Da li dolar umire sporom smrću?

(Time, 06.11.2009)

Čini se da američki dolar ima života koliko i mačka. Čak i pre finansijske krize iz 2008. godine, dok je dolar padao u odnosu na druge značajne valute, bezbrojni kritičari i ekonomisti predvideli su njegovo povlačenje sa vodeće pozicije među valutama u globalnoj ekonomiji. Zloslutnici su dokazali da su bili u pravu kada je američka ekonomija upala u najgoru recesiju nakon 1930-ih, a njen finansijski sektor postao ruina. Kako bi već oslabljeni zelembaći mogli da zadrže svoju vrednost dok nadmoć američke ekonomije iščezava? Ali onda je usledilo iznenađenje – ulagači širom sveta odlučili su da je dolar sigurno utočište u vreme opšte nesigurnosti. Dolar je vaskrsnut, uprkos godinama sporog propadanja.

Ova snaga pokazala se privremenom. Budžetski deficit koji narasta poput balona i sve veći javni dug, od dolara su u mnogim krajevima načinili nepoželjnu valutu. Indeks koji meri odnos vrednosti dolara prema grupi značajnih valuta, uključujući evro i jen, pao je za oko 15% sa trogodišnjeg maksimuma koji je dostigao u martu i sada se drži oko najniže tačke u poslednjih 14 meseci. Ekonomisti i analitičari očekuju da će dolar izgubiti još mnogo od vrednosti. Daisuke Uno, glavni strateg u japanskom bankarskom gigantu „Sumitomo Micui“, veruje da bi do 2011. japanska valuta mogla da stigne do 50 jena za dolar (od sadašnjih 90), zahvaljujući kontinuiranoj slabosti američke ekonomije. Harvardski istoričar Najel Ferguson kaže da bi u sledećih 12 meseci dolar mogao da padne za čak 20% na osnovu spoljnotrgovinskog indeksa. Dolar, smatra on, umire sporom smrću. Kako je rekao u oktobru, za deset godina „svetom neće dominirati dolar. U to sam siguran“.

Dakle, da li je dolar konačno potrošio poslednji od svojih devet života? Postoje zabrinjavajući znaci da svet gubi svoj apetit za dolarima. Međunarodni monetarni fond najavio je 2. novembra da će centralnoj banci Indije prodati 200 tona zlata za 6,7 milijardi dolara. Vest o ovoj kupoprodaji podigla je cene zlata na istorijski maksimum. Ovaj potez je sa svih strana protumačen kao deo napora centralnih banaka širom sveta da unesu raznovrsnost u svoje rezerve koje su u ogromnoj meri dolarske. Stiven Inglander, glavni strateg za američku valutu pri „Berkli kapitalu“ iz Njujorka, ustanovio je da su dolari činili samo 37% rezervi akumiliranih tokom drugog kvartala od strane centralnih banaka širom sveta. To je najniže učešće dolara ikada u nekom kvartalu koji se odlikovao značajnijim povećanjem rezervi. U vreme dok mnoge centralne banke jačaju svoje rezerve, one se umesto dolara odlučuju za evro ili jen. „Ne samo da centralne banke govore o smanjenju koncentracije dolara u svojim rezervama. One zaista i postupaju po svojim rečima,“ napisao je Inglander u izveštaju iz oktobra.

Ukoliko se taj prelazak sa reči na dela nastavi, posledice bi mogle biti ozbiljne i širokog opsega. Centralne banke su poslednja uzdanica na tržištu valuta, pa je gledište privatnog sektora o vrednosti i stabilnosti dolara pod jakim uticajem onoga što one čine. Ipak, postoji mnogo ograničavajućih faktora u pogledu intenziteta i brzine pada dolara. Centralni bankari suočeni su sa složenim pitanjem. S jedne strane žele da se drže podalje od dolara u slabljenju, ali s druge strane nimalo ne uživaju u njegovom padu niti bi da ga svojim potezima još više slabe. „Mi sigurno ne smatramo sebe onima koji će ga dokrajčiti“, rekao je Inglander „Tajmu“. „To nije ni u čijem interesu.“

Jedna od stvari koje ozbiljno brinu centralne bankare jeste pitanje da li bi oslabljeni dolar mogao da utiče na globalni oporavak. Države čije valute jačaju u odnosu na dolar suočavaju se sa poskupljenjem svojih proizvoda na svetskim tržištima, što je situacija koju njihovi stratezi žele da izbegnu dok im se ekonomije kobeljaju izlazeći iz recesije. Kina, jedna od zemalja koje imaju najveće dolarske rezerve, ne deluje kao da ima nameru da dozvoli da njena valuta renminbi (juan) značajno dobije na vrednosti u odnosu na dolar u skorije vreme, uprkos pojačanom političkom pritisku iz Vašingtona. Kineski ministar trgovine, Čen Deming, kazao je na nedavno održanom Kantonskom sajmu trgovine, najvećoj izložbi kineskih proizvođača, da „osnovna stabilnost“ kursa juana mora da se održi kako bi izvoznici imali predvidivo poslovno okruženje. Još jedan izvor stabilnosti jesu i teškoće sa kojima se susreću centralni bankari prilikom oslobađanja od dolara koje već poseduju. Puštanje dolara na svetska tržišta samo bi umanjilo vrednost dolara i obezvredilo njihove državne rezerve. „Centralne banke će nastaviti da se oslobađaju dolara na marginama, ali ne žele da to čine na upadljiv način“, kaže Inglander. Osim toga, uz slabe ekonomije i niske kamatne stope u čitavom industrijalizovanom svetu, boljih izbora nedostaje. „Dolar možda nije atraktivan, ali kad pogledate alternative, i ništa drugo nije baš uzbudljivo“, smatra Inglander.

Ovi faktori podrške dolaru možda neće trajati večno. Voren Bafet upozorio je u avgustu u kolumni „Njujork tajmsa“ da će neobuzdano gomilanje američkog javnog duga – i verovatna nužnost štampanja novca koja će uslediti – neminovno umanjiti vrednost dolara. „Nekontrolisane emisije dolara sigurno će umanjiti njegovu kupovnu moć“, smatra „mudrac iz Omahe“. „Sudbina dolara zavisi od Kongresa.“ Ričard Ports, profesor ekonomije na Londonskoj poslovnoj školi, veruje da će centralne banke sve više gledati na druge valute, posebno na evro, kao na pouzdanije za čuvanje. „Ideja da izlaz ne postoji je pogrešna“, kaže Ports. Ako je to tačno, dolaru bi bolje bilo da se nada da ima života čak i više nego mačka.

Prevela Jovana Papan

(http://www.time.com/time/business/article/0,8599,1935868,00.html)