, tvrdi, menjaju i u prilog tome navodi mišljenje demokratskog predsednika Komiteta za finansije Predstavničkog doma Barnija Frenka koji tvrdi da je „kriza svetskih razmera izazvana ekstremnom deregulacijom (uklanjanjem pravnih „ograničenja” biznisu). Pridodaje i ocenu šefa američke Centralne banke Bena Bernankija da je potreban „jači nadzor” finansijskog tržišta, pa mu to zvuči kao trend ka „velikoj vladi”, što je kategorija koje se gnušaju glavni akteri ovdašnjeg sistema. I dodaje da je ovo „treće mrvljenje” ekonomskog šablona u poslednjih 100 godina – posle „velike depresije 1920-ih, i loma 1970-ih i početkom 1980-ih”. Diferencijacije su slojevitije. Mnogi poznavaoci misle da je do sadašnjih potresa došlo upravo zbog toga što je vlast davala prednost onima koje je sponzorisala nad onima koje je tretirala kao autsajdere. Da je problem – ne u beskompromisnoj primeni zakona tržišta, već u vladinoj izdaji tih principa, zbog čega sada „mora da se vadi”. Ovako ili onako, tek Amerika preživljava dramu – „prevelikog” mešanja vlasti u sudbinu građana. Dramu koja sadrži elemente ekonomskog, političkog, pa i mentalitetnog tumbanja: znatno povećani državni intervencionizam u sistemsku svetinju – vladavinu tržišnih zakona. Politika [objavljeno: 17/07/2008.] |
Ostali članci u rubrici
- Odgovor Rio Tintu - Navedite na šta ste potrošili 500 miliona dolara za koje tvrdite da ste do sada već uložili u projekat „Jadar“
- Šta dobija Srbija od projekta "Jadar"? Rizik veliki, a dobit mala i neizvesna
- Koliko nas stvarno koštaju Vučićevi projekti - aktuelna vlast skoro utrostručila dug sa 2150 na 5750 evra po glavi stanovnika
- EU otvoreno zainteresovana za srpski litijum - zašto ekološke studije naručuje Rio Tinto, a ne država Srbija
- Nazire li se kraj "litijumske groznice"
- Električni automobili - skupa i ne baš toliko „ekološka“ igračka
- Mesto Beograda na novom „Putu svile“ - kineske kompanije i investicije glavni generator sadašnjeg srpskog industrijskog rasta
- Iz arhive NSPM - Srbija i Evropska unija (2015)
- Da li se tačka na rudarenje litijuma u Srbiji pretvara u zarez?!
- Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a, o javnom dugu da i ne govorimo
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
